Šta je novo?

Deponija i spalionica u Vinči

Šta ga znam, iako je MC baš zaglibio u svojim problemima i pogledima na svet, mislim da ima veći kapacitet nego Zuma da uvidi greške, koriguje stavove i nauči nešto novo. MC je samo pokopan defetizmom i naopakim pogledima na svet i čovečanstvo. Ovaj drugi je sasvim drukčije stanje.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=875459#p875459:vzhfi1vs je napisao(la):
Bender Rodriguez » Sub Avg 28, 2021 1:25 pm[/url]":vzhfi1vs]A jel bi ti promenio svoje stavove sve i da ti on dostavi sve moguće dokaze i obrazloženja?

Promenio bi, racionalno, ako bi dostavio. Ali moram da kazem de mi nesto u meni ne dovoljava da promenim stav. Imam neki osecaj da je bilo sta dobro u ovakvoj Srbiji nemoguce, pa mio je psiholoski tesko da promenim stav.

Ne znam. MOzda sam lud.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=875474#p875474:6r1hsnwk je napisao(la):
astrodule » Sub Avg 28, 2021 2:22 pm[/url]":6r1hsnwk]Što da ne.

Ne mogu da nađem podatke koliko se dnevno đubreta doprema na Vičnu i koliki je kapacitet spalionice.

Bilo bi još bolje da Srbija sama napravi spalionice na drugim mestima i tako počne sistemski da rešava problem deponija po Srbiji.

edit: evo nekih podataka

Tehnički podaci: Kogenerativno postrojenje za energetsko iskorišćenje komunalnog otpada, instalisanog kapaciteta 340.000 tona otpada godišnje, instalisane električne snage 30 MW i instalisanog kapaciteta daljinskog grejanja grada Beograda snage 56.5 MW

To je oko 900 tona dnevno, a nailazi se na podatak o do 1500 tona smeća koje dolazi dnevno na Vinču.

Izbacimo šut (koji je sigurno u tih 1500 tona) koji ide u posebno postrojenje, dolazimo do toga da je ova spalionica možda i nedovoljna za Beograd.

N ebih bio protiv spalionice da znam da ce da se radi reciklaza i razvrstavanje. A to su eksplicitno i javno odbili i zato nisu dobili kredit EBRD-a.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=875452#p875452:3dj784fs je napisao(la):
MC_ » 28 Aug 2021 02:06 pm[/url]":3dj784fs]
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=875254#p875254:3dj784fs je napisao(la):
marrecar » Pet Avg 27, 2021 2:17 pm[/url]":3dj784fs]
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=875223#p875223:3dj784fs je napisao(la):
MC_ » 27 Aug 2021 12:50 pm[/url]":3dj784fs]Bice to sjajano resenje za visak djubreta u Austriji i Nemackoj.
Daj molim te, prekini da lupaš takve stvari bez dokaza.
Čak je i taj višak đubreta za nas dobar, jer te države često preuzimaju trošak transporta i ne prodaju to đubre. Austrija, odnosno Beč u sred grada ima svoju spalionicu otpada. Ima i svoje deponije. Daj molim te, ne pravi se da oni nama sve žele da uvale kako bi njima bilo čisto.

Eto za tvoju informaciju, imam drugaricu koja radi u jednoj firmi koja je kao posrednik u deponovanju/tretiranju industrijskog, farmaceutskog, medicinskog i drugog specijalnog otpada. Kaže da se iz Srbije takav (opasan) otpad izvozi za Beč.

Dok ne prilozis pismeni dokaz, ne verujem ni ja tebi.
Sem toga Bec razvrstava otpad. Ne spaljuju plasticne flase.
Po principu indukcije, dolazak N firmi sa priljavom tehnologijom znaci prljavu tehnologiju i u slucaju N + 1.
Mozda ce i Rio Tinto da ponese svoj otpad?
Pismene dokaze za šta? Imaš gugl, guglaj "uvoz izvoz otpada" na kojem god jeziku. Imaš razne zakone, saradnje, zabrane, itd, sve što te zanima da vidiš da je to ekonomija za sebe. Evo Švedska uvozi otpad jer je svoj otpad - reciklira se sve što se može reciklirati i masovno se koristi otpad za spaljivanje (koji se može spaljivati) i na to se greju milioni.

https://rioonwatch.org/?p=54109

Činjenica je da je u Srbiji od početka do kraja nerazvijena svest o svim mogućnostima za korišćenje otpada, kako kod stanovnika, tako i na nivou države.
Rio Tinto je potpuno druga priča, jer oni direktno zagađuju i uništavaju životnu okolinu. Njihov otpad se opet klasifikuje kao specijalni otpad, a i nemaju otpad koji bi se eventualno odlagao na deponijama, pogotovo da se koristi u spalionici.
Mislim da previše pesimistično gledaš na ovu priču o spalionici. Sve što sagoreva može da se meri u otpadnim gasovima, ako ima nečega opasnog, odmah će se tu naći. Drugo, neće i ne može sve da se spaljuje, pogotovo što bi neki otpad više koristio tu energiju da sagoreva umesto da otpušta više energije.
 
Nemoj da mu govoriš da je pesimista, cancel-happy Igor će to da protumači kao da ga vređaš i da ti zafrljači post u kantu.
 
U proslom NIN-upisano je o spalionici.
mene ste optuzivali da pisem bez dokaza. Pise li ovaj novinar bez dokaza?

Privatnom opearteru spalionice je u interesu da kolicina djubreta koja se spaljuje bude sto veca jer ce se spaljivanjem proizvoditi struja, koja ce se prodavati drzavipo cenbi 2-2.5 puta vecoj od trzisne. U interesu privatnika je sto veca kolicina djubreta, bez reciklaze i separacije.


 

Prilozi

  • Scan_001.jpg
    Scan_001.jpg
    649,1 KB · Pregleda: 2.411
Dioksini i furani se mogu meriti na isti način kao što se mere svi gasovi i čestice na mirnim stanicama u gradu. I to može preduzeće da kupi i postavi na pogodnim mestima, dakle ne mora privatni partner. Ali glavni problem nije to, nego što dioksini i furani nisu uređeni zakonom, odnosno nisu uređene dozvoljene vrednosti tih jedinjenja u životnoj sredini ( https://www.paragraf.rs/propisi/uredba- ... jenja.html ). Tako da bi to prvo država trebalo da uradi. Međutim, kao što je jedan od stručnjaka rekao, ta dva jedinjenja se kače na čestice kao što su PM i na taj način se kreću. Tako da, što je manja koncentracija PM, to je onda i manja koncentracija furana i dioksina.
 
Ugovor je tako koncipiran da se ide na maksimizaciju profita fantomske firme, ato se postiz spaljivanjem maksimalnih kolicina djubreta.
Posledica toga je emisija kancerogenih gasova,
Drzava nema metodologiju ni propise vezane za emisiju ovih gasova, pa fantomska firma nema nikakve obaveze po tom pitanju.
 
Ne može da se to postigne spaljivanjem "maksimalnih količina đubreta". Ne znam kakvu energiju očekuješ da ti da spaljivanje konzerve i limenke? To se ne spaljuje, tj. ne može da gori, a ubacivanje takvog otpada u pogon za spaljivanje će samo da sje*******e sistem. Eto ti barem taj jedan banalan primer, a ima još još sličnih stvari u otpadu, i zato se ono mora prvo sortirati. Ako ta "fantomska" firma ima nameru da uništava svoju opremu, onda jbg, ne znam šta da ti kažem. Onda si u pravu.
 
I bitna stvar - da im nismo dali velike olakšice i potpisali ugovor koji nam nikako ne koristi, niko ne bi prihvatio da uđe u posao sa Vinčom.

Nema tu velikog profita, inače bi takva postrojenja nicala širom Srbije.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=876025#p876025:5haggq1b je napisao(la):
marrecar » Pon Avg 30, 2021 11:47 am[/url]":5haggq1b]Ne može da se to postigne spaljivanjem "maksimalnih količina đubreta". Ne znam kakvu energiju očekuješ da ti da spaljivanje konzerve i limenke? To se ne spaljuje, tj. ne može da gori, a ubacivanje takvog otpada u pogon za spaljivanje će samo da sje*******e sistem. Eto ti barem taj jedan banalan primer, a ima još još sličnih stvari u otpadu, i zato se ono mora prvo sortirati. Ako ta "fantomska" firma ima nameru da uništava svoju opremu, onda jbg, ne znam šta da ti kažem. Onda si u pravu.

Razvrstavanje pre spaljivanja nije predvidjeno u ugovoru.
Bas zbog toga EBRD nije dala kredit.
Propisi EU zahtevaju reciklazu i odvajanje do 55% djubreta pre spaljivanja. To ovde nije ispostovano.

Ono sto ne moze da gori jednostavno otpada sa pepelom.
Ne postoji studija o nacinu skladistenja tog pepela.
 
To što ugovor ne predviđa, ne znači da se neće raditi sortiranje. Ali dobro, ti znaš bolje od stručnjaka i inženjera koji su se edukovali u toj oblasti i imaju višegodišnje profesionalno iskustvo.
 

ГРЕЈАЊЕ НА ОТПАД У НОВЕМБРУ: Подизање енергане на депонији Винча, капацитета обраде 340.000 тона смећа годишње, у финалној фази​

СИСТЕМ грејања на отпад, после изградње постројења у Винчи, очекује се да заживи до половине новембра. Подизање енергане је у финалној фази, и већ у овом тренутку спроводе се прва испитивања у вези са пуштањем у погон. Како наводе у предузећу "Беочиста енергија", могуће је да се догоде извесна кашњења, јер је потребно прилагођавање неког од 76 технолошких система, али га не очекују.

Имајући у виду тренутни статус напретка извођења радова, почетак термичког третмана комуналног отпада и самим тим производње електричне и топлотне енергије, предвиђен је до половине новембра.

- Фаза пуштања у погон постројења за производњу енергије је веома захтевна и потребно је присуство обучених и искусних стручњака који су већ почели спровођења активности тестирање и активности пуштања у рад - кажу у "Беочистој". - Имајући у виду пандемију и поремећаје у пословању услед глобалне економске и политичке ситуације, не искључујемо могућност продужења појединих рокова у реализацији пројекта.

Када постројење буде пуштено у рад прерађиваће се 43,6 тона комуналног отпада по сату, односно 340.000 тона годишње. Истовремено ће се смањити количина комуналног отпада који се одлаже на новоизграђену депонију на око 35 одсто од укупне годишње количине отпада, која износи око 550.000 тона.

- Прва енергана на отпад у Србији ће допринети промени начина на који се управља отпадом, подићи ће се ниво заштите животне средине кроз смањене емисије гасова стаклене баште уз производњу енергије из обновљивих извора. Процењује се да ће будућа енергана на отпад снабдевати пет одсто Београђана електричном енергијом, и десет одсто топлотном енергијом - наводе у поменутом предузећу.

Када је реч о "Београдским електранама", задатак је био да изгради инфраструктуру за преузимање топлотне енергије произведене у постројењу за комбиновану производњу електричне и топлотне енергије у комплексу санитарне депоније Винча. Крајем прошле године посао је завршен. Изграђена је препумпна станица у непосредној близини депоније, као и комплетан транспортни топловод. Приводе се крају и радови на изградњи пумпно-измењивачке станице Коњарник.

- Реализацијом овог пројекта биће створени услови да се "зелена" енергија добијена спаљивањем комуналног отпада у електрани на отпад у Винчи искористи за загревање стамбених и пословних простора у нашем систему - кажу у ЈКП "Београдске електране". - Од ове инвестиције корист ће имати наше предузеће, корисници али и држава Србија. Процена је да ће "Београдске електране" имати мање трошкове за куповину увозног природног гаса.

Како кажу у "Беоелектранама", производни капацитет у топлани "Коњарник" биће проширен за 56,5 мегавата. То значи да ће предузеће бити у могућности да прошири топловодну мрежу и на подручја која немају изведену дистрибутивну топловодну инфраструктуру, уз могућност да се на систем даљинског грејања прикључе нови корисници.

ПОСТРОЈЕЊЕ за прераду отпада од грађења и рушења "Метсо" је једино рециклажно постројење у Центру за управљање отпадом у Винчи. Ово постројење је произведено у Финској, позиционирано на платформи од 1,7 хектра и има капацитет прераде од 200.000 тона отпада годишње.

У ОКВИРУ овог савременог постројења за енергетско искоршћење отпада, биће и центар за посетиоце који је планиран за посете стручне јавности и других заинтересованих грађана. Сви ће имати прилику да у Србији посете модерно постројење за управљање отпадом.​

 
Kad sam video da je tema ponovo aktivna reko nije valjda da se deponija opet zapalila...
 
Za to ti nije potrebno da se piše na ovoj temi. To nema šanse da ne osetiš.
 

Зелена оаза на месту депоније 2026. године​


Пошто на старом сметлишту не постоји ефикасан систем за одвођење процедних вода, оно је претворено у нестабилно брдо отпада које клизи, где су тињајући дубински пожари, „лагуне” заробљених процедних вода и џепови депонијског гаса, па је неопходна санација

677z381_vinca-nova-i-stara-deponija-BEO-CISTA-EN.jpg


Први радови на стабилизацији старе депоније у Винчи на којој лежи више од четрнаест милиона кубних метара смећа почеће крајем ове године. То је почетни корак да би се ова ова депонија стара више од четрдесет година довела колико-толико у ред, а да би онда почела њена санација и рекултивизација. Уређење једне од највећих црних еколошких тачака у Европи било је најављено још за јесен 2021, али морао је да се уради сасвим нови пројекат јер се у телу депоније појавило огромно клизиште. Према садашњим проценама, ово старо сметлиште које је од августа 2021. затворено напокон би могло бити претворено у зелену оазу 2026.


– У току неколико деценија нису се поштовали основни принципи правилног управљања одлагањем отпада на депонији. Пошто на старој депонији не постоји ефикасан систем за одвођење процедних вода, цела депонија се претворила у велико, нестабилно брдо отпада које одликују честа клизања, вишеструки тињајући дубински пожари унутар тела депоније, „лагуне” заробљених процедних вода и џепови депонијског гаса. С обзиром на такво стање старе депоније, њена санација представља велики инжењерски изазов и захтева много истражних студија пре извођења саме санације – кажу у компанији „Бео чиста енергија”.


После затварања старе депоније у августу 2021. године, студије су урађене и показале су да је потребно да се у потпуности промени пројекат који је израђен 2017. године, али и потребу за договором са надлежнима у граду око свих додатних радова које је потребно извести да би се тело депоније комплетно санирало.


– До краја ове године, у почетној фази, планирано је да се прво стабилизују делови тела депоније на којима често долази до клизања отпада. У овој фази биће изграђен систем за одвођење заробљених процедних вода, сузбијање и санирање тињајућих подземних пожара, а више од милион кубика старог отпада биће премештено да би се осигурале косине на различитим деловима тела старе депоније. Када се ризик од појаве клизишта довољно смањи, наставиће се са осталим радовима на санацији. После изградње периферних насипа, постављања система за одвођење процедних вода и система за сакупљање депонијског гаса, површина старе депоније од 48 хектара биће прекривена различитим слојевима минералних и геосинтетичких материјала који ће спречавати продирање воде у тело депоније и истицање депонијског гаса. Све ово је оквирно планирано да се заврши у наредних 30 месеци – рекли су у „Бео чистој”.


Стабилизација и ремедијација депоније ће, како наглашавају, допринети да се негативан утицај истицања депонијског гаса у атмосферу на животну средину сведе на најмању могућу меру, док ће се после санације тињајућих пожара и пречишћавања процедне воде и ови извори загађења отклонити.


Сврха рекултивације јесте заштита животне средине и уклапање у околни предео. Због тога је првобитни план био да се око депоније посади 20 метара широк зелени појас дужине шест километара и да се на тај начин друга највећа несанитарна депонија у Европи претвори у 48 хектара зелене површине.

Депонија димила годинама



У августу 2021. године на старој депонији избио је огроман пожар, због чега је пола града било обавијено димом. На депонију су тада довезене тоне и тоне земље, коришћен је и раствор смеђих алги. Температура у утроби депоније достизала је 170 степени, а узрок пожара ни до данас није утврђен. Било је речи да је подметнут јер су неколико минута пре избијања ватре на депонији уочене две особе. Званично, загађења ПМ честицама у граду није било, осим првог дана, а да ли је било канцерогених једињења насталих горењем пластике, диоксина и фурана који се јављају на температурама од око 400 до 600 степени када депонија „тиња”, не зна се јер се код нас не раде та лабораторијска истраживања у реалном времену. Био је то један од три већа пожара која су захватила стару несанитарну депонију у претходне четири године. У мају 2017. почео је отворени пожар на депонији који је трајао више од месец дана, а ватре у унутрашњости сметлишта било је и у октобру 2019. када се депонија пушила неколико дана. Проблеми са депонијом трајали су ипак много дуже. Спорадично инцидената је било последњих петнаестак година. Због тога је и затворена и потписано је јавно-приватног партнерство града са француско-јапанским конзорцијумом „Суез–Итоку”, као и компанијом „Бео чиста енергија”.

 
Čuj zelena oaza. Kako lep opis za nešto što se standardno radi, u suštini će to biti pošumljeno. Rekultivizacija znači ili to, zasađivanje zelenila (brzorastućeg) ili neka druga namena tipa park - nešto što neće biti "teško" za to zemljište i "sabijati" đubre ispod. Ali očigledno to ne može, jer najverovatnije da će se urušavati zemljište, što ne bi bilo bezbedno. A pitanje je zašto se urušava, jer se đubre moralo sabijati kad se deponovalo, pa preko njega stavljao sloj čini mi se zemlje. To onda pruža stabilnost, pa čak i na ovoj neuređenoj deponiji. A jedini odgovor mi je to da se nije poštovao standard, plus da najverovatnije još uvek tinja đubre duboko i da će se zbog svega toga u budućnosti još više urušavati i praviti klizišta.
 
Djubre se nije sabijalo jer to kosta pa bi manje kapala para dobrim ljudima
 
Čekamo predstavnike zeleno-leve koalicije da počnu da se dernjaju.
Delom i s razlogom.
 
Vrh