Šta je novo?

Izbori 2024

Moram da napišem još nešto u Miloševićevu odbranu, mislim da sam to našao u jednom radu istoričara Koste Nikolića: Kaže da je u jesen 1991.na Konferenciji u Hagu Milošević pristao na Karingtonov plan o labavoj jugoslovenskoj konfederaciji.

Ono što je zanimljivo, kaže se da su mu po povratku u Beograd, hm, da kažem blago-pripretili, da li JNA, da li neke klike iza kulisa, Crkva, intelektualci, ne zna se pouzdano ko je sve učestvovao u tom sastanku vrha države-da Srbija nikako ne sme da pristane na takav razlaz i avnojevske granice, tako da je na sledećem sastanku u Hagu Milošević odbio plan.. pa je onda zaprećeno i Bulatoviću da i Crna Gora povuče svoj pristanak..
Tako da je tada propuštena poslednja prilika da se kriza završi pre onog najvećeg haosa.

Kako bilo, odlučujući faktori u vrhu Srbije hteli su da izvrše promenu granica. Nisu razumeli da to svet neće prihvatiti, da bez saveznika tako nešto nećemo dobiti i na kraju smo propali.

Z4 nije prihvaćen jer Miloševiću nije odgovarao, pošto bi takvu autonomiju morao da da Albancima na Kosovu.
Srbi u Hrvatskoj Beogradu nisu bili mnogo važni, što se i videlo pri padu Krajine, oni su samo iskorišćeni kao moneta za potkusurivanje. Bosna je bila glavni cilj.

Na kraju, ništa nismo naučili iz svega toga, deluje izvesno da ćemo opet dobiti po nosu i da je budućnost R. Srpske na staklenim nogama..

Da, potcenjuje se uloga JNA, koja je krajem osamdesetih bila jedini preostali relikt tvrdog socijalizma u zemlji. Bio je svestan Milošević toga još kako, pokušao je on, sa generalom Negovanovićem kao republičkim ministrom odbrane, da napravi i srpsku vojsku, ali nisu dali. Kasnije je preko Šešelja udario na Đeneralštab, otprilike kad i na saveznu Udbu.

Takođe se na ovim stranama prenebregava uticaj ekipe iz Simine ulice proširene za Dobricu Ćosića, koja je tvorila srpsko javno mnenje, a Milošević ga je posle 8. sednice samo uzjahao. Ti ljudi upravo nisu imali osnovna znanja o svetu u kojem žive. Nedavno sam na Trezoru RTS-a gledao intervju sa Mihizom iz 1983. i ostao sam šokiran stepenom mitomanske svesti, koji je čak i iz nepolitičkog razgovora izbijao: Savremena srpska kinjiževnost je jedna od najznačajnijih u Evropi. Pita ga novinar da argumentuje, on kaže: Pa eto, imamo npr. sjajnu književnost za decu, pomenimo Branu Crnčevića... Sramota mene bilo posle 40 godina da gledam. Naravno, to je tako kad već u susednoj zemlji poput Austrije u tom trenutku imaš dva živa velikana - Hadkea i Bernharda - od kojih si imao prevedenu jednu i po knjigu, i to u Zagrebu, a da ne pričamo o daljim jezicima - pa onda, logično, ni ne znaš kako ljudi drugde pišu. Ali Brana Crnčević! Lazanski postao vodeći ekspert tako što je, po sopstvenom priznanju, u londonskoj knjižari kupio publikaciju Jane`s all the World`s Aircraft i posle je prepisivao u zagrebačkim novinama, a narod gutao. Drugorazrednost na delu.

Nedovoljno poznavanje sveta i objektivna neukost - Vladislav Jovanović je svedočio da ministar informisanja Ratomir Vico nije znao šta je to lobiranje - jesu ono što je presudilo Srbiji. A to jeste, primarno, posledica tadašnjeg našeg političkog sistema. Možda baš taj "sopstveni put", samoupravljanje, nesvrstanost... (bar da su završili kurseve u Moskvi, nego su se `48. vratili ne položivši ispite). Jesmo li mi imali kapacitet da nosimo civilizacijske promene? Smešno velika ambicija, rekao bih, sa zastrašujućom cenom. Više nismo toliko mimo sveta, ali je društvo generalo izrazito neinteligentno. Nema originalne misli u Srbiji, samo verglanja, bandoglavljenja, istrajavanja u tuposti, to je u osnovi močvara - a močvaru ponekad neko dođe i zatrpa peskom na silu, ako mu smeta.

(Da pomenemo i da strateški genij zemlje koja se razračunava sa Hrvatima - tako što se prvo zavadi sa Slovencima - treba da se izučava na svim sveučilištima, na studiju "Mamlazi i bilmezi", ali i da su Slobi za taj idijotski manevar podlogu napravili i Mihiz, Bora Čorba, kao i Đorđe Balašević. Zdesna na levo! Malko smo retardirano društvo, ipak.)
 
Poslednja izmena:
Sve ja vas ovde kapiram, teško je prihvatiti da istina nije onakva kakva je servirana u dnevnicima Tv Beograd/RTS.

Jeste, izduvali smo 1918, 1941,1945,1974...1990. smo hteli da vratimo točak istorije, ali je prošao voz.

Neko napisa da ne bi bilo rata da smo se mi prvi otcepili. Pa mi se i jesmo prvi otcepili jer je Milošević doneo novi Ustav Srbije u decembru 1990. gde je u čl. 135 pisalo da će Srbija, ako joj se ne sviđaju akti Federacije, ili drugih Republika-donositi svoje akte.. dakle, izuzela se iz pravnog poretka Federacije.. prva..

Moram da napišem još nešto u Miloševićevu odbranu, mislim da sam to našao u jednom radu istoričara Koste Nikolića: Kaže da je u jesen 1991.na Konferenciji u Hagu Milošević pristao na Karingtonov plan o labavoj jugoslovenskoj konfederaciji.

Ono što je zanimljivo, kaže se da su mu po povratku u Beograd, hm, da kažem blago-pripretili, da li JNA, da li neke klike iza kulisa, Crkva, intelektualci, ne zna se pouzdano ko je sve učestvovao u tom sastanku vrha države-da Srbija nikako ne sme da pristane na takav razlaz i avnojevske granice, tako da je na sledećem sastanku u Hagu Milošević odbio plan.. pa je onda zaprećeno i Bulatoviću da i Crna Gora povuče svoj pristanak..
Tako da je tada propuštena poslednja prilika da se kriza završi pre onog najvećeg haosa.

Kako bilo, odlučujući faktori u vrhu Srbije hteli su da izvrše promenu granica. Nisu razumeli da to svet neće prihvatiti, da bez saveznika tako nešto nećemo dobiti i na kraju smo propali.

Z4 nije prihvaćen jer Miloševiću nije odgovarao, pošto bi takvu autonomiju morao da da Albancima na Kosovu.
Srbi u Hrvatskoj Beogradu nisu bili mnogo važni, što se i videlo pri padu Krajine, oni su samo iskorišćeni kao moneta za potkusurivanje. Bosna je bila glavni cilj.

Na kraju, ništa nismo naučili iz svega toga, deluje izvesno da ćemo opet dobiti po nosu i da je budućnost R. Srpske na staklenim nogama..
Nezreo narod i nepismen u svakom smislu.

To kako se pravdamo kao nacija, tako se i pravdamo individualno.

Ne postoji ovde ja sam kriv. Koliko god da te drugi sabotiraju, nema ovde da iko analizira da li je on svoj deo posla obavio kako treba.

Ljudi za svoje licne neuspehe optuzuju masone, ljude gustere, Vatikan, CIA-u... i isto tako se ponasamo i kao kolektiv.

A tako i prolazimo.

Nije bilo lako za Srbiju i Srbe 90ih, ali ono koliko smo mogli da useremo, toliko smo usrali.
 
Kako bilo, odlučujući faktori u vrhu Srbije hteli su da izvrše promenu granica. Nisu razumeli da to svet neće prihvatiti, da bez saveznika tako nešto nećemo dobiti i na kraju smo propali.
Распад СФРЈ по авнојевским границама као и очување неког облика заједнице (за коју, реално, ни друге стране нису биле искрено заинтересоване) био је проблематичан између осталог јер је и у Хрватској (божићни Устав 1990.) а касније и у Босни (референдум о независности 1992.) погажен принцип конститутивности народа.
Принцип конститутивности, принцип да за доношење одлука мора постојати консензус представника оба или представника сва три народа, нешто на чему су и створене обе републике у својим авнојевским границама и то не без разлога.
СР Босна и Херцеговина као држава три конститутивна народа, традиционално изразито етнички хетерогена и простор на коме је до рата било немогуће повући јасне међуетничке границе.
СР Хрватска као држава два конститутивна народа и због тога што су Срби у њој чинили 1/5 становништва али и као замена за предлагану територијалну аутономију простора бивше Војне крајине.
Није принципијелно позивати се на авнојевске границе а игнорисати принципе на којима су те границе исцртане.

Z4 nije prihvaćen jer Miloševiću nije odgovarao, pošto bi takvu autonomiju morao da da Albancima na Kosovu.
Srbi u Hrvatskoj Beogradu nisu bili mnogo važni, što se i videlo pri padu Krajine, oni su samo iskorišćeni kao moneta za potkusurivanje.
З-4 није одговарао ни Београду ни Загребу ни Книну, о томе постоји више сведочења а и разлози су више него јасни.
Читаво руковоство у Книну јесте било под великим утицајем Милошевића али план З-4 у том тренутку ни за једну страну није представљао реалну опцију и све и да је тада постигнут начелни договор мало је вероватно да би био спроведен у дело (нешто као ситуација са Заједницом српских општина данас)
Тачно је да је РСК пуштена низ воду давно пре Бљеска и Олује.
 
Poslednja izmena:
Očekivao sam, iskreno, više od tebe.. malo bolje poznavanje materije..

Kako bilo, prvi ozbiljni sukobi u Hrvatskoj su počeli u avgustu 1990.god, kada su Srbi, prvi, započeli oružanu pobunu u Kninu i blokirali puteve-tzv. Balvan revolucija.. Dakle, mnogo pre zvaničnog početka rata i raspada države.

Tuđman je krajem maja te godine pobedio na prvim izborima u Hr, ali je dobio manje od 50% glasova, dakle, Hrvati većinom nisu bili za njega.

Srbi u Kninu i okolini nisu prihvatali nove uniforme, šahovnicu itd, i zakazali su referendum o stvaranju autonomne oblasti na prostorima Hr sa srpskom većinom, koji su i sproveli, da bi u decembru 90. proglasili SAO Krajinu i stanje dodatno zaoštrili.

Šta je Beograd radio? Prvo, u leto 1989. organizovao je proslavu Kosovske bitke u Kninu i manastiru Krka, gde je došlo na desetine hiljada ljudi, sa ubačenim elementima i provokatorima sa četničkim obeležjima, pesmama "Od Peći do Knina, sve je Srbin do Srbina", "Slobodane samo zovi", zazivanjem pokrajine Dalmacije itd.. Dakle, uz pomoć SPC jedna klasična zloupotreba, provociranje i guranje prsta u oko vlastima Hrvatske, u kojoj u to vreme vladaju komunisti, poznata "hrvatska šutnja", a na čelu im je Srbin Stojčević. Ni traga Tuđmanu..

Beograd je cilj postigao, stanje u Hr se zaoštravalo, jedan nacionalizam se hranio drugim, što na vlast u maju 90. i dovodi Tuđmana.. kojem je onda sve to dobro došlo da krene sa maltretiranjem i šikaniranjem Srba.

Kako bilo, pripreme za rekompoziciju Jugoslavije odavno su u Beogradu bile napravljene, ratna opcija izvesna, realno je bilo očekivati i da će Slovenci i Hrvati početi da se spremaju za rat.

Opet kažem, da je vođstvo Srbije htelo da se raziđe mirnim putem, rata ne bi ni bilo.
Ali, bila je ona priča-šta će nam onda ovolika vojska, sad ili nikad itd.. budale..

Vidim da ste ovde na forumu slabi sa poznavanjem ovog perioda naše istorije.

Treba čitati..
Немам намеру да губим време на небитне ликове који су се "јуче" родили и испраног мозга махнито у Србији траже узроке распада заједничке државе немајући капацитета да схвате једини узрок, западну (САД) борбу против комунизма кога су се Србија и ЦГ једине држале. Наравно да ће подржати и помоћи распад СФРЈ у којој таква идеологија доминира и преко једних њених остатака вршити притисак да се преостали део који се тога и даље држи промени. Да је СФРЈ у целини прешла на њихову страну 1989. не би је ни разбијали, нити подржавали националистичке странке у борби за власт, нити те републике са нацошима на власти на концу признавали мимо воље једног конститутивног народа.

Треба читати релевантне изворе првог реда, конкретна оригиналне одлуке и наређења, а не популарну литературу попут мемоара небитних људи или памфлета нво.



Претходних деценија догодио се читав низ инцидената, ето примера ради инцидент у Сплиту 1984. када су хулигани напали војне зграде и касарну ЈНА покушавајући да их запале, бацајући запаљиве смесе и извикујући пароле против Срба и Југославије, а кличући Анти Павелићу и НДХ.

Што се тиче године 1990. јасно је да је прогурана и подржана споља неонацистичка странка насупрот СКХ/СДП у Хрватској, а према савезној држави као настављачу политике СКЈ,

У фебруару 1990. на оснивачком конгресу ХДЗ Туђман каже да је НДХ израз жеља и снова Хрвата,

У априлу 1990. основан је Збор Народне Гарде, паравојна формација ХДЗ која је формално била део МУП, у коју су примљени екстремни елементи и дат им статус овлашћених лица,

У марту 1990. на Петровој гори одржан митинг Срба подршке социјалистичкој Југославији и против шовинизма и међунационалних сукоба, говорио НХ Душан Пекић,

15. марта 1990. нападнута Православна црквена општина у Загребу, сада нећу наводити гоомилу инцидената према Србима који су се догодили током те године, већ само битније догађаје.

7. маја парламентарни избори, одржани уз велики број инцидената. Мање од 50 посто изашлих, значи да је ХДЗ добио убедљиву већину изашлих хрватских гласова, будући да су за СДП гласали и Срби, што се и поклапа на мапама општина у којима је СДП добио већину и општинама са већинским српским становништвом, плус Истра.


1024px-Croatian_Parliamentary_Election_Results_1990.pngSerbs_in_Croatia_1991_(modern_administrative_division).jpg

После формирања нове хрватске власти, почела су отпуштања Срба, шиканирања и друге врсте притисака.

У мају Срби су морали потписати изјаву лојалности хрватској држави, у супротном су губили посао,

18. 05. 1990. Напад на Србе у Бенковцу, Туђман дао изјаву о искључивом суверенитету хрватског народа,

1. 07. 1990. Код цркве Лазарице на Далматинском Косову СПЦ и обновљено СКД Зора организовале су световну прославу Видовдана,

25. 07. 1990. новоформирани Сабор усваја нова обележја РХ, српско-хрватски је замењен хрватским језиком, а ћирилично писмо избачено из службене употребе, даје се предлог за нови Устав РХ , који је донешен 21. децембра 1990. у коме су Срби престали бити конститутивни народ,

25. 07. 1990. Оснива се Српско национално вијеће, као орган Срба у РХ,

17. 08. 1990. у току ноћи специјалне постројбе МУП Хрватске упале у Бенковац, Кореницу, Срб, Доњи Лапац, малтретирајући локално становништво, као одговор Срби подижу барикаде код Бенковца и другим местима

24. 08. 1990. у Сабору РХ усвојена резолуција о заштити уставног поретка РХ и заштити хрватских националних права

03. 09. 1990. Због заузимања станица милиције у српским општинама од стране специјалних постројби МУП Хрватске на Банији дошло до окупљања Срба, у акцији специјалних снага МУП ухапшено 360 људи.

01.10.1990. СНВ на седници у Србу прогласило је аутономију унутар Републике Хрватске као федералне јединице СФРЈ а а на основу воље народа изражене на плебисциту од 2. септембра на коме је гласало 756 781 грађанин.

02.10.1990. Терор специјалних јединица МУП и ЗНГ у српским местима на Банији, малтретирања и хапшења

24. 10. 1990. Свештенство загребачке Митрополије СПЦ и верници затражили су заштиту од учесталих напада



Све време понављаш мантру о некаквој великој Србији, откидању територија, ваљда да би и себе убедио, јер никакве одлуке из Србије, никаквог наређења о таквом циљу нема. То што ти пискараш јесте како мали Ђокица замишља стварање велике државе, без ангажовања свих државних органа, војске.. Војске коју у том тернутку Србија нема.

То што су помагали финансијски своје сународнике не значи апсолутно ништа, хоће ли САД "велику Америку" у Украјини помажући Украјини данас?

Дакле, Хрватска има одлуке и наредбе за отцепљење, за напад на ЈНА, за етничка чишћења, па и Туђманово чувено "Да Срби практично нестану" изречено на њиховом ВСО. Србија ни Југославија то нема и то те највише једе, поломи се понављајући једно те исто, а од тога нема ништа. Потпуна будалаштина.

Поента је била рушење комунизма у Југославији и Хрватска и њена неовисност су послужиле као тројански коњ за ту сврху. Србија, ЦГ и последично Срби у Хрватској су платили цену борбе за његов опстанак.
 
Poslednja izmena:
1989. GODINA

01.04. U Osijeku eksplodirala bomba ispod prozora Dopisništva "Politike".
08.07. U Kistanjama održana Osnivačka skupština SKDa "Zora"
09.07. Na Dalmatinskom Kosovu, kod crkve Lazarice, obilježena 600-godišnjica Kosovske bitke. Po nalogu hrvatskih vlasti prekinut je kulturno umjetnički program. Uhapšeno je 20 Srba i sprovedeno u šibenski zatvor.
11.07. Uhapšen Jovan Opačić, predsjednik SKD_a "Zora"
1990. GODINA
04.01. Predsjednik KUD "Zora" Jovan Opačić potpisao protestno pismo povodom fizičkog napada na književnika Zdravka Krstanovića.
07.01. Trojica maloljetnika u Šibeniku provalili u Pravoslavnu crkvu Presvete Bogorodice, uzeli barjak i zapalili na Tvrđavi Sv. Ane.
13.01.U Topuskom formiran Inicijativni odbor za osnivanje SKUD "Sava Mrkalj."
22.01.Hrvatska i slovenačka delegacija napustile 14. Vanredni kongres SKJ
15.02. 0držan Zbor Srba u Karlovcu. Prilazi s Korduna su bili blokirani. Do sukoba i fizičkih obračuna došlo je u Cerovcu i na Slunjskim Brdima.
25.03.Prethodne noći u Iloku nepoznate osobe oštetile 17 nadgrobnih srpskih spomenika.
31.03.Na zidovima pravoslavne crkve u Splitu osvanule parole: "Pravoslavni gubite se !" i "Kurvini sinovi".
.18.05.U Benkovcu izboden nožem Miroslav Mlinar, predsjednik Mjesnog odbora SDS, poslije čega su zamrznuti odnosi sa Saborom Hrvatske.
.03.07. Radnici SUPa Knin poslali protestno pismo Saveznom i Republičkom SUPu da neprihvataju "šahovnicu" za svoj simbol.
10.08.U Vinkovcima Molotovljevim koktelom zapaljena knjižara Branke Erić
.I7.08.MUP Hrvatske poslao specijalce u više srpskih opština Sjeverne Dalmacije i Like. Srbi su odgovorili podizanjem barikada.
Predsjednik SO Knin dr Milan Babić proglasio ratno stanje, zbog učestalih hrvatskih napadana srpski narod i zavođenja državnog terora.
 
А те исте 1990. у Северној Ирској...

1989:

И куд ли се деде Јован Рашковић у међувремену?

Не гаси се пожар баш увек бензином. То управо ради Израел. Срећа велика на све стране. А ми још нисмо ни били 51. америчка држава, као Израел. Бар да јесмо...

Мислим... Срби у Крајини нису могли горе проћи него што су прошли, рекао бих. Па онда ће ипак бити да смо се негде заебали. Чини ми се да је и Јован Рашковић то помислио.
 
Poslednja izmena:
Све те провокације су део притиска на Југославију да изврши политичке реформе и да почне да слуша, као њихова социјалистичка браћа са истока.
Рашковић је слаб чимбеник ту, мета је партијско и војно руководство Југославије.
 
Ipak verujem da su ti incidenti posledica iskonskih nacional-šovinističkih osećanja u delu hrvatske populacije, pre nego li međunarodnog faktora.
A sa međunarodnim faktorom je trebalo da gradimo svoju poziciju, što nismo umeli. I mislim da je tu JNA bila ključna prepreka i da je zato Srbija morala da povede demokratsku revoluciju, pa nek šalju generali tenkove na Beograd - videli bismo kako bi to ispalo.
 
Разуме се на локалном нивоу да, али на глобалном подстицано искључиво као вид притиска на "црвену" врхушку.

Требала је, али није могла, нити је имала политичку ни интелектуалну елиту која је била свесна промена у свету и потребе за престројавањем, нити је имала народ који би пошао за таквом идејом.
 
За народ нисам сигуран, богме је било тад, кад су радници из Раковице долазили пред скупштину (па их Слоба враћао "све на своје радне задатке" и повика "Хоћемо капитализам!", али за елиту је тачно. Ко је читао исповедања Ивице Стамболића нпр, могао је видети човека окованог комунистичким стегама - у другој половини осамдесетих. Доминантна група интелектуалаца је могла нешто да покрене, али је одабрала национално питање као приоритет.
 
Раковица, мање - више, али остатак Србије, бетонирано.

Читао сам "Расправе", слажем се, чиста догма.

Ако мислимо на исту екипу, не бих рекао да су они били доминантни, више најекспониранији.. И мени пре социјалистички југоетатисти него нешто друго. Код њих то национално више као контра или увређеност због реализације других национализама у оквиру југословенске заједнице, него искрено.

Питање Србије и демократизације социјализма је некако као питање би ли Византија ушла у ренесансу, да није пала под Османску власт,
Србија је у социјализму већ имала неке прерогативе "народне демократије", самоуправљање, некакав стандард, док друге источноевропске земље нису, као што је средњи век на западу био мрачнији него у Византији, која је баштинила античку филозофију.
Ту је такође и питање снажног утицаја Католичке цркве и конзервативизма у западним деловима земље, нарочито руралним срединама, који се латентно, али снажно конфронтирао са комунистичком идеологијом, док је у Србији црква у народу имала много слабији утицај, а и сузбијана је од 1945.
 
Poslednja izmena:
Kako bilo, odlučujući faktori u vrhu Srbije hteli su da izvrše promenu granica.
Чек, чек, ко је то хтео да врши промену граница?! Ја мислио да то обично раде сепаратисти а не централна власт. Но ако ти тако кажеш, хахахах.
Немам речи више, заиста.
Kailan se školuje isključivo u ustanovama sagrađenim u vreme Kraljevine. Struja mu dolazi iz predratnih dalekovoda i elektrana. Greje se na predratne kotlove. Leči se i pregleda po bolnicama izgrađenim pre 1941. i posle 1990 (naravno, uvek o svom trošku, kao Margaret Tačer). Kreće se po ulicama iz doba Kraljevine. Koristi mostove isključivo na predratnim konstrukcijama i temeljima. Čak i živi u naselju koje je podigao i otvorio kralj svojevremeno... :)

Ахахахахаахахах

Свако ко има преко 30 у Београду и јесте се образовао на универзитету краљевине, јесте се лечио у клиничком који је до јуче био у 90% зграда из краљевине, већи део живота јесте прелазио преко мостова на стубовима из краљевине, кретао се железницом из краљевине, користио станице из краљевине и са изузетком НБГ-а јесте се кретао по центру по путевима изворно изграђеним у краљевини, барем оним пристојним и са цивилизованом регулацијом.

Иза комуњара од капиталног и имамо скоро искључиво енергетски сектор, секундарну здравствену заштиту, једну неискоришћену пругу и пола аутопута.

За пола века застрашујуће мало. А тек кад сагледамо шта су све разорили...
 
Poslednja izmena:
Izabran je predsednik Skupstine opstine Vracar akademik Jovan Hadzi Djokic.
U sredu ce biti izabrsn i predsednik opstins takodje akademik Milan Nedeljkovic.
 
Čekamo @Beki - ja da nam da pojasnjenje.
Pa pazi sad ovo, Kreni-Promeni u Zemunu vodi Ljutovac, koji je pre bio sa Dverima, Moramo, ZLF-om...

Sada Vucko stavlja ovaj link da se nasladjuje sa tim kako su glasali Kreni-Promeni iz Zemuna ciji je vodja Ljutovac za koga kaze da mu je prijatelj.

Dakle, pojasnjenje je da je politika kurva, leto je, izbora nema i treba svako kao pojedinac da uradi sta je do njega, za sebe i okruzenje. je*******o politiku. Aktivizam je najbolje oruzje, a ovo da ti neko pojasni politicare u Srbiji i njihove odluke, preletanja glasanja... takav ne postoji. Ili ako postoji, trebalo bi mu jedno mesec dana.

Ipak, od radikala i dalje gorih nema i od radikalskog sistema vrednosti. Uvek i svuda protiv njih.

A sa kim? Pa jbg, svi ce se otkriti pre ili kasnije, ali neko pravi ce isplivati jednom. A i da ne ispliva, svako je bolji od ovih i promena vlasti je zdrava.

Ljutovac nije član Zeleno levog fronta niti je bio član Ne davimo Beograd već je iz udruženja Izbor za našu opštinu koje deluje u Batajnici i Staroj pazovi i koje je partner Zeleno-levom frontu.
Bio je odbornik koalicije Moramo u skupštini grada Beograd od 2022. godine, a izabran je i 2023. godine na listi SPN preko kvote Zeleno-levog fronta.


Rođen je 1997. godine i ima 27 godina. Poznat je i jer je cepao postere koje su SNS-ovci lepili prošle godine po Batajnici kako bi huškali protiv Miloša Jovanovića iz DSS-a.


Da, Ljutovac je bio član Dveri, ali je izašao pre 2022. godine jer nije bio zadovoljan kako funkcionišu kao partija. I dalje ima desne stavove i pogled na politiku. Mogu ponosno reći da mi je prijatelj i da sarađujemo.
On je primer da za gradske teme i funkcionisanje Beograda nije bitno šta si ideološki. Dečko je bukvalno stavio Batajnicu na mapu Beograda jer se samo bavi njom. Da su ostali u opoziciji kao on SNS bi odavno bio istorija.

Za kraj slika saobraćajne grupe koalicije Moramo 2.4.2022. godine na železničkoj stanici Batajnica.

Pogledajte prilog 192644
Poyy

Iskreno, ja nisam ni video Savu kao gradonacelnika. SPN ekipa je, ujedinjena ili ne, morala da bolje odradi kampanju, ima boljeg kandidata i uzme najvise glasova od cele opozicije. Savo bi tu bio samo koalicioni partner i neko ko bi privlacenjem apstinenata doneo pobedu u Beogradu ili bar opet neresen rezultat, u slucaju da je MI opet u sredini i nece ni sa kim.

Zato je i podrzan, a i zbog odredjenih korektnih stavova, nekih dobrih akcija, a i meme je materijal 😀

Van toga, fucka mi se za njega, to sam ti vec objasnio, ja ne masturbiram na velikog vodju, ko god bio.

A sa Dobricom kao kandidatom, ,,opozicionim" medijima koji nisu podrzavali stranke koje izlaze nego su glumili kao neutralnost i davali ogroman prostor bojkotasima, sa Biram Borbu bez programa, sajta, IG stranice... sa amaterskim potezima pri prikupljanju glasova, koliko god bili sabotirani... jasno je odavno bilo u kom pravcu sve ide i kako ce se sve zavrsiti.

Ostalo nam je da se sprdamo i lozimo, ne mislis stvarno da neko sece vene na Savu?
 
Poslednja izmena:
Ко је на крају у тих 34 одборника? 25 напредњака, 2 народна, осталих 7 су чији?
 
Lista Vračar Vračarcima Društvo za ulepšavanje Vračara tri mandata
, zatim Zeleni pokret Vračar za čistiji, zeleniji i srećniji Vračar dva mandata,
Narodna lista ključ za pobedu Vračar dva mandata,
Saša Radulović Dosta je bilo (DJB) rešenje za promenu dva mandata.
Po jedan mandat dobile su liste Borba za oslobođenje Vračara da povratimo demokratiju, građanski duh i poštovanje manjina da se osećamo slobodno na vračaru koalicija Snaga i Mi smo Vračar!

 
Poenta je da mi nismo nikada imali pravu demokratiju i parlamentarizam, u koji se toliko zaklinjemo, a ne da takav sistem ne valja.

Па ако ваља онда је Краљевина која је имала икакав парламентаризам и демократију кудикамо била боља од СФРЈ која није уопште. За своје време демократија у Краљевини није била ништа гора од неког европског стандарда па чак је била и боља од многих земаља које су тада већ заглибиле у фашизам и диктатуру попут Немачке и Шпаније

Ko je ovde rekao da je SFRJ bila savršena? 1990. godine, i tako trula i kljakava, bila je 50 godina ispred zemalja Varšavskog bloka po svemu.. da smo se mirno razišli do 1995/2000.godine smo svi mogli ući u EU.. Gde su danas Češka, Poljska, pa i Rumunija, a gde smo mi?
Чешка, Пољска и Румунија су са комунизмом раскрстиле и презиру га, у Србији то и даље није случај јер се очигледно и даље глорификује и и даље се гура по сваку цену кроз политику. Који су били истакнути комунистички политичари из Југославије који су и даље у политици а тренутно су опозиција Вучићу? Тј. нису део актуелне власти? Дачић? Вулин? Кркобабић?

То што су Чешка, Пољска и Румунија иза нас је последица чињенице да су биле још дубље у каљузи а то што су сада испред нас је последица чињенице да су се колико толико из ње избавиле док се ми, као и Белорусија, још увек ваљамо
To je poenta. Nama su bile preče teritorije, nego razvoj. Preporučivao sam ovde i pre veoma dobru knjigu pokojne prof. Pravnog fakulteta Olge Popović Obradović-"Kakva, ili kolika država".. Nama je uvek bilo preče to-kolika, a ne kakva.. zato smo ovde gde jesmo..
Да је корумпираној булументи било ишта прече од своје гузице не би прво оставили пола српског народа ван државе, потпиривали их када им је то било корисно а онда их оставили на цедилу кад је било најважније. Да су "нама" територије биле најпрече данас би имали море и стратешки важне ресурсе; "Велика Србија" је обухватала делове где живе Срби и желе да буду део Србије без обзира на величину или важност територије

Што је иначе привилегија коју Чеси, Пољаци и Румуни имају, не живи пола Чеса, Пољака и Румуна ван граница своје земље.
 
Vrh