Šta je novo?

Energetika

brada

Intermediate
Učlanjen(a)
22.10.2019.
Poruke
167
Pohvaljen
337
Možeš da puniš akumulacije ako imaš odakle. Jednostavno ni dotok vode rijekama nije konstantan tokom čitave godine. Najveći je u proljeće kad se tope snjegovi na planinama, pa onda u jesen kada padaju kiše. Uz sve to, moraš da vodiš računa o nivou osnovne akumulacije, o biološkom minimumu protoka kroz HE... Ali suštinski odgovor je DA, pametnim planiranjem sistema se OIE itekako mogu dobro iskoristiti. Niko razuman nije apriori protiv OIE, samo što je sada napravljen sistem da ću ja da investiram u OIE, dobijem subvencije, a sav rizik onda ide na EPS i EMS da drže sistem stabilnim. Ali to je kod nas način da braća i kumovi političara dođu do brze i lake love, nažalost, a ne da se sistem napravi boljim i efikasnijim.

Uvijek se sjetim da nam je prof. Ljubomir Gerić na predavanjima govorio da mi kao potrošač električne energije ne plaćamo samo kWh koji se proizvede i dostavi do naše kuće, već moramo da plaćamo i taj luksuz da 24h dnevno imamo struju. Ustanemo u pola noći, uključimo sijalicu, a ona radi. E taj luksuz košta, a zove se stabilan elektroenergetski sistem.

A ko hoće da prosto zamijeni TE sa OIE, bez ikakve nadogradnje sistema, može i tako, ali onda neka bude spreman da će u pola dana i pola noći da nestaje struje, kad ne bude vjetra i sunca dovoljno :)
 

Прле

Advanced
Učlanjen(a)
29.11.2018.
Poruke
2.686
Pohvaljen
3.407
Па не мора да нестане струје, може да се увезе из немачке за велике паре!
Али, кога је то брига?
 

Stomatolog

Higher intermediate
Učlanjen(a)
18.12.2014.
Poruke
940
Pohvaljen
827
Da li se isplati puniti akumulacije sa najskupljom strujom, mislim na energiju vetara i sunca? Struja iz vetra i sunca je najskuplja na tržištu, da bi punio akumulaciju imaš gubitke, da bi ponovo proizveo struju imaš gubitke, mislim da se to uopšte ne isplati. Pogotovo to mislim za energiju sunca zato što još uvek efikasnost panela je mala.

Sunčane panele treba da postavljaju veliki privredni objekti i domaćinstva na krovove i da na taj način pokrivaju svoje potrebe preko dana, ako žele da pokrivaju svoje potrebe i preko noći onda moraju da kupe kućne baterije u kojima će skladištiti viškove i da na taj način balansiraju svoju proizvodnju i potrošnju. To uskoro postaje trend i u svetu. A u prelaznom periodu da za njih balansiranje vrši EPS na primer na mesečnom nivou (od količine energije koju si potrošio iz mreže se oduzme energija koju si poslao u mrežu i platiš samo razliku). Što znači da proizvodnja vlastite elektrane bi trebala da bude približnog kapaciteta potrošnje jednog domaćinstva ili firme. Pošto bi se takve elektrane postavljale na krovove nebi zauzimale površine koje se mogu koristiti za poljoprivredu.

Što se tiče proizvodnje energije iz vetra, sa tim moraju da se bave ipak firme. Prvenstveno EPS koji mora da povećava svoj udeo energije iz obnovljivih izvora ne samo zbog sporazuma sa EU nego prvenstveno zbog čistijeg vazduha i okoline u Srbiji i zbog zdravlja građana Srbije. EPS ima i druge izvore energije sa kojima može da sam balansira proizvodnju iz elektrana na vetar i sunce.

Što se tiče privatnih i stranih ulagača njima moramo dozvoliti ulaganje u sektor obnovljivih izvora energije sigurno i zbog preuzetih obaveza prema EU i zbog razvoja slobodnog tržišta kome sami težimo ali naravno njima treba postaviti i neke uslove i obaveze. Svagde u svetu se još uvek stimulišu obnovljivi izvori energije ali obavezu balansiranja proizvodnje moraju ti isti investitori preuzeti na sebe ili plaćati nekome da to čini za njih. Pa neka plaćaju EPS-u ili EMS-u ili nekoj stranoj energetskoj kompaniji da to čini za njih. Ili neka grade postrojenja baterija sa kojima će balansirati proizvodnju. Po svetu su već počeli da postavljaju velike farme baterija za skladištenje električne energije.

EPS treba da polako napušta proizvodnju električne energija na ugalj. Mislim da je greška što ulažu novac i održavaju u životu prastare blokove TENT A1 i A2, Kostolac A1 i A2. Te blokove bi trebalo u bliskoj budućnosti ugasiti kao što će ugasiti i TE Kolubaru, a TE Morava će se prebaciti na gas. To sam napisao zato što su to najstariji blokovi koji troše mnogo uglja, imaju malu efikasnos proizvodnje i mnogo zagađuju okolinu. Podržavam gradnju Kostolca B3 pa možda i Kolubare B ako možemo da potvrdimo nedvosmislene rezerve kvalitetnog uglja za narednih nekoliko decenija. Ali pošto se potrošnja električne energije povećava i u Srbiji iz godine u godinu razvojem privrede, a možda zaživi u sve većem obimu i saobraćaj na struju treba graditi nova ekološki prihvatljiva bazda postrojenja za proizvodnju električne energije.

Svi veći gradovi u Srbiji bi morali da pređu na grejanje iz toplana na gas ili neki drugi obnovljivi izvor (primer biomasa) sa mogućnošću soproizvodnje električne energija. Tako bi povećali efikasnost tih postrojenja. Javne ustanove koje moraju da imaju sopstvene kotlarnice (bolnice, bazeni) takođe moraju da pređu na gas sa soproizvodnjom električne energije i tople sanitarne vode u tim kotlarnicama. U takvom režimu proizvodnje je efikasnos postrojenja najviša. Takva postrojenja imate već u Sloveniji za čitave gradiće, toplane radi preko cele godine zbog tople sanitarne vode, kotlovi na gas proizvode struju i toplu vodu za zagrevanje sanitarne vode, a zimi i za grejanje stanova. Ponavljam takav sistem rada kotla ima najvišu efikasnos. U razvijenim državama su zabranjeni klasični električni bojleri za toplu sanitarnu vodu u novogradnjama. Kada bi u svakom gradu imali takvu toplanu (kao što je naprimer NIS-ova elektrana-toplana na gas u Pančevu) imali bi puno bolju energetsku efikasnos postrojenja, manje prenosne gubitke električne energije i manje opterećenje mreže.

Pošto uglja neće biti u nedogled, a i ekološki standardi će biti sve strožiji treba razmišljati i o gradnji nuklearne elektrane u Srbiji. Oko nas na 400 km udaljenosti je sigurno 10 nuklearnih reaktora, ako se desi neka havarija to je smešna udaljenost. Elektroenergetski sistem mora imati moćnu bazu, a nuklearna energija je jedina poprilično čista i stabilan izvor bazne energije. Izgradnja traje dugo i zato treba početi što pre razmišljati i planirati.

Narod treba edukovati po pitanju energetske efikasnosti, tu zaostajema jako puno. Grejanje na struju putem TA peći ili grejalica ili kotlova na stuju je prevaziđeno. Narod treba stimulisati da pređe na efikasnije načine grejanja, gas ili toplotne pumpe. Zagrevanje tople sanitarne vode mora biti iz toplana, na gas, na toplotne pumpe ili na električne bojlere bolje efikasnosti. Ozbiljno uvesti energetske certifikate za sve zgrade, stimulisati i upoznati vlasnike stanova sa energetskom efikasnošću i stimulisati energetsku efikasnost zgrada (nova fasada i stolarija). Masovnije uvoditi kalorimetre u stanove jer samo tako ljudi će ulagati u efikasnost i neće držati pola dana otvorene prozore zimi jer suše veš ili zato što puše. Klasično loženje na drva i ugalj u klasičnim i starim pećima individualnih ložišta isto tako treba svesti na minimum u urbanim sredinama. Na te sve načine ćemo smanjiti aerozagađenje i očuvati zdravlje nacije.
 

Stomatolog

Higher intermediate
Učlanjen(a)
18.12.2014.
Poruke
940
Pohvaljen
827
Zaboravio sam da napišem da naravno podržavam ulaganje EPS-a u hidropotencijal Drine i ostalih većih vodotokova. Podržavam izgradnju reverzibilnih elektrana (Bistrica i Đerdap 3). Za takve projekte država mora da obezbedi novac i da da sve garancije. I nemam ništa protiv postavljanja solarnih panela na pepelištima termoelektrana. Ali na obradive površine visokog kvaliteta zemljišta treba možda čak i zakonom zabraniti postavljanje solarnih panela.

Protiv sam masovnog postavljanja po celoj Vojvodini vetro elektrana zato što ipak te elektrane utiču na prirodu. Treba postepeno izdavati dozvole dok nesteknemo neko konkretno iskustvo po pitanju uticaja na okolinu. Po Nemačkoj će te na dosta mesta primetiti stare islužene elise pored elektrana na vetar. U Vojvodini imamo i veliku peščaru, treba pratiti njeno širenje. Bogati smo i pricama tako da treba pratiti i uticaj na njihovu populaciju. A sve to će i mnogo više pokazati vreme. Zato polako i strpljivo sa svime.

Sramota je da smo od izvoznika stuje postali glavni uvoznik. Ali u svemu ovome treba gledati na vlastite potrebe i profit države i naroda uz ozbiljan osvrt i na ekologiju. Jer mi taj čađavi i zagađeni vazduh dišemo. Zdravlje nacije mora biti prioritet.

Protiv sam izgradnje toplovoda od Obrenovca do Beograda. Preskupa investicija, upitna energetska efikasnost takvog postrojenja, povećanje ili samo održavanje visokog aerozagađenja. To je bilo zanimljivo dok smo imali sankcije, dok smo gas kupovali na kredit, dok nismo imali Turski tok ali sada 25 godina kasnije planirati grejanje grada na ekološki neprihvatljiv ugalj najniže kalorijske vrednosti mislim da je neozbiljno i prevaziđeno.
 

forest

Intermediate
Učlanjen(a)
01.05.2010.
Poruke
134
Pohvaljen
194
Narod treba edukovati po pitanju energetske efikasnosti, tu zaostajema jako puno. Grejanje na struju putem TA peći ili grejalica ili kotlova na stuju je prevaziđeno. Narod treba stimulisati da pređe na efikasnije načine grejanja, gas ili toplotne pumpe. Zagrevanje tople sanitarne vode mora biti iz toplana, na gas, na toplotne pumpe ili na električne bojlere bolje efikasnosti. Ozbiljno uvesti energetske certifikate za sve zgrade, stimulisati i upoznati vlasnike stanova sa energetskom efikasnošću i stimulisati energetsku efikasnost zgrada (nova fasada i stolarija). Masovnije uvoditi kalorimetre u stanove jer samo tako ljudi će ulagati u efikasnost i neće držati pola dana otvorene prozore zimi jer suše veš ili zato što puše. Klasično loženje na drva i ugalj u klasičnim i starim pećima individualnih ložišta isto tako treba svesti na minimum u urbanim sredinama. Na te sve načine ćemo smanjiti aerozagađenje i očuvati zdravlje nacije.


Nazalost postoji jedan problem, a to je ogroman broj stambenih naselja koja nisu prikljucena na centralno grejenje. Ja zivim u Prokuplju gde je 70tih i 80tih napravljeno stambeno naselje sa 30ak zgrada i preko 700 stanova, a nije napravljena toplana. Nikada nije ni planirana. Ocekivati da ce tu nekada biti centralno grejanje je iluzorno. To se nece desiti nikada! Na koji nacin se grejati, a da to ne bude struja? Da ne pricam da se polovina i dalje greju na drva, zamislite da neko nosi drva iz podruma na 7 sprat i lozi!!! Znaci jezivo. Jedina opcija koja ostaje je struja.

U Nisu npr vecina novih zgrada sirom grada se ne prikljucuje na centralno grejanje. Ako je zgrada prikljucena na centralno to se smatra minusom i takvi stanovi se prodaju po jeftinijoj ceni!!! Razlog su preveliki racuni za centralno grejanje, racuni za dvosoban stan su bukvalo reda velicine polovine prosecne plate u Nisu!!!! Nekoliko hiljada ljudi se odjavilo sa centralnog grejanja u poslednjih 10ak godina. U glavnom se ugradjuju kotlovi na struju, za svaki stan posebno.

Jos jedna stvar- grejanje na struju uopste nije toliko strano po svetu u odnosu na ono sto se nama predstavlja. U jednoj Norveskoj se ljudi masovno greju na struju, naravno u kucama koje su perfektno izolovane i sto je pricao onaj lik sto je snimao klipove o zivotu u Norveskoj, kaze tamo su racuni ljudima koji se greju na struju manji nego kod nas (isto ko se greje na struju) iako je struja tamo neuporedivo skuplja
 

Алтаир

Higher intermediate
Učlanjen(a)
04.04.2021.
Poruke
712
Pohvaljen
1.318
За сада имамо среће са релативно топлим јануаром, до када ће потрајати, видећемо! Да има памети Србија има доста решења како побољшати ситуацију!
1. Смањити губитке и крађе у мрежи
2. Уложити у изолацију објеката
3. Субвенцинисати за становништво соларну енергију и топлотне пумпе
4. Опсежан ремонт ТЕ, уградња и одржавање филтера, припрема нових копова
5. Изградња Ђердапа 3 и Бистрице као и ХЕ на Дрини
6. Гасификација свих топлана и државних објеката
 

stex_pb

Higher intermediate
Učlanjen(a)
04.08.2019.
Poruke
631
Pohvaljen
1.340
Ne znam kakva je cena u svetu ali grejanje na toplanu u Srbiji je veoma skupo. Jedino skuplje od toplane je grejanje po skupoj struji. Kad stavim na papir koliko plaćamo grejanje po kvadratu toko CELE GODINE sračunam da sam na TA peć mogao da se grejem duplo više ako akumuliram po jeftinoj. A ljudima je cena ispred ekološke svesti.
 

cemix

Beginner
Učlanjen(a)
22.04.2019.
Poruke
30
Pohvaljen
50
To je na žalost zato jer je većina stanovništva siromašna i samo gleda kako da prođe što jeftinije.
Gas po zgradama bi bio dobro rešenje. svi koji su na daljinskom grejanju već imaju radijatore. Relativino mali trošak da se prebace na svoje grejanje.
 

Stomatolog

Higher intermediate
Učlanjen(a)
18.12.2014.
Poruke
940
Pohvaljen
827
forest,

ljudi u Norveškoj se greju na struju ali imaju perfektno termički izolirane objekte (razred energetske efikasnosti A1, A2), troslojnu stolariju, poseduju rekuperatore za ventilaciju tako da ne rasipaju toplotu kroz otvorene prozore kada luftiraju prostor i ono najbitnije ne koriste naše klasične kotlove na struju nego kotao toplotnu pumpu koja daje 3 do 3,5 kW toplotne energija, a troši 1 kW električne energije. A sa istim tim uređajem greju i toplu sanitarnu vodu. Tako da je to ogromna razlika u energetskoj efikasnosti.

To da neko još uvek loži na ugalj ili drva u zgradi u naselju (urbanoj sredini) je neprimereno za današnje vreme, pa ti ljudi će svi oboleti od karcinoma pluća ili nekih drugih bolesti. Pogotovo u mestima koja su u kotlinama kao naprimer Užice.

Nemoj te me pogrešno razumeti, nisam ja protiv grejanja na struju ali takvo grejanje mora biti čim ekonomičnije, a ne rasipničko. Naravno da tamo gde nema gasa, nema javne toplane jedina opcija je grejanje na struju ali takvo grejanje mora biti uz pomoć toplotnih pumpi.

Kao primer ću navesti Sloveniji, kod njih nema šanse da dobiješ građevinsku dozvolu za novu zgradu u urbanom jezgru a da postoji toplata a da se zgrada ne priključi na toplanu i to mora da bude priključena na toplanu i za grejanje i za toplu sanitarnu vodu. Toplane uglavnom imaju većinu kotlova na gas za soproizvodnju i električne energije i toplote - topla sanitarna voda i grejanje. Gas sam po sebi u novim kotlovima sagoreva sa visokom efikasnošću, a u sistemu soproizvodnje struje je taj procenat efikasnosti još veći. Mogućnost odjave ne postoji, možeš da ne koristiš grejanje iz toplane, zatvoriš sve ventile i kalorimetar očitava stanje nula svaki mesec ali paušal i gubitke u zgradi moraš da platiš. Ljudi isto više vole kotao na gas ili kotao toplotnu pumpu ali za takav luksuz moraš kupiti novi stan na periferiji ili mnogo stari stan. Zato što u urbanim sredimana je pritisak opštine da se uvodi centralno grejanje preko toplane čak i u zgrade koje imaju gas u zgradi ili zajedničku kotlarnicu.

Ako nema toplane, treba uvoditi gas i stimulisati ljude da kupe nove gasne kotlove visoke efikasnosti, ako nema gasa postoje energetski efikasni električni kotlovi toplotne pumpe. Tako da za sve ima rešenje. Trenutno je hit na zapadu rekuperacija (luftiranje prostora sa minimalnim gubitkom toplotne energije) naprimer to isto države stimulišu.

U Hrvatskoj na moru se ljudi masovno greju na inverter klime tokom zime, znači opet je na delu neka vrsta toplotne pumpe.

Grejanje preko toplane je skupo zato što su kotlovi stari, toplovodi su stari, zgrade ne izolirane, loša stolarija, a pošto nema kalorimetara u stanovima, a ljudima je sve skupo onda se rasipaju sa tom energijom.
 
Poslednja izmena:

Stomatolog

Higher intermediate
Učlanjen(a)
18.12.2014.
Poruke
940
Pohvaljen
827
cemix,

to što si pomenu netreba nikako dopustiti, da ljudi sa toplane prelaze na individualne kotlove na gas jer nas to vodi unazad. Velike toplane imaju mnogo bolju energetsku efikasnost i manje zagađenje od individualnog kotla. Tamo gre se u zgradama loži na ugalj i drva treba na prvom mestu stimulisati uvođenje gasa i nabavku efikasnih kotlova na gas, a tamo gde nema gasa treba subvencionirati kotlove toplotne pumpe na struju. Naravno pre svega stimulisati fasadu (minimum 10 cm stiropora) i novu stolariju (minimum dvoslojnu ili možda već i samo troslojnu).
 

cemix

Beginner
Učlanjen(a)
22.04.2019.
Poruke
30
Pohvaljen
50
Činjenica je da se ljudi odjavljuju sa daljinskog grejanja. Možda si u pravu da to ne treba da se dozvoljava. Moje mišljenje je da bi svi trebali da imaju kalorimetre i isto kao što je rešeno u Sloveniji u vezi plaćanja bi uveo. Život u zgradi nosi i određena pravila. Kome se to ne sviđa, uvek ima opciji da se preseli u kuću pa da se tamo greje po želji.
 

Алтаир

Higher intermediate
Učlanjen(a)
04.04.2021.
Poruke
712
Pohvaljen
1.318
i ono najbitnije ne koriste naše klasične kotlove na struju nego kotao toplotnu pumpu koja daje 3 do 3,5 kW toplotne energija, a troši 1 kW električne energije. A sa istim tim uređajem greju i toplu sanitarnu vodu.
Имаш ли неки линк ка овим уређајима?
 

ŽeljkoNV

Beginner
Učlanjen(a)
05.12.2019.
Poruke
34
Pohvaljen
102
Dok je ova cena struje grejanje na struju sa TA pećima je sasvim dobro, pod uslovom da je urađena izolacija min. 10 cm i zamenjena stolarija, Takođe voditi računa da se ne uđe u crvene kilovate.
 

Прле

Advanced
Učlanjen(a)
29.11.2018.
Poruke
2.686
Pohvaljen
3.407
Србија треба да има своје погоне за производњу:
1. Калориметара
2. Изолације за фасаду (стиропор и камена вуна)
3. Алуминијумску столарију са термипрекидима
4. Двокоморна стакла
5. Фабрику за производњу котлова и аутоматике.
6. Производњу рекуперстора за станове или венткоморе.
7. Провести гасну инсталацију по свим градовима који имају више од 15000 становника.
Даље, мора да постоји програм који ће омогућити ставништву да у случају даљинског грејања плаћају по фактичком утрошку топлоте, а такође кредите без камате за повећање енергетске ефикасности
Паралелно са тим усвајање новог стандарда да се не сме градити објекат који није енергетски ефикасан. А у градовима забранити коришћење угља и дрвета као огревног материјала

А после свега, увести еколошку инспекцију која ће прво да изврши категоризацију енергетске ефективности објеката а после што је нижи ниво веће еколошке таксе власници станова треба да плате.

Важно, ово последње, таксе на екологија почети да наплаћивање када средњестатистичка плата буде једнака или већа од потрошачке корпе
 

Stomatolog

Higher intermediate
Učlanjen(a)
18.12.2014.
Poruke
940
Pohvaljen
827
Алтаир,

evo jedan od primera:
Kao primer sam naveo Panasonic sistem vazduh-voda ali naravno postoje i drugi proizvođači, modeli i sistemi rada.
Slovenija, Austrija su preplavljene takvim sistemima grejanja na struju gde naravno nema gasa ili javne toplane.
 

stex_pb

Higher intermediate
Učlanjen(a)
04.08.2019.
Poruke
631
Pohvaljen
1.340
Evo jedan primer lošeg odnosa države prema energtici i ekologiji. Firma u kojom radim, strana, u svom novom pogonu ugradila je toplotne pumpe zemlja - voda.
Kao subvenciju države dobili smo jednokratnu taksu za korišćenje bunara koja je skoro 50% investicije ugradnje sistema. Frljam se ciframa ali to je nešto između 5 i 10 000 evra. To je podsticaj za čistije grejanje. Da smo ugradili kotao na ugalj verovatno nas niko ne bi pitako za takse.
 

stex_pb

Higher intermediate
Učlanjen(a)
04.08.2019.
Poruke
631
Pohvaljen
1.340
Inače u Priboju je instalirana nova toplana na biomasu. Zadnjih 7 dana iz dimnjaka dimi crn dim kao da lože gumu i plastiku. Ovako nije dimila ni prastara FAP toplana na mazut. Nadležni se pravdaju da je to "para" ali ja nisam video crnu paru.
Priboj Toplana
 

Алтаир

Higher intermediate
Učlanjen(a)
04.04.2021.
Poruke
712
Pohvaljen
1.318
Алтаир,

evo jedan od primera:
Kao primer sam naveo Panasonic sistem vazduh-voda ali naravno postoje i drugi proizvođači, modeli i sistemi rada.
Slovenija, Austrija su preplavljene takvim sistemima grejanja na struju gde naravno nema gasa ili javne toplane.
Ово су све стандардне са потрошњом од 3 до 4 киловата, не могу да нађем ту која троши 1 киловат, она ми занимљива!
 

Stomatolog

Higher intermediate
Učlanjen(a)
18.12.2014.
Poruke
940
Pohvaljen
827
Алтаир,

izvini, ja sam to napisao u kontekstu energetske efikasnosti, odnos između potrošnje električne i isporučene toplotne energije.
 

forest

Intermediate
Učlanjen(a)
01.05.2010.
Poruke
134
Pohvaljen
194
Narod treba edukovati po pitanju energetske efikasnosti, tu zaostajema jako puno. Grejanje na struju putem TA peći ili grejalica ili kotlova na stuju je prevaziđeno. Narod treba stimulisati da pređe na efikasnije načine grejanja, gas ili toplotne pumpe. Zagrevanje tople sanitarne vode mora biti iz toplana, na gas, na toplotne pumpe ili na električne bojlere bolje efikasnosti. Ozbiljno uvesti energetske certifikate za sve zgrade, stimulisati i upoznati vlasnike stanova sa energetskom efikasnošću i stimulisati energetsku efikasnost zgrada (nova fasada i stolarija). Masovnije uvoditi kalorimetre u stanove jer samo tako ljudi će ulagati u efikasnost i neće držati pola dana otvorene prozore zimi jer suše veš ili zato što puše. Klasično loženje na drva i ugalj u klasičnim i starim pećima individualnih ložišta isto tako treba svesti na minimum u urbanim sredinama. Na te sve načine ćemo smanjiti aerozagađenje i očuvati zdravlje nacije.


Nazalost postoji jedan problem, a to je ogroman broj stambenih naselja koja nisu prikljucena na centralno grejenje. Ja zivim u Prokuplju gde je 70tih i 80tih napravljeno stambeno naselje sa 30ak zgrada i preko 700 stanova, a nije napravljena toplana. Nikada nije ni planirana. Ocekivati da ce tu nekada biti centralno grejanje je iluzorno. To se nece desiti nikada! Na koji nacin se grejati, a da to ne bude struja? Da ne pricam da se polovina i dalje greju na drva, zamislite da neko nosi drva iz podruma na 7 sprat i lozi!!! Znaci jezivo. Jedina opcija koja ostaje je struja.

U Nisu npr vecina novih zgrada sirom grada se ne prikljucuje na centralno grejanje. Ako je zgrada prikljucena na centralno to se smatra minusom i takvi stanovi se prodaju po jeftinijoj ceni!!! Razlog su preveliki racuni za centralno grejanje, racuni za dvosoban stan su bukvalo reda velicine polovine prosecne plate u Nisu!!!! Nekoliko hiljada ljudi se odjavilo sa centralnog grejanja u poslednjih 10ak godina. U glavnom se ugradjuju kotlovi na struju, za svaki stan posebno.

Jos jedna stvar- grejanje na struju uopste nije toliko strano po svetu u odnosu na ono sto se nama predstavlja. U jednoj Norveskoj se ljudi masovno greju na struju, naravno u kucama koje su perfektno izolovane i sto je pricao onaj lik sto je snimao klipove o zivotu u Norveskoj, kaze tamo su racuni ljudima koji se greju na struju manji nego kod nas (isto ko se greje na struju) iako je struja tamo neuporedivo skuplja
forest,

ljudi u Norveškoj se greju na struju ali imaju perfektno termički izolirane objekte (razred energetske efikasnosti A1, A2), troslojnu stolariju, poseduju rekuperatore za ventilaciju tako da ne rasipaju toplotu kroz otvorene prozore kada luftiraju prostor i ono najbitnije ne koriste naše klasične kotlove na struju nego kotao toplotnu pumpu koja daje 3 do 3,5 kW toplotne energija, a troši 1 kW električne energije. A sa istim tim uređajem greju i toplu sanitarnu vodu. Tako da je to ogromna razlika u energetskoj efikasnosti.

To da neko još uvek loži na ugalj ili drva u zgradi u naselju (urbanoj sredini) je neprimereno za današnje vreme, pa ti ljudi će svi oboleti od karcinoma pluća ili nekih drugih bolesti. Pogotovo u mestima koja su u kotlinama kao naprimer Užice.

Nemoj te me pogrešno razumeti, nisam ja protiv grejanja na struju ali takvo grejanje mora biti čim ekonomičnije, a ne rasipničko. Naravno da tamo gde nema gasa, nema javne toplane jedina opcija je grejanje na struju ali takvo grejanje mora biti uz pomoć toplotnih pumpi.

Kao primer ću navesti Sloveniji, kod njih nema šanse da dobiješ građevinsku dozvolu za novu zgradu u urbanom jezgru a da postoji toplata a da se zgrada ne priključi na toplanu i to mora da bude priključena na toplanu i za grejanje i za toplu sanitarnu vodu. Toplane uglavnom imaju većinu kotlova na gas za soproizvodnju i električne energije i toplote - topla sanitarna voda i grejanje. Gas sam po sebi u novim kotlovima sagoreva sa visokom efikasnošću, a u sistemu soproizvodnje struje je taj procenat efikasnosti još veći. Mogućnost odjave ne postoji, možeš da ne koristiš grejanje iz toplane, zatvoriš sve ventile i kalorimetar očitava stanje nula svaki mesec ali paušal i gubitke u zgradi moraš da platiš. Ljudi isto više vole kotao na gas ili kotao toplotnu pumpu ali za takav luksuz moraš kupiti novi stan na periferiji ili mnogo stari stan. Zato što u urbanim sredimana je pritisak opštine da se uvodi centralno grejanje preko toplane čak i u zgrade koje imaju gas u zgradi ili zajedničku kotlarnicu.

Ako nema toplane, treba uvoditi gas i stimulisati ljude da kupe nove gasne kotlove visoke efikasnosti, ako nema gasa postoje energetski efikasni električni kotlovi toplotne pumpe. Tako da za sve ima rešenje. Trenutno je hit na zapadu rekuperacija (luftiranje prostora sa minimalnim gubitkom toplotne energije) naprimer to isto države stimulišu.

U Hrvatskoj na moru se ljudi masovno greju na inverter klime tokom zime, znači opet je na delu neka vrsta toplotne pumpe.

Grejanje preko toplane je skupo zato što su kotlovi stari, toplovodi su stari, zgrade ne izolirane, loša stolarija, a pošto nema kalorimetara u stanovima, a ljudima je sve skupo onda se rasipaju sa tom energijom.

Ja se slazem sa tobom, ali poenta mog posta je da ja nemam na koji drugi nacin da se grejem osim na struju. A na sve strane slusam, ok mozes to jos malo, a jednog dana ce struja biti preskupa da neces moci i drugo "ali to nema nigde u svetu, niko se u normalnim drzavama ne greje na struju, to je rasipnistvo". Pa na sta cu onda da se grejem???? Ovde ce gas stici 2155 godine verovatno, a i kada stigne ocekivati da bude razvezen po zgradama ekspresno je iluzorno.

I da naravno da sam uradio izolaciju, takve stvari se valjda podrazumevaju ako se grejes na struju.
Ja sam jedan od tih koji zivi u tom naselju, na 4 spratu, bez toplane i centralnog grejanja. U jesen prostor oko zgrada lici na stovariste neke drvne industrije.
 

chiko

Intermediate
Učlanjen(a)
02.06.2019.
Poruke
482
Pohvaljen
1.069
Jedino sto mi pada na pamet je kvalitetna inverter klima, imaces 3-4 puta manju potrosnju od TA peci, ai leti ce dobro da te hladi.
I ne bih stedeo pare za dobar model.
„Bolje uzeti entry (ulazni) model top proizvodjača nego premium model low brand proizvodjača“.

U domenu klima to znači da je uvek bolji izbor najeftiniji model inverter klima top firmi kao što su Daikin, Hitachi, Fujitsu, Panasonic, Mitsubishi, Tadiran, nego uzeti premium model Galanza inverter klime, Midea, Gree, bez obzira što su to korektni uredjaji i uglavnom će raditi pouzdano i dobro.
 
Vrh