Brojanje saobraćaja i prioriteti u gradnji puteva

[Pendolino]

Prioritete u putogradnji je teško odrediti. Uvek tu ima ekonomskih, političkih, vojnih, emotivnih i još ko zna kakvih argumenata zbog čega se nešto gradi, a nešto ne. Jedini merljiv parametar je saobraćajno opterećenje puta, do koga se dolazi brojanjem saobraćaja. Kod nas se ono sprovodi korišćenjem automatskih mašina i upotrebom podataka sa naplatnih stanica. Na žalost, mnogi uređaji su u kvaru ili su pokradeni, tako da se za te deonice podaci dobijaju postupkom interpolacije.

Čitajući tabele iz 2015. godine vidim (ono što svi znamo) da ubedljivo najveće opterećenje ima deonica AP kroz Beograd, mada tu i nema pravih podataka jer se automatsko brojanje ne sprovodi.

Od ostalih vangradskih deonica, ove imaju preko 20.000 PGDS:
1 Beograd - Inđija
1 Beograd - Batočina
2 Beograd - Lipovačka šuma
3 Beograd - Šimanovci

Ako gledamo PGDS od 15.000 do 20.000 imaju
1 Novi Sad - Inđija
1 Batočina - Niš
3 Beograd - Ruma
3 Beograd - Pančevo
22 Beograd - Ćelije
23 Preljina - Čačak
Batajnica - Dobanovci (BG obilaznica)

PGDS od 10.000 do 15.000 ima dosta puteva po Srbiji, a izdvaja se deonica od Čačka do Užica, stari Novosadski put do Inđije, kao i putevi koji spajaju veće gradove sa autoputem (A1-Požarevac i A1-Batočina-Kragujevac)


Na osnovu toga, da ovako amaterski zaključim.
Najveći problem je deonica AP kroz Beograd. Do završetka obilaznice i UMP ne traba očekivati poboljšanje. Ni ostale deonice sa PGDS preko 20.000 na autoputu generalno nisu u lošem stanju, ali ovoliko saobraćaja zahteva i nove sisteme video nadzora i daljinskog kontrolisanja saobraćaja.
Posebno treba unaprediti postupke tokom zastoja, što sam juče pisao na temi o koridoru X.
I ova matematika dokazuje da je put do Čačka i Užica opravdan i neophodan.

Strogo gledajući brojeve ni jedna druga deonica nema potencijal za autoput osim možda Pojate - Preljina. Ovde se špekuliše i sa deonicama Niš-Merdare, Pančevo-Vršac, Novi Sad-Ruma-Šabac i Paraćin-Zaječar.
Izuzev Novi Sad-Ruma-Šabac koja je generalno nova i možda generiše nov saobraćaj za ove tri su brojke loše, a izgradnja autoputa verovatno ne bi generisala nov saobraćaj.
Paraćin-Zaječar je odlično urađena i samo je treba dobro održavati. Niš-Merdare i Pančevo-Vršac su veliko pitanje šta i koliko uraditi?

mapa iz 2013.
http://www.putevi-srbije.rs/images/pdf/brojanje/2013/Mapa_SO_2013_B1_Model.pdf

 

[forest]

Lepo objasnjenje.

Samo da ti ja kazem pravu istinu. Jedini kriterijum za odabir prioriteta je politika, partijske, rodjacke, prijateljske i kumovske veze. To je broj jedan. Struka i sve ostalo su broj dva.

Imam spisak potpuno nebitnih puteva koji su rekonstruisani, samo zato sto je neko "gurao" to.

Da ne pricamo da JP Putevi Srbije sakom i kapom asfaltiraju lokalne putve u opstinama gde su njihovi pajtosi na vlasti, a posto je sada svugde SNS na vlasti onda tamo gde su politicki jake licnosti na vlasti. JP Putevi Srbije nemaju zakonskog osnova da placaju izgradnju lokalnih puteva jer su za lokalne puteve nadlezne lokalne samouprave, a JP Putevi Srbije za drzavne puteve I i II reda.

 

[Pendolino]

"Naplata putarine na Koridoru 11 počela je 1. januara, a deonicu od Ljiga do Preljine tokom prvog meseca ove godine koristila su 160.152 vozila."
Dakle, nešto više od 5000 vozila dnevno.

Niški autoput obara sve rekorde:

Beograd -- Kroz naplatne stanice na auto-putevima u Srbiji je tokom prošle godine prošlo 43.024.087 vozila, što je za 3.688.505 motornih vozila više nego godinu pre.
Prihod od naplate je bio oko 16,9 milijardi dinara, a to je povećenje u odnosu na 2015. od 9,32 odsto. Ubedljivo najviše automobila prokrstarilo je deonicom od Beograda do Niša, čak 21 milion, dok je trasu od Šida do Beograda koristilo gotovo tri puta manje šofera, pišu Večernje novosti.

Rekordna prolaznost bila je u avgustu, kada je kroz naplatne stanice za samo mesec dana prošlo 4.856.596 vozila.

Vozači se polako navikavaju da kroz naplatne rampe prolaze bez zastajkivanja, a to pokazuju i podaci "Puteva Srbije" po kojima je u protekloj godini prodato više TAG uređaja nego u prethodnih devet godina zajedno.

“Prodato je ukupno 61.145 aparata, što je za 87 odsto više u odnosu na 2015. godinu”, kažu u "Putevima".

“Sa 130.187 korisnika elektronske naplate putarine, ostvarili smo prihod od 5,6 milijardi dinara, što čini trećinu ukupnog prihoda. Povećao se i broj teretnih vozila koja koriste ENP, i to na skoro 55 odsto u odnosu na ukupan broj vozila četvrte kategorije”, ističu oni.

U "Putevima" napominju i da se značajno smanjio broj "odbeglih" vozila, odnosno onih čiji su vozači pokušali da izbegnu naplatne rampe.

“U 2016. godini procenat nenaplaćenih vozila iznosio je 0,11 odsto”, navode u ovom preduzeću.

“Ovako izuzetan rezultat postignut je zahvaljujući aktivnostima odeljenja video-nadzora. Oni u potpunosti onemogućavaju zloupotrebe prilikom naplate putarine. Mobilni timovi za snimanje saobraćaja registruju demontaže zaštitne ograde duž auto-puta i neregularna isključivanja i podatke dostavljaju MUP-u na dalje postupanje. Ova vozila se evidentiraju putem sistema video-nadzora i u naknadnom postupku ta putarina bude naplaćena”, dodaju oni.

Prihodi od naplate putarine će u ovoj godini biti i veći, s obzirom ma to da je Vlada Srbije odobrila poskupljenje, a nove tarife se naplaćuju od 7. januara.

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2017&mm=02&dd=05&nav_id=1227420