Vitez Koja
Intermediate
Ovo vanredno stanje kao i neki prethodni događaji (npr poplave od pre nekoliko godina) su me naveli na razmišljanje o sistemima uzbunjivanja.
U Srbiji je praktično jedini sistem u upotrebi sistem sirena koje različitim tonovima upozoravaju na par osnovnih opasnosti: ratno stanje ili mobilizacija, opasnost od elementarnih nepogoda, radio-bio-hemijska opasnot, opasnost od požara, i prestanak opasnost. Na osnovu kraćeg istraživanja, izgleda mi čak da se vrsta i domen znakova razlikuju od opštine do opštine ili od grada do grada.
Kao dodatak ovome bude prilog na TV ili pomen na radiju ali bez ikakvih zvaničnih protokola i formata.
Sitem je jako jednostavan za održavanje i izuzetno robustan. U slučaju totalnog nestanka struje, svaki punkt bi trebao da ima opciju ručnog uzbunjivanja.
Testovi se uglavnom sprovode jednom godišnje i neophodno je upozoriti stanovništvo unapred.
Neke stvari koje ne postoje u Srbiji a mogle bi:
Uključenje u TV i radio program
Dešava se automatski na svim nacionalnim frekvencijama. Stanice moraju posedovati opremu za prijem obaveštenja iz centra za uzbunjivanje. Imali ste prilike da vidite na filmovima kako to izgleda, a i youtube ima gomilu primera pa čak i dokumentaraca na tu temu. Ton normalnog programa nestaje, počinje sintetizovanim zvukom koji imitira sirenu a potom snimljen ili sintetizovan glas čita upozorenje. Na televiziji se pojavljuje i kajron jarke boje ili telop preko celog ekrana gde se ispisuje upozorenje.
Prednosti ovog sistema su što detaljno opisuje vrstu uzbune, tačnu lokaciju, i objašnjava kako stanovništvo treba da postupi. Osobe oštećenog sluha koje gledaju TV će takođe biti uzbunjene.
Mana je što zahteva da domaćinstva i radio i TV predajnici imaju struju. Takođe su neophodni povremeni testovi ispravnosti i saobraznosti veze jer se oprema nalazi van kontrole centra za uzbunjivanje. Testovi su jasno označeni kao takvi i minimalna je šansa da neko pomisli da je prava uzbuna u pitanju.
Obaveštenje putem SMS-CB
Isti tekst koji se ispisuje na TV i čuje putem radija mobilni operateri šalju pomoću takozvanog Cell Broadcast servisa. Ovo radi za praktično sve mobilne telefone na GSM i 3G mrežama.
Sa porastom broja repetirora mobilne telefonije moguće je i precizno definisati region u kojem će poruke stići. To omogućava upozoravanje na nezgode koje do sad nisu bile obuhvaćene planom za uzbunjivanje.
Obaveštenje putem javnih ekrana
Za javne ekrane smatram led bilborde, lcd panoe i slične reklamne ekrane na javnim površinama. Svi oni koriste sisteme za kontrolu prikazanog sadržaja tako da se mogu centralizovano upravljati. Problem je što postoji dosta različitih takvih sistema, a kako ne znam ni jedan primer takve primene u svetu nisam siguran da postoji sistem omogućava jednostavnu integraciju sa centralom za uzbunjivanje. Eto prilike da doprinesemo bezbednosti u svetu.
U Srbiji je praktično jedini sistem u upotrebi sistem sirena koje različitim tonovima upozoravaju na par osnovnih opasnosti: ratno stanje ili mobilizacija, opasnost od elementarnih nepogoda, radio-bio-hemijska opasnot, opasnost od požara, i prestanak opasnost. Na osnovu kraćeg istraživanja, izgleda mi čak da se vrsta i domen znakova razlikuju od opštine do opštine ili od grada do grada.
Kao dodatak ovome bude prilog na TV ili pomen na radiju ali bez ikakvih zvaničnih protokola i formata.
Sitem je jako jednostavan za održavanje i izuzetno robustan. U slučaju totalnog nestanka struje, svaki punkt bi trebao da ima opciju ručnog uzbunjivanja.
Testovi se uglavnom sprovode jednom godišnje i neophodno je upozoriti stanovništvo unapred.
Neke stvari koje ne postoje u Srbiji a mogle bi:
Uključenje u TV i radio program
Dešava se automatski na svim nacionalnim frekvencijama. Stanice moraju posedovati opremu za prijem obaveštenja iz centra za uzbunjivanje. Imali ste prilike da vidite na filmovima kako to izgleda, a i youtube ima gomilu primera pa čak i dokumentaraca na tu temu. Ton normalnog programa nestaje, počinje sintetizovanim zvukom koji imitira sirenu a potom snimljen ili sintetizovan glas čita upozorenje. Na televiziji se pojavljuje i kajron jarke boje ili telop preko celog ekrana gde se ispisuje upozorenje.
Prednosti ovog sistema su što detaljno opisuje vrstu uzbune, tačnu lokaciju, i objašnjava kako stanovništvo treba da postupi. Osobe oštećenog sluha koje gledaju TV će takođe biti uzbunjene.
Mana je što zahteva da domaćinstva i radio i TV predajnici imaju struju. Takođe su neophodni povremeni testovi ispravnosti i saobraznosti veze jer se oprema nalazi van kontrole centra za uzbunjivanje. Testovi su jasno označeni kao takvi i minimalna je šansa da neko pomisli da je prava uzbuna u pitanju.
Obaveštenje putem SMS-CB
Isti tekst koji se ispisuje na TV i čuje putem radija mobilni operateri šalju pomoću takozvanog Cell Broadcast servisa. Ovo radi za praktično sve mobilne telefone na GSM i 3G mrežama.
Sa porastom broja repetirora mobilne telefonije moguće je i precizno definisati region u kojem će poruke stići. To omogućava upozoravanje na nezgode koje do sad nisu bile obuhvaćene planom za uzbunjivanje.
Obaveštenje putem javnih ekrana
Za javne ekrane smatram led bilborde, lcd panoe i slične reklamne ekrane na javnim površinama. Svi oni koriste sisteme za kontrolu prikazanog sadržaja tako da se mogu centralizovano upravljati. Problem je što postoji dosta različitih takvih sistema, a kako ne znam ni jedan primer takve primene u svetu nisam siguran da postoji sistem omogućava jednostavnu integraciju sa centralom za uzbunjivanje. Eto prilike da doprinesemo bezbednosti u svetu.
