Šta je novo?

Cene nekretnina

Tin

Intermediate
Učlanjen(a)
18.05.2021.
Poruke
137
Pohvaljen
424
@Tin zanimljivi su ti grafikoni. Onda po tome izvoz i "usluge su razvalile" i po tome se moze videti odakle stizu novci.

Prakticno IT za svetsko trziste.
Pa ne bas.

IT usluge su samo 4,5% izvoza i kao kupovna moc se prelivaju u plate IT koje jos uvek nedovoljne za ove cene stanova (izvor: raniji postovi).


Gro rasta izvoza je od proizvoda - citaj multinacionalne kompanije tipa Fiat, Leoni, Meita, BAT, itd.
Nazalost vecina dobijene vrednosti izvoza se potom iznese iz Srbije u centrale ovih kompanija u vidu profita i za uvoz repromaterijala i poluproizvoda.


Ono sto ostaje kod nas su plate i porez za finansiranje javne potrosnje.

-Plate i dalje nedovoljne da finansiraju ove cene stanova
-Stednja i dalje raste - visak plate uglavnom se tamo zavrsi (za izvor info rasta stednje molim pogledajte moj predposlednji post)

Osim toga, uz izvoz u istoj meri raste uvoz, kako za gore navedenu proizvodnju, tako i za licnu (ukljucujuci i IT segment) i javnu potrosnju.
Absolutni iznosi uvoza i izvoza su simetricni, tako da se preostala neto vrednost u Srbiji znacajnim delom potire.

 

shadestudio

Higher intermediate
Učlanjen(a)
30.05.2019.
Poruke
956
Pohvaljen
1.662
Ne znam da li gledam taj IT dijagram kako treba, ali cini mi se da je samo do 2017. A IT je u zadnjih 5 godina eksplodirao.

U vezi trosenja plata na opstu potrosnju ljudi zaposlenih u stranim fabrikama, pa taj novac je i dalje u Srbiji, samo zavrsava kod drugog sloja drustva, tj. privrednika.
Neko ko je zaposlen npr. u Leoni ima npr 500e platu. On sa tim ne moze kupiti stan, to je jasno. Ali on ce taj novac potrositi da mozda zameni prozore, kupi neki namastaj, garderobu, izadje u restoran...
Samim tim stvara profit i promet vlasnicima/privatnicima. Oni su ti koji na kraju imaju vecu zaradu i mogucnost da kupe nekretninu.

Da svi ti ljudi zaposleni u stranim firmama nisu zaposleni, oni ne bi imali tih 500e, kao sto i nisu imali pre 10 godina.
 

Mogli

Novice
Učlanjen(a)
18.01.2022.
Poruke
5
Pohvaljen
0
Kad je vec tako crna prognoza za ustedjevinu u kesu, sta raditi kad imate neku malu, ali nedovoljnu za kupovinu stana u kesu? Kupiti bilo sta ili cekati jos dve godine da kupite nesto pristojnije (ako omoguce primanja uopste), ili dici kredit i kupiti sada?
 

Mikie

Higher intermediate
Učlanjen(a)
26.08.2019.
Poruke
1.388
Pohvaljen
3.428
Велика количина новца(~1мил $, па навише) има смисла да се чува и да се инвестира по паду ових нивоа, иако ће услед инфлације изгубити део вредност. У случају великог пада ликвидности, они најликвиднији су далеко у предности.

П. С. цифра је узета одокативно...
 

Tin

Intermediate
Učlanjen(a)
18.05.2021.
Poruke
137
Pohvaljen
424
Ne znam da li gledam taj IT dijagram kako treba, ali cini mi se da je samo do 2017. A IT je u zadnjih 5 godina eksplodirao.

U vezi trosenja plata na opstu potrosnju ljudi zaposlenih u stranim fabrikama, pa taj novac je i dalje u Srbiji, samo zavrsava kod drugog sloja drustva, tj. privrednika.
Neko ko je zaposlen npr. u Leoni ima npr 500e platu. On sa tim ne moze kupiti stan, to je jasno. Ali on ce taj novac potrositi da mozda zameni prozore, kupi neki namastaj, garderobu, izadje u restoran...
Samim tim stvara profit i promet vlasnicima/privatnicima. Oni su ti koji na kraju imaju vecu zaradu i mogucnost da kupe nekretninu.

Da svi ti ljudi zaposleni u stranim firmama nisu zaposleni, oni ne bi imali tih 500e, kao sto i nisu imali pre 10 godina.
Gruba racunica (izvor podataka: pogledati ranije postove):

1. Rast ukupnog (ukljucen i IT) izvoza 2019. na 2015. god. je 8,6 mlrd USD

26,8 mlrd USD - 18,2 mlrd USD = 8,6 mlrd USD

(uzimamo najveci inkrement izvoza na baznu godinu rasta cena nekrenina 2015. u 2019. god jer 2020. bio pad izvoza - specificna godina pa je necemo uzimati; u svim godinama pre 2019. inkrement je bio manji -> manji dole navedeni efekat).

2. Multinacionalke targetiraju 10% za bruto troskove plata i svih beneficija. U kalkulaciji mi cemo uzeti da su sve beneficije u novcu (sto nije tako i sto bi deo vrednosti izvukao sa trzista).

8,6 mlrd USD x 10% = ca 860 mln USD

3. Od bruto plata mozemo diskutovati dal nesto ide van trzista (npr. kroz doprinose, poreze), ali i ovde cemo biti darezljivi i reci da cela bruto ide negde na nekom nivou na trziste u potrosnju.

4 . Pretvaramo USD u EUR. Uzecemo sadasnji kurs zbog jednostavnosti 1 USD = 0,87 EUR

860 mln USD x 0,87 = ca 749 mln EUR

5. Recimo svih 749 mln EUR ide u kupovinu stanova (iako nije tako, nesto ide u stednju, nesto izlazi iz zemlje kroz kupovinu uvoznih proizvoda ili stranim retailer-ima, nesto ide velikim domacim retail-erima koje ne interesuju nekretnine, a nesto je rasitnjeno na drzaoce koji ne mogu skupiti za stan - po meni vecina, itd.).
Ali recimo da sve ide u nekretnine.

6. 749 mln EUR je
ca 7,5k stanova po ceni od 100k EUR, ili
...ca 5k stanova od 150k EUR, ili
...ca 3,7k stanova po ceni od 200k EUR

7. U Srbiji je 2020. god prodato ca 25k stanova od cega najveci deo za sopstvena sredstva.

I u SUPER OPTIMISTICNOM scenariju za prodaju stanova, ne moze se izvozom argumentovati rast cena istih.

Zakljucak:
Izvoz ne pokrece cene stanova u Srbiji.

Kao sto rekoh, spoljni dug strci po stopi rasta i netransparentnosti i verujem da tu treba traziti uzroke uz druge izvore nelegalnih sredstava.
 

vradovic

Advanced
Učlanjen(a)
31.10.2007.
Poruke
2.473
Pohvaljen
2.842
Hvala ti na postu i na analizi.
Tin znaci dosli smo do zakljucka da je deo kupaca zapravo to finansirao novcem iz inostranstva ali ne bas u obliku doznaka vec po osnovu rada za inostrana trzista. Taj udeo je po tvojoj analizi 10-15-25%. U redu.

Ajde sada molim te uradi analizu tj pogledaj koliko je dinara nastampano u poslednjih 6 godina.

Hvala.
 

shadestudio

Higher intermediate
Učlanjen(a)
30.05.2019.
Poruke
956
Pohvaljen
1.662
Gruba racunica (izvor podataka: pogledati ranije postove):

1. Rast ukupnog (ukljucen i IT) izvoza 2019. na 2015. god. je 8,6 mlrd USD

26,8 mlrd USD - 18,2 mlrd USD = 8,6 mlrd USD

(uzimamo najveci inkrement izvoza na baznu godinu rasta cena nekrenina 2015. u 2019. god jer 2020. bio pad izvoza - specificna godina pa je necemo uzimati; u svim godinama pre 2019. inkrement je bio manji -> manji dole navedeni efekat).

2. Multinacionalke targetiraju 10% za bruto troskove plata i svih beneficija. U kalkulaciji mi cemo uzeti da su sve beneficije u novcu (sto nije tako i sto bi deo vrednosti izvukao sa trzista).

8,6 mlrd USD x 10% = ca 860 mln USD

3. Od bruto plata mozemo diskutovati dal nesto ide van trzista (npr. kroz doprinose, poreze), ali i ovde cemo biti darezljivi i reci da cela bruto ide negde na nekom nivou na trziste u potrosnju.

4 . Pretvaramo USD u EUR. Uzecemo sadasnji kurs zbog jednostavnosti 1 USD = 0,87 EUR

860 mln USD x 0,87 = ca 749 mln EUR

5. Recimo svih 749 mln EUR ide u kupovinu stanova (iako nije tako, nesto ide u stednju, nesto izlazi iz zemlje kroz kupovinu uvoznih proizvoda ili stranim retailer-ima, nesto ide velikim domacim retail-erima koje ne interesuju nekretnine, a nesto je rasitnjeno na drzaoce koji ne mogu skupiti za stan - po meni vecina, itd.).
Ali recimo da sve ide u nekretnine.

6. 749 mln EUR je
ca 7,5k stanova po ceni od 100k EUR, ili
...ca 5k stanova od 150k EUR, ili
...ca 3,7k stanova po ceni od 200k EUR

7. U Srbiji je 2020. god prodato ca 25k stanova od cega najveci deo za sopstvena sredstva.

I u SUPER OPTIMISTICNOM scenariju za prodaju stanova, ne moze se izvozom argumentovati rast cena istih.

Zakljucak:
Izvoz ne pokrece cene stanova u Srbiji.

Kao sto rekoh, spoljni dug strci po stopi rasta i netransparentnosti i verujem da tu treba traziti uzroke uz druge izvore nelegalnih sredstava.
Moja racunica je drugacija.
Nasao sam podatak da 300 000 ljudi radi u stranim firmama u srbiji.
Ako je plata oko 500e u proseku ( u vojvodini su i vece, na jugu su manje). To je 1 800 000 000e godisnje koji se nadje u narodu.

E sada stanovi. 2020 napravljeno je oko 1 800 000m2 sa prosecnom cenom od oko 1500e. To je 2 700 000 000e.
Trecina su iz kredita, sto znaci da je kesom placeno oko 1800 000 000e.
Ne kazem da sve zavrsi u stanovima, niti da radnik iz strane firme sve potrosi, ali ne moze se reci da ovaj priliv stranih firmi nema nikakav uticaj na kupovinu stanova.
Uzeli smo najplodniju godinu sto se tice novogradnje, treba napomenuti da je 2015 izgradjeno svega 10 000 stanova, pa postupno ka 25 000 u 2020.

Ako i dalje mislis da ovo nema uticaj na rast trzista stanova, onda bih voleo da cujem odakle su te 2 milijarde godisnje, jer taj novac je procirkulisao kroz trziste, nevezano za to da li neko vestacki podize cene kroz marketing ili pricu oko legalizacije.
 

vradovic

Advanced
Učlanjen(a)
31.10.2007.
Poruke
2.473
Pohvaljen
2.842
Ovo je tacan podatak.
A realno je da je 2021 1.5 milijardi eura ali neka mu bude 749 miliona cisto posto ne kupuju svi stanove od tog novca kao sto je rekao vec neko i trosi na razne stvari.

@Tin mozes li da uradis analizu stampanja dinara u poslednjih 6 godina.
 

Nokia666

Novice
Učlanjen(a)
21.05.2021.
Poruke
13
Pohvaljen
18
Ovo je tacan podatak.
A realno je da je 2021 1.5 milijardi eura ali neka mu bude 749 miliona cisto posto ne kupuju svi stanove od tog novca kao sto je rekao vec neko i trosi na razne stvari.

@Tin mozes li da uradis analizu stampanja dinara u poslednjih 6 godina.
Tinove analize, ma kako nesavrsene mozda bile u svim svojim nedostacima su cisto savrsenstvo u poredjenju sa analizama kvadrata na Mirijevu za 5000e
 

boljenegopre

Novice
Učlanjen(a)
13.07.2020.
Poruke
9
Pohvaljen
47
750 miliona ili 1.8 milijardi, nevazno je. Ako vecina prima oko 500e platu to je dovoljno za najosnovnije potrebe (racuni i hrana), ne mogu oni nista da ustede. To je puko prezivljavanje.
Realnije je da ste uzeli 10% od te sume (ing. I direktori), ali to je smesno isto.

Sent from my M2010J19CG using Tapatalk
 

vradovic

Advanced
Učlanjen(a)
31.10.2007.
Poruke
2.473
Pohvaljen
2.842
750 miliona ili 1.8 milijardi, nevazno je. Ako vecina prima oko 500e platu to je dovoljno za najosnovnije potrebe (racuni i hrana), ne mogu oni nista da ustede. To je puko prezivljavanje.
Realnije je da ste uzeli 10% od te sume (ing. I direktori), ali to je smesno isto.

Sent from my M2010J19CG using Tapatalk
Ovde se diskutuje odakle dolazi novac koji se sliva tako sumanuto u nekretnine.
Za sada moguci identifikovani izvori
1. Krediti koje uzima drzava (Tin-ova tvrdnja)
2. Dolazi od povecanog rada ICT-a za inostranstvo (moj argument) 1.5 milijardi se sliva godisnje
3. Dijaspora po osnovu doznaka (to je utvrdjeno da se ne menja drasticno i da uplate stagniraju vec nekoliko godina)
4. Gradjani Srbije uzimaju kredite (to znamo da se nije drasticno promenilo)
5. Gradjani vade kes iz slamarice?
6. Siva zona ? (tvrdnje nekih)
7. Povecanje plata dovodi do mogucnosti nekih da kupuju
8. Sumanuto stampanje dinara da ne bi dinar previse ojacao s obzirom da Euro tone (cekamo Tina da da analizu).

Ja se samo nadam da Tin nije imao zlu nameru kada je rekao da se drzava zaduzuje i da odatle nastaje rast cena.
Nasa drzava je PREVISE KONZERVATIVNA i ne zaduzivati se u periodu najvece inflacije je totalna glupost. Treba sto vise da se zaduzuje drzava sada a i gradjani dok inflacija jede glavnicu. Tako da to sto se zaduzujemo nije negativno nego pozitivno samo je negativno to sto se PREMALO zaduzujemo.
 

mzo

Novice
Učlanjen(a)
05.08.2020.
Poruke
6
Pohvaljen
4
Iz moje sredine, u zadnjih godinu dana, od ljudi koje licno poznajem, 6 osoba je kupilo stan, od toga 5 osoba je kupilo drugi stan. 5 stanova je uzeto na kredit, 1 za kes.
Jos jedna osoba (7ma) cuva novac vec 10 godina na racunu, svesna da propada, i planira da kupi stan (iako vec ima 3 stana).
 

Mikie

Higher intermediate
Učlanjen(a)
26.08.2019.
Poruke
1.388
Pohvaljen
3.428
@vradovic
Не знам како ће тржиште некретнина да се одржи на овим нивоима ако задуживање поскупи, а ликвидност се повуче... Стварно не знам како. Није да ја прижељкујем пад ради пада, већ просто је неодрживо. А, докле год се одржава, неко за то плаћа. Онај ко податак има први, плаћа најмање, а они наивни који уђу на тржиште у невреме, највише плаћају. С обзиром на то да је тржиште некретнина један монопол/картел, зна се ко први сазна, а ко последњи.
 

Tin

Intermediate
Učlanjen(a)
18.05.2021.
Poruke
137
Pohvaljen
424
@shadestudio

U kalkulaciji vam nije dobro:

1. Svih 300k zaposlenih nisu inkrement u odnosu na baznu godinu 2015., a samim tim ni 1,8 mlrd eur plata (citaj: vecina je radila i plate primane 2015. god. i ranije - pre rasta cena, pa nisu relevantni za analizu i trebamo ih iskljuciti)

2. Ne izvoze sve multinacionalke. Recimo Telenor, A1, .... tako da ne objasnjavate priliv novca u zemlju.

....ovo sve pod uslovom da je 300k zaposlenih pouzdan podatak a 500 eur dobra aproksimacija, u sta necu da ulazim.

@vradovic
Izvinite ali mesate babe i zabe.
- 1,37 mlrd IT izvoza u clanku je PRIHOD koji se dalje rasporedjuje na troskove i profit.
- U IT su niski COGS i OPEX u poredjenju sa drugim industrijama i ta razlika se preliva u profit i iznosi iz zemlje u centrale IT multinacionalki.
--> Nama ostaju porez i plate.
I ovde mozete primeniti 10% od prihoda za racunanje bruto plata, sto je opste prihvaceni benchmark.

--> Tako da dobijemo oko 137 mln. eur za bruto plate IT sektora.

Ono sto niste uzeli u obzir da nisu svih 1,37 mlrd, a samim tim ni 137 mln. eur inkrementalni u odnosu na status u 2015. god. i zato ni relevantni za nasu racunicu.

To znaci, da ovih 137 mln eur morate umanjiti za neinkrementalni deo koji je postojao 2015. god i tek tada ce ostatak biti uporediv sa 749 mln eur iz prethodne racunice.

I dalje ne menja se validnost kalkulacije koju sam napravio i zakljucak da nije izvoz uzrok.

Nadam se da sam pomogao.

- - -
U slucaju pokusaja zloupotrebe informaciju da nam je izvoz rastao (a isto tako i GDP) i da smo zbog toga "najbolji na svetu":
Naravno da je rastao, posto je svet i region bio u konjukturi posle krize 2008. Za postizanje tako necega se nije trebalo biti puno pametan ni vredan ;)
 

Populist

Beginner
Učlanjen(a)
03.04.2020.
Poruke
81
Pohvaljen
198
Moja racunica je drugacija.
Nasao sam podatak da 300 000 ljudi radi u stranim firmama u srbiji.
Ako je plata oko 500e u proseku ( u vojvodini su i vece, na jugu su manje). To je 1 800 000 000e godisnje koji se nadje u narodu.
Kao što Tin reče većina od ovih 300000 radi u trgovini i uslugama. Delez je verovatno najveći strani poslodavac, a pritom veliki uvoznik, a plate mizerija.

Banke, osiguranja, telkom kompanije, trgovinska predstavništva, NIS ( i ostali naftaši) imaju bolje proseke plata, ali i oni izvlace novac kada se podvuče crta.
 

shadestudio

Higher intermediate
Učlanjen(a)
30.05.2019.
Poruke
956
Pohvaljen
1.662
Onda posto smo zakljucili sta nije, postavlja se pitanje odakle 2 milijarde viska godisnje? Na to jos niko ko opovrgava moguce izvore nije dao odgovor.
Mislim jeste, ali u smislu peru se pare, ali tako povrsan kafanski odgovor nema nikakvu trzinu.
 

Jaran

Beginner
Učlanjen(a)
16.11.2020.
Poruke
85
Pohvaljen
264
Kafanske priče? Već je odavno kriminal vlasti u srbiji u fokusu raznih svetskih organizacija. Evo jedne od njih https://globalinitiative.net
Pročitajte razne izveštaje, ima i o najvećoj perionicu para BNV. Znam da bi vas nekoliko ovde volelo da su to kafanske priče ali nisu. Račun će kad tad doći na naplatu.
 

Boža M

Intermediate
Učlanjen(a)
13.09.2021.
Poruke
109
Pohvaljen
254
Tine,

Pokrivenost uvoza izvozom je poslednjih godina najveća od Drugog svetskog rata.

"Pokrivenost uvoza izvozom sa srpske strane u odnosu na EU se poboljšala; sa 48% u 2009. na preko 82% u 2020. (82% uvoza iz EU pokriveno je srpskim izvozom u EU)."


Dakle, samo po tom osnovu u Srbiji ima više realnog novca nego pre deset godina i u tom smislu je srpska ekonomija zdravija nego poslednjih 70 godina.

Za vreme vlade Cvetković-Daček, Srbija se zaduživala najviše po godini u poslednjih 30 godina, i stopa zaduživanja je bila najveća a cene stanova su padale u tom periodu od 2008-2012.

Dakle, korelacija drastično povećanog zaduživanja države sa rastom cene stanova- nula. Razlog- zbog opšte svetske nelikvidnosti i smanjenja ekonomskih aktivnosti u Srbiji, kao i u ostatku sveta pale su zarade, broj zaposlenih, profiti većine firmi itd.



Što se tiče Vaše tvrdnje da je povećanje štednje u nominalnom iznosu dokaz da ne postoji višak novca usmeren na kupovinu stanova, to samo pokazuje da ne razumete koncept inflacije.

Stednja na kraju decembra 2021
104,2 mlrd RSD
12,7 mlrd EUR

Stednja na kraju 2020
93 mlrd RSD
11,4 mlrd EUR

Prema američkoj metodologiji iz 1982, koja je bila manje podešena da prikriva inflaciju, inflacija u SAD je sada 15%. Pošto svi prikrivaju inflaciju, mislim da je to realna procena i za EU. Ako je inflacija u globalu 15% štednja u evrima u decembru je morala da bude 13,11 milijardi evra da bi imala istu vrednost, a 12.2 milijarde da bi bila u skladu sa zvaničnom inflacijom od 7%.

Takođe, sasvim je moguće da se povećava nominalna količina štednje, dok se istovremeno povećava i nominalna količina novca kojim se plaćaju nekretnine, jer se povećava ukupna količina novca, što je najverovatnije i slučaj u stvarnom svetu.

Uzmimo u obzir da cene kaskaju za povećanjem novca u opticaju sve dok tržište ne počne da očekuje veću inflaciju pa počne unapred da diže cene. Sa cenama nekretnina je to već slučaj.
 

mariks

Higher intermediate
Učlanjen(a)
26.07.2018.
Poruke
805
Pohvaljen
2.171
Ja ne znam šta kaska, otišao pre neki dan u prodavnicu, cene većine stvari veće 20-50% u odnosu na pre samo par meseci. Ako i minimalne plate ne isprate ovu inflaciju bogami biće zahebano.
 

chiko

Higher intermediate
Učlanjen(a)
02.06.2019.
Poruke
537
Pohvaljen
1.112
Prema američkoj metodologiji iz 1982, koja je bila manje podešena da prikriva inflaciju, inflacija u SAD je sada 15%. Pošto svi prikrivaju inflaciju, mislim da je to realna procena i za EU.
Na osnovu cega si zakljucio da je realna inflacija 15 %, jel moze vise detalja ?
Najbolje posebna tema da se otvori o svetskoj makroekonomiji, da se ne mesaju postovi sa "bice Mirijevo 5.000 E" i tekstovima iz Kurira.
 

MC_

Advanced
Učlanjen(a)
14.11.2017.
Poruke
4.134
Pohvaljen
4.621
FED pusta signale, da bi uskoro mogla da se podigne kamatna stopa za emisiju dolara.
Podizanje ove kamatne stope za 2% vec znacilo bi ekonomski kolaps jer neoliberalna ekonomija funkcionise na abzi inflatornog novca.
I u USA postoje inflatorni pritisci, ovoga puta vidljivi jer je nastampani novac nasao svoj put do maloprodaje posle toliko godina.

Nadajmo se tom kolapsu jer samo to moze da zaustavi ovo ludilo sa cenama. Skup novac znacice i bankrot naprednjacke Srbije i jos jedan ciklus p ozajmice od penzionera koji ce isti zdusno prihvatiti.


Stock of Tyson Foods, the world's second largest processor and marketer of chicken, beef, and pork after Brazil's JBS S.A., is soaring 9%, hitting an all time high and is one of the S&P's best companies this morning...




... after the company reported blowout earnings (thanks to passing on surging food prices) and announced that it is raising prices even more as it grapples with a tight labor market and smaller livestock herds. According to the report, beef prices jumped by 32% in the quarter, with chicken up ~20% and pork 13%.
 

unedfined

Higher intermediate
Učlanjen(a)
13.09.2017.
Poruke
1.139
Pohvaljen
1.713
Po stoti put, ako pričamo o ljudima koji kupuju stanove za keš ili drugde i treće stanove kao investicije treba gledati 30,000 ljudi koji su prijavili porez na dohodak. I možda još duplo toliko koji zarađuju sivo ili crno.
 

Bender Rodriguez

Professional
Učlanjen(a)
12.03.2017.
Poruke
14.529
Pohvaljen
29.619
skrnavluk-jpg.126750
 

Jaran

Beginner
Učlanjen(a)
16.11.2020.
Poruke
85
Pohvaljen
264
Vidim da se ovde bavite Amerikom i EU. Što onda niste napisali da su i ovi vaši promenili metodologiju računanja BDP-a a samim tim ga povećali i smanjili spoljni dug. Konstantno nas poredite sa Amerikom u kojoj 25 miliona ljudi godišnje učestvuje u lutriji da bi otišli tamo dok su odavde i programeri počeli da beže. A beže od tog vašeg zlatnog doba i najbolje ekonomije ikada. Od države gde su mafija i policija jedno i gde ministar kaže da je bio kod tetke 20 puta do Kanade da bi uzeo lovu. Od države gde se zarad profita nekih partijskih kriminalaca truje ceo narod. Gde mogu da vam ubiju dete na pešačkom ili da vam izlome ruke i nikom ništa. Gde državnim automobilima šoferi dovoze neke ološe da motkama biju narod koji protestvuje zbog zagađenja. E zato ne postoji nijedna osoba osim vas državnih uhleba koja ne razmišlja o odlasku odavde. Ko želi da mu dete odrasta u ovoj rupčagi bezakonja i smeća? A vrednost nekretnina će se i kretati shodno tome. Kada ovaj hajp prodje a likovi koji loze masu nestanu kao onaj investitor iz sakure, ljudi će shvatiti je bolje da su kupili pokemon kartice nego što su menjali ušteđevinu za neki stan u Žarkovu za 2000 evra kvadrat. Ali boze moj. Ovaj narod je poverovao i Jezdi i Dafini a znamo kako se to završilo. Bender svaka čast za sliku. Slika govori više od 1000 reči. To je to.
 

oplatnatehnika

Intermediate
Učlanjen(a)
30.03.2016.
Poruke
156
Pohvaljen
485
Vidim da se ovde bavite Amerikom i EU. Što onda niste napisali da su i ovi vaši promenili metodologiju računanja BDP-a a samim tim ga povećali i smanjili spoljni dug. Konstantno nas poredite sa Amerikom u kojoj 25 miliona ljudi godišnje učestvuje u lutriji da bi otišli tamo dok su odavde i programeri počeli da beže. A beže od tog vašeg zlatnog doba i najbolje ekonomije ikada. Od države gde su mafija i policija jedno i gde ministar kaže da je bio kod tetke 20 puta do Kanade da bi uzeo lovu. Od države gde se zarad profita nekih partijskih kriminalaca truje ceo narod. Gde mogu da vam ubiju dete na pešačkom ili da vam izlome ruke i nikom ništa. Gde državnim automobilima šoferi dovoze neke ološe da motkama biju narod koji protestvuje zbog zagađenja. E zato ne postoji nijedna osoba osim vas državnih uhleba koja ne razmišlja o odlasku odavde. Ko želi da mu dete odrasta u ovoj rupčagi bezakonja i smeća? A vrednost nekretnina će se i kretati shodno tome. Kada ovaj hajp prodje a likovi koji loze masu nestanu kao onaj investitor iz sakure, ljudi će shvatiti je bolje da su kupili pokemon kartice nego što su menjali ušteđevinu za neki stan u Žarkovu za 2000 evra kvadrat. Ali boze moj. Ovaj narod je poverovao i Jezdi i Dafini a znamo kako se to završilo. Bender svaka čast za sliku. Slika govori više od 1000 reči. To je to.
Најтеже је кад човек са таквим ставовима мора да живи у 'таквој' држави и свој цењени живот траћи на живот у 'рупчаги'. Свака част како нисте у депресији. Тешко је живети са сазнањем да све што видите око себе је црнилo. Те ствари изгледа не постоје у 'уређеним' државама. Тамо зумбули расту сами од себе уместо корова а храна се бере на дрвету, бесплатно. Уз бесплтане станове који се откупе за 2 године у строгом центру. Такође и јагоде су толико јефтине као и школовање такође. Све је џабе. Путеви се сами зидају. Путарине не постоје. Полиција никад није тукла своје грађане на протестима и никад нису излазили водени топови да растерају мирне протестанте. Ниједан министар никад није украо ни динар и не постоји непотизам великих корпорација и мешетарење на највишим нивоима. Лицемерје је тамо забрањена реч. Једна од битнијих ствари јесте демократија где се десетине хиљада евра плата по чиновнику месечно из националних држава даје да се пропагирају вредности и систем који није изгласан у националним државама. Права демократија и медијска слобода. Најлепша је слобода кад цео свет угураш у друштвене мреже и тржне центре а онда ту уведеш диктатуру, непотизам, нелојалну конкуренцију и једноумље. Расизам такође није категорија која тамо постоји а још мање колонијализам који је све ово горе побројано омогућио. Такође, нема ништа лоше купити здраву 'расну' радничку и интелектуалну снагу са ових простора јер овде ништа не ваља. Осим када ти њихови долазе овде да зарађују велике новце. Нпр главни трговински ланци нису уопште гадљиви на паре које се овде праве а враћају њима. Све је то зато што смо ми глупи а они паметни. Зато су само код у Србији цене некретнина толико велике а код њих толико мале.
Мало мање погубно је када цео народ поверује бркатом патуљку па побије 50 милиона људи, него када економски мешетари Jezda i Dafina превеслају неуке и полуписмене? Зато нас треба казнити да престанемо да постојимо. 'Јер народ који поверује Хитлеру много више вреди него народ који поверује Језди и Дафини.'
 
Vrh