Šta je novo?

Izbori 2024

@Џо
Па добро, ако си историчар, имаш ли предству како је изгледала Србија 2000. године?
 
Peti oktobar i skidanje šenutog bračnog para i kriminalaca oko njih sa vlasti su svakako trebali da se dese.
Ali to ne menja činjenicu da je državni aparat u Srbiji uvek radio protiv svog čoveka i svog izdržavaoca.

Samo jbg postoje ljudi koji to prihvate ali idu dalje, i nastave da glasaju i zalažu se i bore se... i postoje ljudi kojima to posluži kao izgovor da dignu ruke od svega. Ja spadam u ove prve. I voleo bih da je više ljudi takvo. Ali obrni okreni, važno je ne zaboraviti da srpski državni aparat jeste bio i ostao kancer. I treba to nazivati pravim imenom.
 
Peti oktobar i skidanje šenutog bračnog para i kriminalaca oko njih sa vlasti su svakako trebali da se dese.
Ali to ne menja činjenicu da je državni aparat u Srbiji uvek radio protiv svog čoveka i svog izdržavaoca.

Samo jbg postoje ljudi koji to prihvate ali idu dalje, i nastave da glasaju i zalažu se i bore se... i postoje ljudi kojima to posluži kao izgovor da dignu ruke od svega. Ja spadam u ove prve. I voleo bih da je više ljudi takvo. Ali obrni okreni, važno je ne zaboraviti da srpski državni aparat jeste bio i ostao kancer. I treba to nazivati pravim imenom.
MIslim da si se dotakao srzi problema.
Jedino ostaje pitanje zasto je upravni aparat takav?
 
@Џо
Па добро, ако си историчар, имаш ли предству како је изгледала Србија 2000. године?

Ја нисам никакав бранилац режима Слободана Милошевића. Ја сам само писао о разочарењима која су уследила после октобра 2000. године. Нови режим само је наставио партократске праксе из деведесетих. Корупција није била ништа мања, а економски развој био је успорен. Заправо, он је остао у сенци огромне пљачке о којој сам већ писао. Не знам коме је успех на хиљаде уништених предузећа. Наравно да многима није било спаса, али нико не може да ме убеди да је рецимо пљачкашка приватизација и уништење ПКБ корорације било успешно. Или да је нормално било да Миодраг Костић купи две шећеране (са пуним силосима!) за динар. Или још стотине и стотине случајева, можемо да их наводимо до прекосутра - Телеком, Ц-Маркет, Азотара у Панчеву, Лука Београд итд. Сви учесници тих крађа су сада и даље главне пословне личности у Србији.
 
Ја нисам никакав бранилац режима Слободана Милошевића. Ја сам само писао о разочарењима која су уследила после октобра 2000. године. Нови режим само је наставио партократске праксе из деведесетих. Корупција није била ништа мања, а економски развој био је успорен. Заправо, он је остао у сенци огромне пљачке о којој сам већ писао. Не знам коме је успех на хиљаде уништених предузећа. Наравно да многима није било спаса, али нико не може да ме убеди да је рецимо пљачкашка приватизација и уништење ПКБ корорације било успешно. Или да је нормално било да Миодраг Костић купи две шећеране (са пуним силосима!) за динар. Или још стотине и стотине случајева, можемо да их наводимо до прекосутра - Телеком, Ц-Маркет, Азотара у Панчеву, Лука Београд итд. Сви учесници тих крађа су сада и даље главне пословне личности у Србији.
Сва срећа па је Костић купио шећеране, МК је изванредна компанија. Купио је најбоље што постоји и на словеначкој обали, укључујући и аеродром, па ће, како се чини, и у Црној Гори. Па банке, пољопривреда... енергетика! Где је ЕПС-у Костић? Заправо, поменути тешко да више ишта купује, јер само преживљава, али за собом оставља фасцинантно ефикасан и уходан систем, корпорацију - камо среће да нам неки политичар икад остави такву државу.

Ако је и био државни пројекат, Костић је један од најбољих државних пројеката до сада.

И да, пошто сам радио у фирми која је приватизована па упропашћена - то није везе имало са приватизацијом, него са директором кога су поставили политичари и кога је власник наследио (фирма већ била упропашћивана). А и власник је "из деведесетих". Као и директор (он је и од пре).

Ако си историчар, треба да имаш слику суштине (оно кад кажу: "Стаљин је ђубре и зликовац, али је у Другом рату ипак добар момак"), а то је: у Србији је проблем државни апарат, а не привреда у привредном власништву. Наше приватне компаније су, добрим делом, одличне, а држава је крш. Камо среће да је сва привреда постала приватна у једном дану, за једно преподне (за тако нешто се, заправо, залагао Шешељ, што му је позитивна страна) - уз 5.000.000 појединачних неправди о којима би залудни кукали вековима као о Железничкој афери, сада бисмо били развијена и богата земља (а тад има знатно мање неправде).
 
Заправо, добили су највећу пљачку у историји ове државе (чак и ако рачунамо пљачке окупатора). Добили су хиљаде лоповских приватизација које су довеле до енормне деструкције. Добили су и то да канцерогене праксе државне организације и поред "промене" друштвеног уређења нису прекинуте.
То се дешавало и раније, дословно свака особа са којом сам причао да је 80их била запослена на мало вишим инстанцама у југословенским банкама, предузећима итд. прича о томе како је тад већ кренуло масивно отимање капитала и генерално паничење пацова да зграбе што више и запале са брода који тоне. Оно што је 5. октобром омогућено јесте да људи имају бар алтернативу у виду приватног сектора уместо да зависе од катастрофалне државне организације изграђене након Другог светског рата (додуше са позамашном архитектуром направљеном и пре). Зато и јесте све унапређено осим јавног сектора који какав год да је свакако није лошији него што је био деведесетих
 
Ако је и био државни пројекат, Костић је један од најбољих државних пројеката до сада.
Uh... daleko od toga.

Znam ljude s kojima je on poslovao, tj. pokušavao da posluje. On ti je u rangu Putinovih oligarha. Uspešan u smislu ako gledaš profit. Njegov. Inače u svemu ostalom... ma kakvi.

Mislim, kapiram ja suštinu šta kažete Džou i slažem se u većini toga, tj. slažem se sa suštinom. Samo bih molio da ne idemo toliko u ekstrem i ne spuštamo se toliko nisko da protuve tipa Miodrag Kostić predstavljamo kao neke uspehe naše nacije... 🤮 Nemojmo ljudi, mora da se održi neki kriterijum ipak. Iako znam da su kapitalizam i profiterstvo sad u modi, pa čak i nova religija na ovom forumu.
 
Poslednja izmena:
Ја знам себе који имам посла са МК Групом и поновићу да је то сјајна компанија. Само профит? Виде ли им портфолио скоро? Па Словенци некад нису дали да се отвори РК Београд у Љубљани ни кад се Меркатор отворио у Београду, а сад им српске фирме држе два најбоља хотела у земљи. И једини успешан аеродром. Него шта него је успех нације. Кроз капитализам, дабоме.

@Kailan
Овде грешиш, јавни сектор је свакако лошији него што је био деведесетих. Код Слобе није екипа из печењаре водила ЕПС, ни случајно. Али у условима измењивости власти и/или Пашићевске политике (сад је ово друго), ми бољи јавни сектор не можемо да очекујемо.
 
Poslednja izmena:
Ma sve ja to razumem ali znam ljude koji su poslovali s njim još dok je bio inkognito. Znam i jednog kome je nastupio kao pravi ruski oligarh, pa tražio da mu država, to jest to državno preduzeće, da popust od 30% na ono što njemu treba. Iako niko nikad nije dobio tako nešto. Ali čovek eto umislio da je on specijalan.

Lepo je što je on sada uspešan i dobar ćoek, i verujem ja da ga neki tako doživljavaju. Ali to ne menja činjenicu da, da bi došao tu gde jeste, i on je načinio mnogo zla. Kažem ti, taj čovek se ugleda na ruske oligarhe. A kad je neko dobar sa političarima i moćnicima, osim ako nije Forest Gamp, pa ne može da ne napravi lep profit i ne izgradi sočan biznis.

U 95% slučaja, iza svih tih masno bogatih i moćnih i ''uspešnih'' uvek stoje neka zlodela, muljaže ili prosto servilnosti (čitaj - sisali su šta je trebalo kad je trebalo).
 
Ако је и тачно то за 95% - а ја нисам Маоиста и не верујем да су сиромашни људи добри, а богати лоши, штавише, с обзиром да сам, на трагу Сократа, генерално при ставу који интелигенцију доводи у најужу везу са моралом, верујем да су имућнији слојеви у просеку моралнији од сиромашнијих (знам да је то близу протестантизма, али, кад погледаш и друге теме, ја хвалим Скандинавце а исмевам "папинце", па се уклапа) - ипак ћу цитирати Денг Сјаопинга: "...важно је да лови мишеве".

Највећа пљачка народа до данас је, писах већ, тзв. "немачко привредно чудо", односно мере које су га 1948. покренуле. И тако се подигла Немачка и исти тај народ постао богатији него икад. Мени је то, на крају - морално.

А Влаховићев Закон о приватизацији није био "пљачка". То је којешта, обично мнење које настаје о некој епоси - код нас готово увек искривљено - ето, тај закон је имао, практично плебисцитарну подршку у друштву, подржавали су га чак и радикали, што се обично изоставља из сећања.
 
Nisam ni ja Maoista. Samo se trudim da se u današnje vreme opšteg hoštapelraja, mentalnih oboljenja (pohlepa i samoživost), mnogih obmana, podvala i maski, informišem što više, i bez prestanka. Jer je to jelte proces koji nema kraja. A iskustva i pisana saznanja potvrđuju ono što sam napisao u poslednjoj rečenici iznad. Iza svih tih masnoća uvek stoje ili neka zlodela ili neke neljudske, nedostojanstvene aktivnosti.

Više cenim manjeg preduzetnika koji je napravio radionicu, ili 3D štampariju, ili lanac kopirnica, ili šta god tako... ali čisto, bez ikakih zlodela prema drugima, nego nekog ko je podigao kule i gradove ali sve to počiva na krvi i ljigi. Štaviše, voleo bih da je u svetu veći broj malih i srednjih uspešnih ali čistih preduzetnika, nego da je manji broj većih uspešnih ali pokvarenih preduzetnika. Onda ni mnogi današnji karteli, i u Srbiji i u svetu, ne bi bili mogući.

Ali dobro. Nije još ljudska rasa sazrela da bi dostigla taj nivo. Možda nikad ni neće, ko zna (ako npr odemo svi u majčinu u ovom veku). No dobro, druga tema.
 
Poslednja izmena:
Сва срећа па је Костић купио шећеране, МК је изванредна компанија. Купио је најбоље што постоји и на словеначкој обали, укључујући и аеродром, па ће, како се чини, и у Црној Гори. Па банке, пољопривреда... енергетика! Где је ЕПС-у Костић? Заправо, поменути тешко да више ишта купује, јер само преживљава, али за собом оставља фасцинантно ефикасан и уходан систем, корпорацију - камо среће да нам неки политичар икад остави такву државу.

Ако је и био државни пројекат, Костић је један од најбољих државних пројеката до сада.

И да, пошто сам радио у фирми која је приватизована па упропашћена - то није везе имало са приватизацијом, него са директором кога су поставили политичари и кога је власник наследио (фирма већ била упропашћивана). А и власник је "из деведесетих". Као и директор (он је и од пре).

Ако си историчар, треба да имаш слику суштине (оно кад кажу: "Стаљин је ђубре и зликовац, али је у Другом рату ипак добар момак"), а то је: у Србији је проблем државни апарат, а не привреда у привредном власништву. Наше приватне компаније су, добрим делом, одличне, а држава је крш. Камо среће да је сва привреда постала приватна у једном дану, за једно преподне (за тако нешто се, заправо, залагао Шешељ, што му је позитивна страна) - уз 5.000.000 појединачних неправди о којима би залудни кукали вековима као о Железничкој афери, сада бисмо били развијена и богата земља (а тад има знатно мање неправде).
Костић би јео глогиње да није покрао државу у лоповским приватизацијама које је учествовао. Џаба му аеродроми, хотели, банке, када му је почетни капитал проста крађа. Свако ко мисли да су Костић, Мишковић, Пецони, Хамовић, Дракулић и бројни други праведно стекли свој иметак живи у обичној заблуди.
Друго, где сам ја написао да је проблем привреда у приватном власништву (ваља је то смисленије него привредном)? Не знам зашто се доносе закључци у моје име. Ја сам написао да је проблем приватизација која је извршена криминално. У овој земљи је уз Црну Гору извршена најкриминалнија приватизација у историји Европе.
 
А, да, то је чувена прича "важан је први милион долара". Дакле, са милион долара просечан човек уради... шта? Купи кућу, стан, још један стан, скуп аутомобил жени, ћерки и себи, а остало стави у банку. А малобројан човек... изгради пословну империју.

Та прича је, сасвим очигледно, једна од већих заблуда.
Štaviše, voleo bih da je u svetu veći broj malih i srednjih uspešnih ali čistih preduzetnika, nego da je manji broj većih uspešnih ali pokvarenih preduzetnika.
Да, и ја сам за већи број малих и средњих.
 
Као што је Трамп једном изјавио - добио сам веома малу позајмицу од свог оца од милион долара. Она карамила српских олигарха добила је не позајмице, него масне донације од свих нас. Сад се сетих, једино место на свету где је приватизација била подједнако криминална била је већ споменута Русија. Економски односи у обе државе су подоста слични, додуше код нас је и страни фактор доста јак.
 
Privatizacija nakon pada Miloševićevog režima je morala da se desi, mislim da to skoro niko ne spori. Možda je mogao da bude izabran vaučerski model (kao što i jeste bio za kompanije čija je uprava provalila foru Mirka Marjanovića, i na brzinu stekla mašala kapital - Apatinska pivara, Hemofarm....), umesto tenderske prodaje. Smatram da je vaučerski model veoma nemoralan i nepravedan, i rado ću braniti taj stav ako se neko ne slaže. E sada, u tenderskoj prodaji firmi, kupac može da bude multinacionalka ili neki domaći preduzetnik. Obzirom da smo mi bili socijalistička zemlja, prosto nismo imali takvu klasu bogatih ljudi kao što su kapitalističke zemlje imale. To znači da smo išli prečicom, i da su oni snalažljivi ljudi (Mišković, Kostić...) uspeli da se etabliraju kao vlasnici krupnijeg kapitala. Sa svim svojim manama i problemima, smatram ih daleko boljim izborom od multinacionalki.

Prosto, ne mogu nikako da zamislim, kako je to naša privatizacija sveukupno mogla da prođe mnogo bolje.
 
Drzava.jpg

Disclaimer: ovo ne znači da sam za anarhiju ili ukidanje država i vlada. 😁
Može nešto da se kritikuje i koriguje bez odlaženja u suprotstavljeni ekstrem.
Ali ako ima ijedna zemlja gde ovo posebno važi i oseća se, onda je to Srbija.
 
Југословенска држава и привреда су морале проћи кроз озбиљне реформе најкасније почетком осамдесетих година, након чега су оптимализоване фирме могле ући у докапитализацију, односно промену власништва са озбиљним спољнотрговинским играчима у једном ефикасном систему и тржишту од 22 милиона људи, где се није смела догодити катастрофа из деведесетих и двехиљадитих, примера ради Магнохром Краљево и немачки АЕГ..

Понављам се већ, али један градоначелник Београда почетком двехиљадитих узме себи за право да изјави да ће се живети од услуга, те да привреда и пољопривреда нису потребне. То је однос власти према друштву у целини, тако да смо у "приватизацији" добро и прошли.
 
Понављам се већ, али један градоначелник Београда почетком двехиљадитих узме себи за право да изјави да ће се живети од услуга, те да привреда и пољопривреда нису потребне. То је однос власти према друштву у целини, тако да смо у "приватизацији" добро и прошли.

Radilo se o sibicaru presvucenom u filozofa.
 
То се дешавало и раније, дословно свака особа са којом сам причао да је 80их била запослена на мало вишим инстанцама у југословенским банкама, предузећима итд. прича о томе како је тад већ кренуло масивно отимање капитала и генерално паничење пацова да зграбе што више и запале са брода који тоне. Оно што је 5. октобром омогућено јесте да људи имају бар алтернативу у виду приватног сектора уместо да зависе од катастрофалне државне организације изграђене након Другог светског рата (додуше са позамашном архитектуром направљеном и пре). Зато и јесте све унапређено осим јавног сектора који какав год да је свакако није лошији него што је био деведесетих
nista nije unapredjeno.
JAvni sektor danas, tj recimo Infostan u stvari radi na bazi privatnih SNS spin off firmi.
Nas javni sejtor je samo call centar za SNS privatnike.
 
Nebojsa Covic:.Izuzetan tekst.

Tачно је да су ЕУ и поједине чланице највећи инвеститори у Србији. Пре свега из сопствених интереса. Европске компаније које инвестирају у Србији изнесу из Србије на име профита годишње вишеструко већи износ од оног који су инвестирале. А њихове владе сада прете, у правом неоколонијалном маниру, да ће, уколико не следимо њихове интересе на уштрб сопствених, повући ове инвестиције. Говори се о милијардама. Али нико не говори о милијардама штете које су исте ове земље направиле нашем народу и нашој земљи незаконитом агресијом 1999. године. Можда бисмо могли и једно и друго да ставимо на папир, па да видимо где смо. И колику одштету би требало да плате.
 
Не знам колико је прикладно за ову тему, али мислим да смо већ давно скренули са главне дискусије.


Елем, овај човек се ретко појављује у јавности, али увек нешто интересантно каже.
 
Не знам колико је прикладно за ову тему, али мислим да смо већ давно скренули са главне дискусије.


Елем, овај човек се ретко појављује у јавности, али увек нешто интересантно каже.
Слажем се, изузетно рационалан став и један од јако ретких неострашћених текстова у јавном мњењу на ову или ону страну.
 
Vrh