Šta je novo?

Blokovi 25 i 26

Pa vi bi poludeli da vidite crkve po Menhetnu naspram nebodera
Bender bi se roknuo
Video ih uživo. Tuga, šta reći... Bolesno društvo i okruženje.

Ali meni to ne moraš da pričaš, ja sam video svojim očima i znam podosta o toj Murici i tamošnjem načinu života. Toliko da, što se mene tiče, ne moram više nikad ni da ih posetim, eto toliko sam ih zavoleo otkako sam video kako izgleda život tamo, a ne poseta kao turista ili gledanje kroz ono što Holivud prikazuje. Problem su ovi koji nisu videli niti znaju dovoljno, a misle da su Menhetn i Hong Kong divna, prijatnai humana društva i sredine za život na koja se treba ugledati ili pak hrliti tamo.
 
Јбг, почиње да ми се чини да ти баш и не волиш град (у смислу општег појма)?
 
Ne, mislim da si to nešto pomešao sa sobom, pošto si sam pre par dana kukao kako ti se smučio grad i kako bi da pobegneš iz njega na selo.

Onda ćemo imati još jednog dragana koji iz šuma Fruške gore navija da se Beograd pretvori u betonsku investitorsku kaubojštinu i ubeđen da on bolje zna kako se ovde živi i šta kome ovde treba nego sami ljudi koji su rođeni i žive i rade ovde... Kapiram da Beograd vidi samo kad dolazi da glasa za izbore. Kao teorijski stanar zgrada i adresa u koje nikad nije ni kročio...
 
Јок, смучио ми се модернистички антиград са сеоским пољанама и утринама и разбацаним кућама. То везе с градом нема. Неповезан, непрепешачљив и досадан. Град су Кнез Михаилова са околином. Тј. Београд, а има још градова.

А кад коначно завршимо, тј. ИЗГРАДИМО Нови Београд, биће боље.
 
Ja sam 30 godina živeo na blok od Knez Mihailove. Koji aspekt života na takvom mestu te zanima?
 
И јасно је из писања да ти се не свиђа. ОК. Мени се свиђа.
 
Sviđa ti se zato što je čista suprotnost od onoga gde si ti odrastao i živeo. Zato što je zbijeno, bez zelenila, u kanjonima, pretrpano ljudima, bukom i prašinom.
Kao što ljudi koji nikad nisu živeli uz kaldrmu romantizuju istu.

Sve strano i drugačije od onoga na šta smo navikli je često mnogima privlačno. Egzotično, što bi rekli. To je u redu, samo dok čovek ima meru i dok se usidri u realnosti, te ne pusti da ga to odvede u neke deluzije i zablude. Problem nastaje kad neko ode u ekstreme pa sve na jednom kraju vidi kao divnoću i savršenstvo, a sve na drugom kraju kao čisto zlo i propast. Ja se vala dobro sidrim (jbg, trenirao vaterpolo a uz to i jesam onako kao sidro, ko barikada :LOL: ) pa ne puštam da mi razne protuve i prodavci magle (mislim na kulture, medije, marketing, razne barone i druge s interesima) prodaju mooda za bubrege i da me oteraju u bilo koji ekstrem. Bilo to politički, kulturološki, ekonomski, socijalni, o čemu god da je tema, ne dam da me razni lupeži odvlače u ekstreme. Koliko god oni želeli i koliko god ljudi danas bilo sposobno da samo tako funkcioniše i razmišlja - granično. Sve na ovoj strani prekidača je blagoslov i sreća, a sve na drugoj strani prekidača je zlo i naopako. Pa neće baš biti. Pogotovu što ništa i nije na prekidačima, nego na skalama.

Što se Novog Beograda tiče, ti sanjariš o njegovoj IZGRADNJI (kako sam voliš da pišeš, sa sve all capsom) koja bi verovatno podrazumevala investitorsku izgradnju stambenih i poslovnih kulčina i behemota UZ gradsku izgradnju odnosno modernizaciju prateće infrastrukture.

U realnosti, pod pritiskom i pohlepom ovih prvih koje voliš da braniš i hvališ, izgradiće se samo ti kompleksi i kulčine, a infrastruktura će ostati ista. I rezultat će biti ovo:
112810611_35628735_b.jpg


Naravno, isto će biti odnosno isto jeste i sa ostalim delovima grada gde se sumanuto juri da se IZGRADI i UNIŠTE GROZNE ZELENE POLJANE... a ništa se od pratećih stvari ne priprema i ne prilagođava.


Doduše, ljude koji odlaze ili nameravaju da odu na selo (ili u Murike, Nemačke, gde god...) to ne mora da brine. S druge strane, mi koji ostajemo ovde... nama neka je Bog u pomoći.
 
Poslednja izmena:
Знаш како, љутио се ти или не, индикативно је: не волиш гужву, "мравињак", "кањончине" (стандардни модел градске улице током миленијума), Кнез Михаилову и околину (средњоевропски тип града), медитерански градови су ти "ругло" (признајем да то у животу нисам чуо), као и Њујорк. Азијске градове да не помињемо (мада ако мене питаш, Шенџен би могао бити поприлично по твом укусу, осим неколико улица у трговачком центру, где су, ипак, зграде једна близу друге).

Пошто не преостаје још баш много примера урбаног (јбг, Париз и Лондон нису ни на Медитерану, ни у Мителеуропи, ни у Азији, али ипак имају "кањончине", и вреву), реалан је закључак да ти градове не волиш. И то је ОК, није срамота признати, што би па сви морали да воле градове, или нпр. велике градове. Знам их више који их не воле, и с некима од њих се дружим.

Али то би ипак морао да остане егзотичан став на форуму који се бави изградњом Београда.
 
Nisam rekao da ne volim gradove. Ako ponovo počneš tako da mi izvrćeš reči, počeću i ja tebi, pa ćemo da odemo na još jedan nivo ispod u našim odnosima.

Da ne pričam o tome da mi još uvek nisi rekao da li ti zaista veruješ investitorskim slatkim obećanjima da će da prave neki trg, ni manje ni više nego pored poslovnih behemota i crkve, u jeku krize i manije za kvadratima? Da ne pričam o tome da nisi ništa odgovorio kada sam ti napisao da crkve sa dvorištima koje kudiš, su oaze mira i zelenila u betonskoj džungli, dok je okolina crkve koju hvališ bila i ostala parking.

A tek da ne pričam o tome koliko naivno verujete investitorskom kaubojizmu, ili o onome o čemu smo pričali na drugoj temi ''Razni projekti'' ali nikada niste smeli da napišete odgovore i stanete iza svojih reči, nego ćutite i pravite se mutavi. Jer ste dosledni u stavovima mani ga mito, i znate to. A i u racionalnosti bogami. Sa sve tim slepim uzdanjem i verovanjem u investitore i anarho-kapitalističku kaubojštinu da vam gradi bolje i humanije društvo. Naravno, pod ''humano'' se misli na ono u Menhetnu i Hong Kongu, oličenja humanosti i srećnih ljudi...

Deo forumaša podseća na one slepce iz članaka u novinama kojima dođe dobri čika investitor i obeća kule i gradove samo ako mu daju da uzurpira nešto ili optereti zgradu sa dodatnim spratom, većina bolida mu da svoj potpis, onda on uzurpira mnogo više ili stavi dva sprata umesto jednog i ošteti celu zgradu i onda svi budu kadar nevera. A baš je delovao kao dobri čika, ko bi rekao da ga samo profit i svoja guzica zanimaju. I ko bi reko, nakon svega 1000 takvih iskustava i članaka i upozorenja...
 
Poslednja izmena:
P.S.

A Knez Mihailova i njena okolina, na koje se oduševljavaš, izgledaju ovako:
Vasina.jpg

Ne izgledaju ovako:
An-example-of-urban-canyon-Courtesy-of-Xhengis-Aliu.png

Niti ovako:
DSC_0353_3.jpg

Tako da ne znam šta onda pokušavaš da kažeš. Šatro ti s jedne strane Knez i Vasina model kako Beograd treba da izgleda, a s druge strane ti ne valjaju jer nisu dovoljno izgrađeni kao Menhetn ili nisu dovoljno zbijeni i zbrljani kao mediteranski sokaci. Ne razumem... Onda nemoj da pričaš da ti je Knez uzor i model. Jer to što ti zagovaraš je daleeeeko od Kneza u svakom smislu.

I upravo ta Vasina, Knez, i ulice oko njih i nalik njima, jeste ono u kakvom gradu sam ja i rođen, i odrastao, i nameravam da živim. I da, to jeste bio grad, i de jure i de fakto, i prethodnih 100 godina. Koliko god neko voleo i pokušavao da ga okarakteriše kao selendru ili šta god. A to što nije obavešten da je grad svako naselje koje ima od 20.000 pa do 20.000.000 ljudi, te da postoje brojne veličine i tipovi gradova, pa misli da svaki grad mora i treba da bude kao Hong Kong ili Njujork, to već nije moj problem i tu mu ne mogu pomoći.
 
Što se mene tiče, Beograd bi trebalo da bude balansirani mix između izgrađenog (Honk Kong style) i neizgrađenog (selo style), kako krstismo delove grada na forumu, sa izbalansiranim zelenilom i zelenim površinama (ne da drvo bude retka pojava i da se to smatra balansom). Ali kada se tako nešto kaže, ispada da sa takvom osobom nešto nije u redu.
 
Tako da ne znam šta onda pokušavaš da kažeš. Šatro ti s jedne strane Knez i Vasina model kako Beograd treba da izgleda, a s druge strane ti ne valjaju jer nisu dovoljno izgrađeni kao Menhetn ili nisu dovoljno zbijeni i zbrljani kao mediteranski sokaci. Ne razumem... Onda nemoj da pričaš da ti je Knez uzor i model. Jer to što ti zagovaraš je daleeeeko od Kneza u svakom smislu.
Зашто ово радиш? Каква је ово мисаона гимнастика? Нађа Команечи на разбоју са помереним тезама, верзија 2022? Ја заговарам да Кнез буде 21. источна улица?
Није то вредно часног изласка из расправе, веруј ми - ја ћу сад да искулирам ову тему на неко време, да би се ово прекинуло.
 
Ista misaona gimnastika kojom se meni tvrdi i pripisuje da ne volim grad. A bukvalno si sam pre svega par dana pričao kako ćeš na selo i kako ti je muka svega ovde.

U gradu sam rođen, u gradu sam odrastao, u gradu živim. I da, bio je GRAD i momenta kad sam se ja rodio u njemu, bio je GRAD čak i u vreme kad su se rodili moji roditelji pa i baba i deda. Hoću da kažem, 100 godina je Beograd - grad. E sad, opet kažem, to što neko zaboravlja da gradovi mogu da budu od 20.000 do 20.000.000 ljudi, pa želi da sve postane Njujork i Hong Kong, šta da mu radim...


A deo forumaša samo neka se uporno drži svoje prakse da velikodušno daje svoje poverenje mnogim mutnim i pokvarenim likovima i grupama, pa da se posle isčuđava i grozi što im je grad postao nehuman, nepodnošljiv, nenastanjiv, nefunkcionalan i nezdrav.

Na jednim temama ''Samo zidaj, samo roka,j samo gradi!'' a na drugim temama ''u jbt, ne mogu da verujem šta nam se dešava, ljudi moji, pa otkud ovo!?''
 
Poslednja izmena:
Мислим да као неко ко је живео и у блоку 21 (са погледом на ову цркву :D ) као и у Бранковој улици смем да кажем да оба типа насеља имају своје мане и предности, као и да је добро што оба постоје. Укрстко, неки НБГ блокови (тешко је окарактерисати све као исте) су прикладнији за породични живот, а центар града за младалачки живот. Мени лично више прија ширина и слободнији простор и поглед пун зеленила, могуће да је или због провинцијалног порекла или првог упознавања Београда кроз НБГ где сам његову ширину доживео као одраз моћи и јачине. Сличан доживљај ми је остао и за Трг Николе Пашића, сквер код Политике, Трг Републике и улаз у Бранкову код АПР-а. Са друге стране дуж Булевара сам увек имао осећај као да сам у родном граду, а слично и на пар места у 27. марта, једина разлика је у трамвају.
 
Као да избор постоји. Што се тиче градње на НБГ поготово овде, нека - празна пољана, са паркчином преко пута колико хоћеш (зашто се увек кмечи око зеленила у деловима града где га има довољно? Кад будете агитовали да се рецимо новији делови Врачара преору е онда ће да има смисао). Инфраструктура ај, али то се на НБГ лако решава опет, само треба имати Воље.

Није битна само количина кад смо код зеленила - тај начин размишљања доводи до будалаштина као што је онај парк на Менхетну (дабогда доживео да се претвори у њиве) окружен километрима бетона. Дистрибуција, лепо. Рецимо 20% површине града да буде зеленило (по правилу, тих 20% даје 80% побољшања). То се већ лакше добија
 
Poslednji pasus ti deluje kontradiktorno. Prvo zvučiš kako je bitno gde imamo / nemamo zelenilo i da je bitno da bude ravnomerno rasšpoređen, a ionda zvučiš kao da nije bitno gde će biti zelenilo, već samo da ga bude.

Sa druge strane, tvoj argument oko kmečanja u vezi zelenila ne stoji, u kontekstu cele ove priče, jer eto preko puta tog istog bloka 26 imamo i veliku fontasnu - bazen, pa ne reče da nam to nije potrebno u bloku 26.
 
Мислим да је главна мана старих градских блокова то што су или узани због неправилне уличне матрице, или попуњени и у дубини, уместо да имају унутрашња дворишта са зеленилом.
 
Apsolutno je bitna distribucija zelenila, a ne samo da postoji. Zato se između ostalog za svaku parcelu unutar projekta propisuje maksimalna zauzetost i minimalni procenat nezastrtih zelenih površina. Problem je što je taj procenat smešno nizak, a i što se investitori na razne načine dovijaju - na primer kad je Beograd na vodi progutao susednu obalu, sa kojom nikakve fizičke veze nema, da bi na papiru ispunio minimalne parametre.
Što se blokova tiče, postoje različiti blokovi, različite tipologije, i svaki zaslužuje različit pristup. Kada je reč o straogradskom bloku na Vračaru, da - treba se uklopiti, očuvati istorijsku matricu i poštovati je. Kada je reč o Novom Beogradu - ne postoji ni jedan razlog zašto ne bismo projektovali prostor kako nam danas odgovara - da prozori nisu odmah na ulici pa da se udišu izduvni gasovi, da ima više zelenila, otvorenosti, dovoljno parkinga, i slično. Svaka tipologija bloka mora da se tretira drugačije. To što neki ljudi ovde imaju fiks ideje koje guraju sve dok na njih lično ne utiču, to je čisto licemerje. Volim i ja da gledam lepe svetlucave solitere u panorami grada noću, pa sam svestan da im nije mesto u starom centru Beograda.

Dodao bih i komentar vezan za sam izgled crkve - ja prezirem konstantnu potrebu za imitacijom arhitekture od pre koliko vekova - bespotrebno mi je, i ružno je, posebno kad se gradi u novim naseljima gde takvim objektima apsolutno nije mesto. Primer savremene arhitekture pravoslavnog objekta koji ja najviše volim je pravoslavna grčka crkva na Menhetnu, kod Svetskog trgovinskog centra. Stara, neugledna zgrada je stradala kad su srušene kule bliznakinje, pa su dobili novu crkvu, sa sve parkićem, koja je po mom mišljenju jedna vrlo lepa, savremena interpretacije klasičnih elemenata pravoslavne arhitekture. Jasno je šta je, a ne deluje kao da je presađeno tu iz nekog starog centra, niti se trudi da imitira starost.
st-nicholas-church-calatrava.jpg2.png

Posebno volim svetlosni efekat noću - zgrada doslovno isijava svetlošću, što je vrlo lep omaž tradicionalnom pravoslavnom tumačenju. Dok katolička crkva treba da unizi čoveka i predstavi veličinu boga na zastrašujuć način, pravoslavna treba da prenese osećaj topline i sigurnosti. (Crkva je i dalje u izgrandi pa su fotografije malo čudne, ali poneta je jasna). Meni bi ovakvo rešenje mnogo više ležalo u prostoru novobeogradskog bloka nego jadni kopi-pejst srednjevekovne građevine.

1.png3.png
 
Пошто не знам где да питам, овде ћу. Шта се гради преко пута Палате Србија?
 
Stambeno-poslovna zgrada (dominantno stambena). Imaš na prethodnim stranama.
 
Poslednja izmena:
Dodao bih i komentar vezan za sam izgled crkve - ja prezirem konstantnu potrebu za imitacijom arhitekture od pre koliko vekova - bespotrebno mi je, i ružno je, posebno kad se gradi u novim naseljima gde takvim objektima apsolutno nije mesto. Primer savremene arhitekture pravoslavnog objekta koji ja najviše volim je pravoslavna grčka crkva na Menhetnu, kod Svetskog trgovinskog centra. Stara, neugledna zgrada je stradala kad su srušene kule bliznakinje, pa su dobili novu crkvu, sa sve parkićem, koja je po mom mišljenju jedna vrlo lepa, savremena interpretacije klasičnih elemenata pravoslavne arhitekture. Jasno je šta je, a ne deluje kao da je presađeno tu iz nekog starog centra, niti se trudi da imitira starost.
Pogledajte prilog 141964Pogledajte prilog 141965

Posebno volim svetlosni efekat noću - zgrada doslovno isijava svetlošću, što je vrlo lep omaž tradicionalnom pravoslavnom tumačenju. Dok katolička crkva treba da unizi čoveka i predstavi veličinu boga na zastrašujuć način, pravoslavna treba da prenese osećaj topline i sigurnosti. (Crkva je i dalje u izgrandi pa su fotografije malo čudne, ali poneta je jasna). Meni bi ovakvo rešenje mnogo više ležalo u prostoru novobeogradskog bloka nego jadni kopi-pejst srednjevekovne građevine.

Pogledajte prilog 141966Pogledajte prilog 141967

Симболика православља је увек била непроменљивост и доследност традицији, архитектура православних цркава то мора да рефлектује. Није поента православља да прати моду ни савремене трендове и покушава да се интегрише у њих већ да држи континуитет и оригиналне хришћанске вредности. Баш зато што и православна догма наглашава да није поента да се Библија и Бог потчињавају временима већ да се времена потчињавају Богу и Библији. Баш зато се и даље користе фреске и мозаици у православним црквама у традицији која иде уназад хиљадама година.

И само та нагласим, то не значи да постојећа православна архитектура не сме да се даље развија и иде својим путем, то само значи да не треба да се потчињава архитектонским трендовима како би остала релевантна јер то није поента православља. Протестанти што се више потчињавају текућим трендовима то више губе вернике и културолошки утицај
 
Ja ne znam kako ti misliš da pravoslavna arhitektura može da napreduje i razvija se kada se svodi na kopi-pejst srednjevekovnih crkava. Takođe ne kapiram kako očekuješ da se savremena pravoslavna arhitektura razvija u vakuumu, odvojena od savremene arhitekture uopšte, i kako u opšte može da se razvija ako će svaka devijacija od ranije pomenutog kopiranja srednjeg veka etiketira kao pogrešna. Takođe ne znam da li si svestan da srednjevekovne srpske crkve nisu pale sa neba, nego su nastale kao evolucija ranijih crkava. Prvobitne hrišćanske crkve nisu imale 95% elemenata koje imaju crkve danas, pa su isto toliko crkve. Srednjevekovne crkve su odraz vremena u kom su nastale, rađene metodama i tehnikama tog vremena, u duhu tog vremena. Ako misliš da pravoslavna arhitektura može dalje da se razvija i "ide svojim putem", moraš da se pomiriš sa činjenicom da je pravoslavna arhitektura danas i dalje arhitektura 21. veka, i da živiš u 21. veku, ne u trinaestom. A pritom ne kapiram zašto smatraš da savremena arhitektura crkve automatski isključuje mozaike, freske, itd.

A u ovo ostalo neću ni da ulazim lol, nemam snage trenutno
 
Vrh