Šta je novo?

Ekologija ...vazduh,voda,buka,zelenilo,...

Vezati investicije za obavezu nekog simboličnog doprinosa sađenju drveća je takođe dobar pristup.
Nije ovo dobro rešenje, jer ne bi bilo ništa drukčije nego li sa sadnjom za novine / kamere. Kao prvo, zamišljam krajeve poput dobrog dela Vračara gde bi se postavljale žardinjere sa sadnicama, a što možemo i sami da vidimo, nije se pokazalo kao dobro rešenje. Drugo, čak i tamo gde bi moglo da se sadi normalno u zemlju, opet se ne bi vodilo računa, jer bi se išlo na najjeftiniju varijantu, čisto da se ispoštuje forma, a to što je potrebno gomilu drugih kriteriju prilikom odabira sadnica i same sadnje ispoštovati, to ko šiša. Pa i ovako sa zakonima koje imamo, maltene na svakom ćošku imamo da dobijemo koji sprat viška, da na određenom broju gradilišta fali neki papir ili tabla sa dobijenom dozvolom za rad...​
 
videh na twitteru da se dosta ljudi zali na muziku posle ponoci na novom beogradu. Ja to nisam primetio, jel zna neko odakle je ra muzika?
 
 
 
O promeni klime kod nas, iz prethodnog dokumenta. Dodatno, da opet ponovim moju napomenu od ranije. Uvek se uzima da je referentni period za poređenje 1961-1990 verovatno zato što je to međunarodno prihvaćen standarad. Međutim ranije sam slao dijagrame temperatura iz kojih se vidi da je kod nas promena klime tada već bila počela. Pa su sve vrednosti raznih indeksa i poređenja sa referentnim periodom, koje obično čitate, manje nego što kod nas stvarno jesu, dakle ako bi se poređenje radilo sa stabilnom klimom u periodu pre toga, što bi inače trebalo raditi da bi dobio stvarni nivo našeg lokalnog zagrevanja.


Нацрт извештаја

Извештај о стратешкој процени утицаја на животну средину Стратегије заштите животне средине – Зелена Агенда за Републику Србију за период 2024 – 2033. године

1.2.2.2 Прилагођавање на измењене климатске услове

Процене показују да се Република Србија загрева више и брже од глобалног просека. Пораст средње глобалне температуре ваздуха у периоду 2011-2020. износи 1,1 °C у односу на прединдустријски ниво, док је пораст средње температуре ваздуха на територији Републике Србије достигао 1,8 °С, а лети на чак 2,6 °С. Истовремено, од 2000. године Република Србија се суочила са неколико значајних екстремних климатских и временских епизода које су проузроковале значајне материјалне и финансијске губитке, као и губитке људских живота.
...
Досадашње праћење климатских промена у Републици Србији указује недвосмислено на следеће карактеристике климатских промена и то:

(а) пораст средње температуре, са већим порастом средње максималне температуре од средње минималне температуре и са највећим порастом током летње сезоне;

(б) промена средњих годишњих сума падавина није значајна; промена расподеле падавина по интензитету је уочена кроз просечно смањење дана са умереним и ниским падавинама и повећање дана са високим и екстремним падавинама; промена годишње расподеле падавина се дешава кроз продужавање сушније сезоне карактеристичне за лето и померање просечног месечног максимума падавина ка ранијем периоду;

(в) повећање учесталости и интензитета/трајања топлотних таласа;

(г) повећање учесталости и интензитета/трајања суша.

У периоду 2011-2020. године са сушом на територији Србије су биле у просеку сваке друге године, док су се у клими 20. века јављале просечно једном у 10 година. Дошло је до повећања учесталости и интензитета догађаја са екстремним падавинама. Количина падавина која падне у облику екстремних падавина се дуплирала.
...

Слика 1.3: Одступање средње годишње температуре (°C) у односу на средњу вредност референтног периода (1961-1990) ( Zuma: fali zadnjih 7 godina koje su još gore od ovih )

Odstupanje srednje godisnje temperature od ref. perioda 1961-1990, Nacrt izvestaja SPUNZS.jpg


Слика 1.4: Одступања (аномалије) средњих годишњих температура ваздуха, осредњених за територију Републике Србије, за период 1961-2020. у односу на средњу вредност референтног периода 1961-1990. ( Zuma: fale godine posle 2020. )

Odstupanje srednje godisnje temperature Srbije za 1961-2020 od ref. perioda 1961-1990, Nacrt i...jpg
 
 

Три хиљаде литара отпада сакупљено у првој акцији „Еко-патрола” на Новом Београду


Ђаци Основне школе „Ратко Митровић”, заједно с родитељима, присуствовали су едукативним радионицама о правилном сакупљању и одлагању отпада, након чега су очистили школско двориште и јавну површину у близини школе у Блоку 38. Акција „Еко-патрола” одржана је на инцијативу Општине Нови Београд, а у сарадњи са организацијом „Плогинг Србија” коју чине репрезентативци наше земље, победници светског такмичења у трчању и истовременом сакупљању електронског отпада у Ђенови, саопштили су из Општине Нови Београд.

Кроз дружење и занимљив програм, маратонци су ђаке заинтересовали за важне еколошке теме попут рециклаже и разлике између коришћења једнократне и вишекратне пластике. Током акције искоришћено је више од 180 рукавица, а сакупљено је око 3.000 литара отпада у чијем су селектовању учествовали ђаци.

Председница општине Нови Београд Ивана Николић, заједно са својим сарадницима, прикључила се чишћењу школског дворишта и поручила да је „Еко-патрола” пројекат који има за циљ да ђаке упозна са важношћу очувања животне средине, као и да подигне свест код деце да није срамота покупити отпад на који се наиђе након ужине у школи.

– Наставићемо да организујемо заједничке акције и у другим новобеоградским основним школама. Након тога планирамо и сарадњу са Предшколском установом „11. април”. Веома је важно да се деца од раног школског и предшколског периода науче да одлажу отпад у кантама за пластику, стакло и алуминијум, које су данас постављене у дворишту школе – рекла је Ивана Николић и додала да деца најбоље усвајају знање када им се кроз праксу покаже како треба да се понашају према животној средини.

Николићева је захвалила родитељима, наставницима и комшијама који су својим присуством подржали акцију и позвала све заинтересоване суграђане да се прикључе „Еко-патроли”.

Виктор Трифуновић из организације „Плогинг Србија” истакао је да је цео догађај веома успешно реализован и да је учинак деце и родитеља изузетан.​

 
Visina eko taksi u Srbiji na godišnjem nivou. Pitam se samo kako se troše ove pare koje verujem nisu male.

Kako se kreću iznosi na ime eko takse?​


Eko taksa za pravna lica i preduzetnike čija delatnost ima veliki negativan uticaj na životnu sredinu iznosi: 2 miliona dinara za velika pravna lica, 500 hiljada dinara za srednja pravna lica, 200 hiljada dinara za mala pravna lica i 20 hiljada dinara za mikro pravna lica i preduzetnike.

Eko taksa za pravna lica i preduzetnike čija delatnost ima srednji negativan uticaj na životnu sredinu iznosi: milion dinara za velika pravna lica, 250 hiljada dinara za srednja pravna lica, 100 hiljada dinara za mala pravna lica i 10 hiljada dinara za mikro pravna lica i preduzetnike.

Eko taksa za pravna lica i preduzetnike čija delatnost ima mali negativan uticaj na životnu sredinu iznosi: 500 hiljada dinara za velika pravna lica, 125 hiljada dinara za srednja pravna lica, 50 hiljada dinara za mala pravna lica i 5 hiljada dinara za mikro pravna lica i preduzetnike.


Koje delatnosti nisu dužne da plaćaju eko taksu?​


U obavezi plaćanja eko takse nisu:

  • Pravno lice ili preduzetnik koji kao pretežnu delatnost obavlja neku od delatnosti koje nisu propisane uredbom kao delatnost od uticaja za životnu sredinu
  • Registrovano poljoprivredno gazdinstvo
  • Fizičko lice koje je obveznik PDV-a
  • Preduzetnik koji je registrovao prekid obavljanja aktivnosti
  • Neaktivna pravna lica
  • Korisnici budžetskih sredstava, stambene organizacije i organizacije obaveznog socijalnog obrazovanja
  • Crkve i verske zajednice

Postoje i delatnosti koje nisu razvrstene u okviru Uredbe o uticaju na životnu sredinu, pa lica koja ostvaruju prihode po osnovu ovih delatnosti ne bi trebalo da budu u obavezi da podnesu prijavu. Izvor vesti
 
jedno malo offtopik pitanjce, setao sam u petak vece delom pored bloka 1, da vidim sta se tu odradilo, tu oko ponoci. jel stalno ona buka u onim kaficima/kafanama/klubovima, tj kako spavaju oni ljudi koji zive tu, meni ono bilo bas preglasno
 
U velikoj većini slučajeva, kada bih čuo preglasnu muziku, to bi bio ili neki tehno ili turbo folk. Zaključak se sam nameće zašto je to tako.
 
Нису нужно галамџије само техно и турбо фолк. Ево овде и млаког акустичног попа који станарима около пробија уши.
 
Nisam ni rekao da su galamdžije isključivo techno i turbo folk, već da su u većini. To znači isto što i reklama koja kaže da nešto rešava problem do 100%.​
 
Ako je 1976. bilo tako, kako li je tek danas kad vec 12 godina Srbijom upravljaju radikali.
 
Vrh