Šta je novo?

Fauna Beograda

CASTELBIANCO

Higher intermediate
Učlanjen(a)
17.12.2011.
Poruke
1.249
Pohvaljen
1.315
Povodom pisanja nekih medija o nestanku nekih zivotinjskih vrsta koje su naseljavale podrucije grada Beograda, smatram da i ova tema zasluzuje da se nadje na beobuildu.
Gugutke vise da i nema. Ja se ne secam poslednji put kada sam je video. Raduje ponovno uspostavljanje orla belorepana. Neki od sugradjana primecuju i da su vetruske u porastu na krovovima solitera. Prenosim neke clanke na tu temu.
http://www.telegraf.rs/vesti/beogra...-vrabaca-evo-kako-da-ih-zastitimo-i-nahranimo
http://www.telegraf.rs/vesti/beograd/1325303-pazite-se-i-sakali-vrebaju-beogradom-foto
http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Komsije-iz-Becmena-spasle-belorepana-Ziku.sr.html
 

CASTELBIANCO

Higher intermediate
Učlanjen(a)
17.12.2011.
Poruke
1.249
Pohvaljen
1.315
Nema koliko ja znam. A nedostaje moras priznati. U odnosu na goluba je prelepa.
 

orion

Advanced
Učlanjen(a)
11.09.2008.
Poruke
2.159
Pohvaljen
1.037
Lokacija
Beograd
Али зато за пацове нема зиме
 

Bezaninac

Higher intermediate
Učlanjen(a)
29.03.2012.
Poruke
582
Pohvaljen
834
Svidja mi se tema. Mislim da bi moglo dosta toga da se dokumentuje ovde.
Cesto zaboravljamo da je urbano tkivo okuprian prostor, otet od prirode, i da je priroda nesto vise od zelenila u parku i goluba na klupici. A priroda se trudi da opstane, koliko god je betonirali.

Ja sam licno ostao potpuno zabezeknut pre neki dan, kada sam, u prohladno i vetrovito jutro, sedeci potpuno sam u Parku Vojvode Vuka bio svedok scene iz "Opstanka", kada je neka ptica, nalik na sokola, u sred parka, u sred grada, ulovila vrapca i hranila se tu preda mnom.
 

CASTELBIANCO

Higher intermediate
Učlanjen(a)
17.12.2011.
Poruke
1.249
Pohvaljen
1.315
Meni se dopada ta sasvim prirodna prica usled ovog betonskog ludila, i to kako su se neke cak endemske vrste prilagodile uslivima poput malog vranca. Ja sam licno ljubitelj ptica grabljivica i navijam da ih bude sto vise, kako bi se makar donekle priblizile svom normalnom biodiverzitetskom broju, iako sam svestan da tamo gde civek dodje tu zivotinjama srece nema. Adaptilne reajcije su kod nekih vrsta izrazenije pa su one ostale medju nama. Nazalost mnoge su izumrle pred naletima urbanizacije velikih gradova. Apsolutno sam za svaku njihovu dalju zastitu. Ova planeta ne pripada samo ljudima. Isto to vazi i za ovaj grad.
 

orion

Advanced
Učlanjen(a)
11.09.2008.
Poruke
2.159
Pohvaljen
1.037
Lokacija
Beograd
Ја волим сјенице, прелепе су.

Značaj ptica za poljoprivredu i šumarstvo
Postavio Dejan Ilić dana septembar 2, 2011
0

Mr Savo Živković, dipl. inž. šum.

U današnjoj cjelokupnoj problematici zaštite prirode, pitanje zaštite pticaspada među najaktuelnije i najvažnije probleme


Čuvajmo ptice

Pitanje zaštite ptica postavljalo se mnogo ranije, prije više vijekova, kada su posebno kod nas, dvije osnovne grane privrede poljoprivreda i šumarstvo pretrpjele neizmjerne katastrofe najezdama štetnih insekata i glodara. Već u 13. vijeku susreću se prvi zakonski propisi koji govore o zaštiti ptica i predviđaju stroge kazne za prekršioce tih propisa. U 14. vijeku obuhvata zaštitu mnogo većeg broja raznih vrsta ptica. Jasno je da se već tada uvidjela velika korist od ptica posebno za šumarstvo i poljoprivredu. Veliki broj ptica hrani se insektima u njihovim razvojnim stadijumima (jaja, larve pa čak i lutke), a oni inače nanose velike štete šumama i poljoprivrednim usjevima. Tako su veoma korisne sve vrste sjenica, zebe, češljugari, grmuše, slavuji, crvenperke, žune, djetlići, lastavice, ševe, drozdovi, kosovi i dr, kao i neke grabljivice npr. škanjci (mišar, gaćaš, osaš) koji masovno uništavaju miševe i insekte, od njih su mnogi štetni. Neke ptice borave povremeno a neke stalno u slivu rijeke Prače.

Koliko je čovječanstvo do danas pretrpjelo gubitaka masovnim najezdama štetnih insekata i glodara može se pokazati na nekoliko drastičnih primjera. U periodu od 1929-1933. godine u četinarskim šumama Bosne osušilo se oko tri miliona najkvalitetnije drvne mase usljed gradacije potkornjaka. Od 1926-1931. godine štitasta vaš napala je u nekim krajevima bivše Jugoslavije preko 20 miliona šljivovih stabala što je izazvalo ogromnu materijalnu štetu. Razna hemijska sredstva koja su upotrebljavana nisu ni izdaleka bila tako efikasna da bi se bar donekle ublažile, a kamoli potpuno spriječile, ove kao i mnoge druge nesreće. Međutim, ptice hraneći sebe i svoj podmladak uvijek su bile aktivni pomagači čovjeku u zaštiti njegovih dobara.

Sve sitne price, naročito sjenice, kraljići, djetlići i dr. posebno su korisni zimi kada masovno uništavaju jaja i larve, odnosno lutke iz kojih bi se u proljeće razvilo bezbroj štetnih insekata. Ali, baš ove sitne ptice posebno su izložene raznim nevoljama, što je najodraženije zimi, kada masovno stradaju od studeni i gladi. S obzirom na njihovu veliku korist treba im zimi stvoriti povoljnije uslove za opstanak, a sve se može postići bez mnogo truda i materijalnih izdataka. Dovoljno je da izradimo izvjestan broj kućica (skloništa) za ptice, postavimo ih u voćnjake, parkove, gajeve i sl. Na hranilice, čija izrada iziskuje još manje sredstava treba postaviti hranu, jer će svaka mrvica i otpadak hrane, koji inače bacamo, pticama dobro doći, posebno zimi kad u slobodnoj prirodi ne mogu naći dovoljnu količinu hrane. Svake zime u svoj voćnjak u Nikolićima objesim o stablo jabuke veće komade neupotrebljive slanine koju jedu sjenice i zebe. Zadržavajući se u voćnjaku čiste stabla voćki od položenih jaja i larvi ispod kore, iz kojih će se na proljeće izleći štetni insekti. Ptice grabljivice su zbog slabe reprodukcije potpuno zakonski zaštićene, jer su korisne za poljoprivredu i šumarstvo. Sova godišnje uništi oko 3.000 miševa, orao mišar oko 10.000.

Soko vjetruška uništava miševe i druge sitne štetne glodare. Orlovi strvinari (supovi) vrše posebnu sanitarnu službu u slobodnoj prirodi uništavajući stvine domaće stoke i uginule divljači, čime ustvari sprečavaju širenje raznih zaraza. Nažalost na području naših šuma Gornje Prače ove grabljivice se već duži niz godina ne viđaju. Postoji niz faktora koji su uticali na prorijeđenost ili potpuno iščezavanje nekih ptica (orao bradan – Gapaetus barbatus L.), kao što su prije svega nestručno polaganje meja – trovanje vukova sa strihinom 60-tih godina prošlog vijeka, izvoz nekih vrsta ptica, uništavanje gnijezda, sakupljanje jaja i sl. Govoreći o momentima koji su štetno djelovali na ptičiji svijet uopšte treba istaći još jednu kod nas vrlo čestu i krajnje nekulturnu pojavu uništavanja ptica vazdušnim i malokalibarskim oružjem. Tačno je da se streljaštvo kao sport mora forsirati i razvijati kod mladih generacija, ali svakako samo na strelištima.
http://poljoprivredaiselo.com/2011/09/z ... sumarstvo/
 

nensav

Higher intermediate
Učlanjen(a)
16.01.2014.
Poruke
959
Pohvaljen
532
CASTELBIANCO":1gxx4x6c je napisao(la):
Nema koliko ja znam. A nedostaje moras priznati. U odnosu na goluba je prelepa.

Kako nema, gledam ih svaki dan, bude me svako jutro, ne sada kada pada kisa, naravno. Golf naselje na Banovom Brdu.
 

astrodule

Professional
Učlanjen(a)
05.08.2009.
Poruke
15.657
Pohvaljen
24.247
Lokacija
Novi Beograd, Fontana
Povučen ovom temom juče sam kupio kućicu i okačio na terasu.

4fd2ab7cacd5c5ac9ea20b43f668dc9d.jpg


Čekam vrapce i sjenice, a da ih privučem tu ću okačiti i neku hranilicu.

Poslato sa telefona
 

boca-ica

Expert
Učlanjen(a)
02.04.2010.
Poruke
9.509
Pohvaljen
4.434
Lepo... za ptice
nadam se da ce se na ovoj temi pisati i o Bg fauni koja nema krila....
 

CASTELBIANCO

Higher intermediate
Učlanjen(a)
17.12.2011.
Poruke
1.249
Pohvaljen
1.315
Ja sam za. Evo recimo iako su mi omiljene ptice, voleo bih i o ribljem fondu, i koji je uticaj zagadjenja reka imao na povlacenje nekih vrsta. TaKodje tu su i mali sisari poput jezeva,krtica,slepih miseva,puhova,divljih macaka po beogrdskim sumama.
Od vecih tu je jelen koji zivi širom Evrope, i najčešći je stanovnik velikih šumskih predela raširenih pored velikih vodotokova i plavnih područja kao što je priobalje Dunava. Samim tim, jelen se može smatrati jednom od životinja koje se i danas mogu sresti u okruženju Beograda. Ako se neko seca u proleće 2006. godine kada je vodostaj Dunava bio natprosečno veliki i kada je proglašena elementarna opasnost od poplava Ratno ostrvo je bilo poplavljeno i zahvaljujući tome saznali smo da su ove životinje živele na ostrvu. Na žalost ne zna se koliko je jelena tom prilikom stradalo, ali je nekoliko uspelo da prepliva na drugo obalu i uz pomoć ljubitelja prirode bude spašeno od utapanja. To su ispratili i mediji.
Ratno ostrvo je veoma zanimljivo kao prirodna sredina, kao netaknuti park prirode, takoreći u centru grada. Ja sam upravo iz tih razloga veliki protivnik njegove urbanizacije. Od perioda 2001. godine do perioda 2004. godine bilo je više pokušaja da se ostrvo ili bar jedan njegov deo urbanizuje, odnosno da se organizuje neki muzički program na Lidu. Ako se secate to je bio onaj muzicki festival Echo, sto je trebalo da navede ljude na pomisao o ekologiji, ali je izazvao totalno suprotan efekat.
Veliki broj ljubitelja ptica tada se otvoreno protivio tom pokušaju da se ispod zita napravi festival od koga bi neki dobro zaradjivali a od koga bi svi ostali imali samo stetu. Mnoge NVO su se tada ukljucile u neophodnost izmestanja tog festivala. Festival je oteran ali nazalost su posle toga i neke od vrsta trajno napustile svoja gnezda. Od ptica tu su prisutne bela i siva čaplja, kormorani mali i veliki, gakovi, senice, puzavac, kos, bela pliska, divlja patka, galebovi itd. Kao prirodne retkosti spominju se: žalar slepić, čigra, srebrnasti galeb, kukumavka i slavuj. Naravno posebno su zasticene ptice grabljivice.
Na Ratnom ostrvu je uhvaćen primerak slepog miša koji je bio težak svega četiri grama i spadu u posebnu vrstu patuljastih slepih miševa, a to je ujedno najmanji sisar koji je otkriven na teritoriji Evrope i Beograda. Na zimovanje dolazi u zadnje vreme i nekoliko labudova, a inače na obalama svakodnevno se sreću galebovi, patke, ptice gnjurci. Postoje i neotrovne vrste zmija, poput, belouške i ribarice. Smuk je zmija koja se hrani glodarima pa je vrlo koristan. Može se videti na periferiji Beograda. Zastrašujući utisak ostavlja svojom dužinom koja može dostići više od dva metra. Belouška je mala siva zmija koja može biti i u drugim bojama.
Može se prepoznati po istaknutim belim tačkama na glavi zbog kojih se i zove belouška. Ribarica je najčešće viđeni domaćin vodenih tokova. Zmija ribarica je provereni ribolovac čija boja se kreće u šarama od sive do tamno braon i može da naraste do metra. Paukovi koji se javljaju u našem okruženju nisu otrovni. Od insekata najvise iritiraju muve i komarci.
Bogomoljka je često viđen krupniji insekt u našem okruženju. Strašnog izgleda, ali veoma bezopasna koji se vešto maskira i prilagođava okolini. Raduje povratak zrikavca i bumbara.
U Beogradu, najopasniji insekti su: krpelj, osa, pčela i stršljen. Od vodozemaca tu je Zelena žaba. Vodotok Dunava je veoma brz i retki su stanovnici ovog akvatorijuma koji vole brzak, odnosno kada je ova velika reka u pitanju, retke su životinje koje se nastanjuju na samom plovnom putu gde brodovi prolaze. Recna Kornjača je jedna od životinja koja se sreće u tom toku. Ne treba preskočiti da je slatkovodni rak zaštićen trajnom zabranom lova.
 

CASTELBIANCO

Higher intermediate
Učlanjen(a)
17.12.2011.
Poruke
1.249
Pohvaljen
1.315
Ja sam za. Evo recimo iako su mi omiljene ptice, voleo bih i o ribljem fondu, i koji je uticaj zagadjenja reka imao na povlacenje nekih vrsta. TaKodje tu su i mali sisari poput jezeva,krtica,slepih miseva,puhova,divljih macaka po beogrdskim sumama.
Od vecih tu je jelen koji zivi širom Evrope, i najčešći je stanovnik velikih šumskih predela raširenih pored velikih vodotokova i plavnih područja kao što je priobalje Dunava. Samim tim, jelen se može smatrati jednom od životinja koje se i danas mogu sresti u okruženju Beograda. Ako se neko seca u proleće 2006. godine kada je vodostaj Dunava bio natprosečno veliki i kada je proglašena elementarna opasnost od poplava Ratno ostrvo je bilo poplavljeno i zahvaljujući tome saznali smo da su ove životinje živele na ostrvu. Na žalost ne zna se koliko je jelena tom prilikom stradalo, ali je nekoliko uspelo da prepliva na drugo obalu i uz pomoć ljubitelja prirode bude spašeno od utapanja. To su ispratili i mediji.
Ratno ostrvo je veoma zanimljivo kao prirodna sredina, kao netaknuti park prirode, takoreći u centru grada. Ja sam upravo iz tih razloga veliki protivnik njegove urbanizacije. Od perioda 2001. godine do perioda 2004. godine bilo je više pokušaja da se ostrvo ili bar jedan njegov deo urbanizuje, odnosno da se organizuje neki muzički program na Lidu. Ako se secate to je bio onaj muzicki festival Echo, sto je trebalo da navede ljude na pomisao o ekologiji, ali je izazvao totalno suprotan efekat.
Veliki broj ljubitelja ptica tada se otvoreno protivio tom pokušaju da se ispod zita napravi festival od koga bi neki dobro zaradjivali a od koga bi svi ostali imali samo stetu. Mnoge NVO su se tada ukljucile u neophodnost izmestanja tog festivala. Festival je oteran ali nazalost su posle toga i neke od vrsta trajno napustile svoja gnezda. Od ptica tu su prisutne bela i siva čaplja, kormorani mali i veliki, gakovi, senice, puzavac, kos, bela pliska, divlja patka, galebovi itd. Kao prirodne retkosti spominju se: žalar slepić, čigra, srebrnasti galeb, kukumavka i slavuj. Naravno posebno su zasticene ptice grabljivice.
Na Ratnom ostrvu je uhvaćen primerak slepog miša koji je bio težak svega četiri grama i spadu u posebnu vrstu patuljastih slepih miševa, a to je ujedno najmanji sisar koji je otkriven na teritoriji Evrope i Beograda. Na zimovanje dolazi u zadnje vreme i nekoliko labudova, a inače na obalama svakodnevno se sreću galebovi, patke, ptice gnjurci. Postoje i neotrovne vrste zmija, poput, belouške i ribarice. Smuk je zmija koja se hrani glodarima pa je vrlo koristan. Može se videti na periferiji Beograda. Zastrašujući utisak ostavlja svojom dužinom koja može dostići više od dva metra. Belouška je mala siva zmija koja može biti i u drugim bojama.
Može se prepoznati po istaknutim belim tačkama na glavi zbog kojih se i zove belouška. Ribarica je najčešće viđeni domaćin vodenih tokova. Zmija ribarica je provereni ribolovac čija boja se kreće u šarama od sive do tamno braon i može da naraste do metra. Paukovi koji se javljaju u našem okruženju nisu otrovni. Od insekata najvise iritiraju muve i komarci.
Bogomoljka je često viđen krupniji insekt u našem okruženju. Strašnog izgleda, ali veoma bezopasna koji se vešto maskira i prilagođava okolini. Raduje povratak zrikavca i bumbara.
U Beogradu, najopasniji insekti su: krpelj, osa, pčela i stršljen. Od vodozemaca tu je Zelena žaba. Vodotok Dunava je veoma brz i retki su stanovnici ovog akvatorijuma koji vole brzak, odnosno kada je ova velika reka u pitanju, retke su životinje koje se nastanjuju na samom plovnom putu gde brodovi prolaze. Recna Kornjača je jedna od životinja koja se sreće u tom toku. Ne treba preskočiti da je slatkovodni rak zaštićen trajnom zabranom lova.
 

Felix55

Higher intermediate
Učlanjen(a)
31.03.2009.
Poruke
1.000
Pohvaljen
82
Lokacija
Bg
Dve zanimljive publikacije u vezi sa ovom temom (naslovi su im "Vodič kroz faunu riba Beograda" i "Vodozemci i gmizavci Beograda") se mogu besplatno preuzeti na adresi: http://www.endemit.org.rs/publikacije/index.htm

Publikacije su u PDF formatu, i donose pregled i opise velikog broja vrsta, uključujući i one koje su se do skoro mogle sresti na teritoriji grada a danas su praktično nestale. Zanimljivo mi je bilo čitajući ih da saznam, na primer, da na teritoriji grada po svemu sudeći već dugo nema više ni jedne jedine zmije otrovnice. Ipak, mnogi ljudi u panici i strahu nastavljaju da besomučno ubijaju sve zmije na koje naiđu, iako su potpuno bezopasne... :roll:
 

nensav

Higher intermediate
Učlanjen(a)
16.01.2014.
Poruke
959
Pohvaljen
532
Pre neki dan me iznenadila ogromna sova na Banovom Brdu, bila je na nekom drvetu pored kuce. Nisam znao da se ne boji da se toliko priblizi nasoj civilizaciji. NIsam imao vremena da je slikam, stvarno me iznenadila
 

CASTELBIANCO

Higher intermediate
Učlanjen(a)
17.12.2011.
Poruke
1.249
Pohvaljen
1.315
Sove su od prosle godine pojacale svoje aktivnosti sobzirom na najezdu glodara. U svakom slucaju me bi se smele dirati niti ubijati, sobzirom na to koliko znace u istrebljenju istih. Ja znam za golubara nedaleko od Bga (tacnije opstina lazarevac), koji je pre par godina ubio jastreba da mu ne bi slucajno ulovio kojg visokoletca. Ostavio ga je u dvoristu da visi naopacke obesen. Kakav kreten. I kakav kretenski hobi, zbog kojeg je stradala jedna ptica koja ekosistemu i biodiverzitetu znaci neuporedivo vise od tih letecih pacova.
 

Дошљак

Professional
Učlanjen(a)
31.10.2014.
Poruke
19.176
Pohvaljen
25.261
Без жеље да икога увредим, али неки голубари су посебна сорта људи. Убијају и дивље голубове исто, а један голубар ми је причао да најбољи начин да растерам голубове са терасе јесте да за њу закачим мртвог голуба :(
 

11030

Higher intermediate
Učlanjen(a)
21.01.2011.
Poruke
1.289
Pohvaljen
1.454
U Kosutnjaku i blizoj okolini sove, jezevi, detlici, fazani, poneki zec su redovna pojava. Ima i neka ptica, lici na velikog goluba-gugutku koja je uvek u paru, ne znam kako se zove.
 

11030

Higher intermediate
Učlanjen(a)
21.01.2011.
Poruke
1.289
Pohvaljen
1.454
Moguce, veci je od obicnog goluba, lici. Pokusacu da slikam sledeci put kad ih sretnem.
 

Zuma

Expert
Učlanjen(a)
19.05.2009.
Poruke
8.263
Pohvaljen
19.482
Retko je ko video pravi raspon krila jednog Beogradskog galeba.

IMG_2085c_resize.jpg

IMG_2074c_resize.jpg


Po veličini se ne bi reklo su tako obdareni.

IMG_2135_resize.jpg

IMG_2136_resize.jpg


Jedan je beo, drugi je crn. Ali nikoga ne treba suditi samo po odelu.

Najproduktivnije odeljenje gradske čistoće na svom svakodnevnom poslu.

IMG_2159_resize.jpg
 

Дошљак

Professional
Učlanjen(a)
31.10.2014.
Poruke
19.176
Pohvaljen
25.261
Ове сиве вране колико купе бачену храну са улица, толико и развлаче сво смеће из уличних корпа тражећи пар мрвица хлеба у мору папира и кеса. Град би требао негде да постави хранилице за птице.
 
Vrh