Šta je novo?

Beogradske reke - rečni saobraćaj

Nenad

Expert
Učlanjen(a)
10.01.2007.
Poruke
5.269
Pohvaljen
23
Lokacija
Hamburg
Kako iskoristiti saobraćajni potencijal reke Save
Povećati broj plovnih dana
Autor: B. R.
24/11/2008 00:33
Posle svih ratnih strahota, bivše jugoslovenske republike rešile su da ponovo rade na unapređivanju plovnog puta reke Save. Tim povodom je nedavno na Građevinskom fakultetu održan skup na kome su razmenjivane ideje o razvoju saobraćaja rekom Savom, na ekološki dozvoljen način. Jedan od njenih ciljeva je i da se broj plovnih dana vrati na nivo od pre rata.
Oglasite se na www.danas.rs

Savska komisija, koja je organizovala radionicu „Ekološki održivo upravljanje i održavanje plovnih puteva“, formirana je pre više od deset godina, ali se tek sada ozbiljnije počela baviti razvojem saobraćaja preko reke Save. Sastavljena je od predstavnika Srbije, Hrvatske, Slovenije i Bosne i Hercegovine, a njen posao usmeren je na razvoj plovnog puta od Beograda do Siska.

Razviti rečni saobraćaj, a ne narušiti životnu sredinu, tematika je direktno povezana sa direktivom Evropske unije o vodama. Teško je povezati ova dva cilja, pa su svoje ideje izložili i predstavnici brojnih međunarodnih organizacija, koji su nam preneli iskustva evropskih zemalja na rešavanju ovog problema - izjavili su predstavnici Savske komisije.

Pre 1990. godine rečni saobraćaj između tada jugoslovenskih republika bio je daleko razvijeniji. U prilog tome govori i podatak da je pre rata godišnje bilo oko 330 plovnih dana, dok se danas rečni saobraćaj između ovih zemalja obavlja svega 220 dana u toku godine.

Nakon raspada SFRJ, reka Sava postala je međunarodna reka, ali bez jedinstvenog režima plovidbe. Tek posle osnivanja Savske komisije koordinisane su aktivnosti njenih članica. One su bile usmerene na uspostavljanje održivog upravljanja vodama i preduzimanje mera na sprečavanju opasnosti, kao što su poplave, led ili ispuštanja opasnih materija. Savska komisija je i jedina rečna komisija koja se bavi i obuhvata i aspekt razvoja plovidbe i zaštitu životne sredine.
Izvor: Danas
Link: http://www.danas.rs/vesti/srbija/beograd/povecati_broj_plovnih_dana_.39.html?news_id=146244
 
Ovde je sve jasno, prvo će potrošiti par godina na studije izvodljivosti, zatim će izvaditi iz naftalina ljude koji su se tada bavili tim problemom (ako je neki još živ) da bi na kraju došli do zapanjujućeg zaključka da su Meteori i Rakete najbolje rešenje.

Ja, pošto sam tako dobra osoba :lol: ću da im uštedim vreme i da im odmah kažem da je hydrofoil jedino pravoverno rešenje. Sve ostalo su jeretici. :lol:
 
:notok:
Totalno nepotrebno...zasto bi Srbija trebala da trosi novac na ovakav projekat kad je nas deo Save ionako plovan?
 
Srbiji je u interesu da na sve moguce nacine pospesi svoj izvoz, a ako se recnim recnim saobracajem postizu velike ustede, onda i nije bacanje para.
 
Poznajući mentalni sklop domaćih vladajućih struktura, ne bi me čudilo da upotrebe nešto ovakvo

The Cosmic Muffin: A Boat Recycled From Howard Hughes’ Plane
by Daniel Flahiff

02at-port-everglades-01.jpg


At Inhabitat we’ve brought you some terrific examples of recycled aircraft here, here, here and here. But Dave Drimmer’s Cosmic Muffin, the iconic ‘plane-boat’ made from Howard Hughes’ prized Boeing B-307, has to be the quintessential example. Deemed un-flyable in 1969, Hughes’ former ‘flying office’ was rescued from the landfill by Fort Lauderdale Realtor and pilot Kenneth W. London who then spent the next four years transforming it into an exotic houseboat that has been featured everywhere from CNN to Ripley’s Believe It or Not! to Jimmy Buffet’s 1996 song “Desdemona’s Building A Rocketship”!

03dave-cosmic-muffin.jpg



Based in Ft. Lauderdale, FL, the Cosmic Muffin is truly one-of-a-kind. According the website, “No other watercraft, before or since, has ever been constructed from a land-based airplane…” Today the Cosmic Muffin has a completely rebuilt hull, updated interior, new motors and a restored cockpit, and the owners have ambitious plans for everything from private charters to elementary education and nonprofit fundraising projects.

Aesthetically the Cosmic Muffin can’t claim to be the prettiest boat in the harbor, but the underlying principle guiding the design is sound - we are surrounded by objects manufactured under obsolete guidelines established during the Industrial Revolution. These objects were designed to be thrown away but they must now be revisited with an eye toward reuse, recycling or recombination. The benefits of this are two-fold: less consumption of natural resources during the manufacturing of something new, and less garbage in our landfills.

Izvor: Inhabitat
http://www.inhabitat.com/2009/08/20...recycled-from-howard-hughes-plane/#more-55864
 
Tanjug | 01. 04. 2010. - 22:37h

Rečni taksi u Beogradu od 1. maja


Beogradsko udruženje "Žutog taksija" je povodom proslave 22. godišnjice postojanja, najavilo osnivanje prve rečne taksi službe pod nazivom "Rio Yellow taxi" koji će u svojoj "floti" imati 17 čamaca i dva brza plovila sa obeležjem tog udruženja.

24316_reka-blic_f.jpg


Kako je rekao vršilac dužnosti predsednika Udruženja "Žuti taksi" Verljub Čubrić plovila će saobraćati Savom i Dunavom, a kao mogući punktovi sa kojih će rečni taksi prevoziti sugrađane su Zemun, Borča, Sajam, Luka Beograd, Blok 45 i druga mesta gde postoje uslovi za bezbedno pristajanje.

"Stručna služba Privredne komore Beograda je pri kraju izrade studije izvodljivosti, imamo podršku Turističke organizacije Beograda, urađeni su razgovori sa nečelnikom rečne policije, nadležnim iz Uprave grada i svi su se složili da je ovo odličan projekat, posebno za grad koji leži na dve reke, a koji je konstantno blokiran saobraćajnim gužvama", rekao je Čubrić.

Rečni taksi bi trebalo da profunkcioniše od 1. maja i sve linije, dodao je, biće povezane sa putničkim taksijem tog i drugih beogradskih taksi udruženja među kojima će biti "Čukarički taksi" i "Beo taksi".
Čubrić je rekao da rečni taksi ne postoji nigde u svetu, a da Beograd ima tu privilegiju da leži na dve reke.

"Žuti Taksi" je osnovan 1988. godine i predstavlja, uz "Beo taksi", naše najstarije taksi udruženje. Pre dva meseca taksisti ovog prevoznika odlučili su da ne izdvajaju novac od članarina za reklamiranje, već su pokrenuli humanitarnu akciju, koja podrzumeva besplatne vožnje za sve stanovnike naše prestonice kojima je potreban odlazak u bolnicu, dom zdravlja ili škole za decu sa posebnim potrebama.
Izvor: Blic
 
teshke":2lwfpeei je napisao(la):
Pre dva meseca taksisti ovog prevoznika odlučili su da ne izdvajaju novac od članarina za reklamiranje, već su pokrenuli humanitarnu akciju, koja podrzumeva besplatne vožnje za sve stanovnike naše prestonice kojima je potreban odlazak u bolnicu, dom zdravlja ili škole za decu sa posebnim potrebama.
:kk:
 
Uhvatih na kratko prilog na TV o lomljenju leda na Dunavu i Savi.

Jedan kapetan rece da je isplovio ali je morao da se vrati jer je led bio predebeo za njega. Drugi kapetan (ili mozda taj isti) rece da ne mogu da lome led ako su se ploce popele jedna na drugu pa je zato led predebeo i ne mogu nista da urade na nekim mestima.

Ako sam dobro razumeo oni uopste nisu ni izlazili kad je led poceo da se hvata, nego tek danas kad je na nekim mestima vec kasno jer je led predebeo. Da li je to moguce (nadam se da nisam dobro razumeo, malo sam bio bunovan kad sam gledao taj prilog)?

Takodje rekose da 30 godina ledolomci nisu izlazili na Beogradske reke.
 
Četiri balkanske države, uključujući Srbiju, zabranile su plovidbu Dunavom zbog mraza i velike količine leda, a sve veću zabrinutost izaziva otapanje snega, što je već uzrokovalo poplave i odnelo prve žrtve.

Vlasti u Srbiji, Bugarskoj, Hrvatskoj i Rumuniji saopštile su da je doneta odluka o zabrani plovidbe, jer je oko 90 odsto površine Dunava prekriveno plutajućim ledom, prenela je agencija Asošijeted pres.

Veliku zabrinutost izaziva opasnost od poplava kada sneg i led počnu da se tope, a u Grčkoj i Bugarskoj poplave su tokom prethodna dva dana odnele osam žrtava i poplavile desetine kuća.

Agencija navodi da su Dunav i Sava u Srbiji delimično zamrznute, sa velikim santama leda koje plutaju tim rekama, dok je u nekim delovima Dunava led debeo i do 15 centimetara.

Led za sada, dodaje američka agencija, nije ugrozio rad najveće hidroelektrane Đerdap.

Zabrana plovidbe u Srbiji uvedena je i na rekama Sava i Tisa.

http://www.politika.rs/vesti/najnovije-vesti/U-cetiri-zemlje-zabranjena-plovidba-Dunavom.lt.html
 
Ne znam da li sam ja neki idealista, ili ko zna sta vec, ali zar ne mogu ledolomci da non stop krenu da lome led cim se uhvati led od par centimetrima?

Ne pricam o Arktickim vodama vec o Dunavu kroz Srbiju. Koliko li ledolomaca mi imamo? U (mojoj) teoriji dovoljno je par brodova da danonocno lome led duz celog plovnog puta, ali izgleda da nemamo tih par brodova.

Mozda ovo moje razmisljanje zvuci naivno, ali sta cu :(

edit: evo par informacija http://www.nsbuild.rs/forum/gradski-ivot-i-vesti/5168-dunav?limit=20&start=60#15829
 
astrodule":1hlh9ebs je napisao(la):
Ne znam da li sam ja neki idealista, ili ko zna sta vec, ali zar ne mogu ledolomci da non stop krenu da lome led cim se uhvati led od par centimetrima?

Ne pricam o Arktickim vodama vec o Dunavu kroz Srbiju. Koliko li ledolomaca mi imamo? U (mojoj) teoriji dovoljno je par brodova da danonocno lome led duz celog plovnog puta, ali izgleda da nemamo tih par brodova.

Ledolomci su pušteni da propadaju.
Dva ledolomca razbijaju led kod hidroelektrana u Đerdapu.
Za razbijanje leda nema dovoljno ledolomaca s obzirom da su nadležni smatrala da nam nisu više potrebni.
Postoje ledolomci u Novom Sadu koji su pušteni da propadaju jer poslednjih godina država nije želela da snosi troškove njihovog angažovanja. Njihova trenutna ispravnost je upitna.


astrodule":1hlh9ebs je napisao(la):
Jedan kapetan rece da je isplovio ali je morao da se vrati jer je led bio predebeo za njega

Zato što se pokušalo probijanje leda potiskivačem barži, a ne ledolomcem kog nema.

Na ušću Save u Dunav ( kod 25.maja ) ima mnogo leda. Na tom mestu ledom prekriven Dunav teško može da primi sav led koji dolazi Savom. Zato se na ušću gomila led.


Za više informacija o trenutnom stanju na rekama, ledu, ledolomcima vidite na sledećem linku


http://www.skyscrapercity.com/showthread.php?t=1394508&page=35


.
 
vrlenija":3mlp42m2 je napisao(la):
astrodule":3mlp42m2 je napisao(la):
Jedan kapetan rece da je isplovio ali je morao da se vrati jer je led bio predebeo za njega

Zato što se pokušalo probijanje leda potiskivačem barži, a ne ledolomcem kog nema.

Na ušću Save u Dunav ( kod 25.maja ) ima mnogo leda. Na tom mestu ledom prekriven Dunav teško može da primi sav led koji dolazi Savom. Zato se na ušću gomila led.


Za više informacija o trenutnom stanju na rekama, ledu, ledolomcima vidite na sledećem linku


http://www.skyscrapercity.com/showthread.php?t=1394508&page=35
Jasno je to meni, ali mi nije jasno zasto nisu poceli ranije da pokusavaju da razbiju led!
 
Moze li neko da objasni zasto se rijeke ne lede vise kao nekada?
Pretpostavljam da su mozda razlozi globalno zagrijavanje i mozda termoelekrane i slicna postrojenja koja koriste vodu za hladjenje, ali ne znam da li je to dovoljan razlog za tako drasticne promjene. Nedavno je neko na ovom forumu postova sliku starog beograda iz 30tih, na kojoj se vidi potpuno zaledjena Sava.
 
Mislim da je razlog povećana količina vađenja peska sa dna. A ledio se i Dunav nekada

okupacija-zima-dunav.jpg
 
Ma jok
uzvodno se sada više lože na Bgd, pa je voda i toplija :lool: :laugh: :lool:
 
Beogradski kanli koj se ulivaju u reke po odavno su zaleđeni a oni su glavni , koj primaju vodu iz oklonog tla
Ne bi smeli to da zaboravljamo , nisam pročitao igde da nadležni išta rade po tom pitanju
možda zato što su uglavnom pod PKBom
ali i on je sada gradski tako da nema opravdanja za nerad :vops:
 
Da znaš Boca-ico.

Zaleđeni su komplet. Eno Vizelj i Sebeš, možeš da se klizaš po njima. Ja i brat pre jedno nedelju-dve isprobavašmo koliko je jak led i sa nekih 3-4m bacišmo blokčinu (onu najtežu - nađošmo pored kanala). Blok puče k'o autostaklo, na 200 malih delića.
 
Ne znam koliko odgovara ovoj temi, ali nisam hteo da forum nagomilavam novim temama/predlozima dok 99% toga nije ni zapoceto, a opet steta je cutati i bla bla... u svakom slucaju malo maste nije na odmet.

Elem, voda oplemenjuje prostor i cini ga lepsim i interesantnijim.
Ono sto mi je, izmedju ostalog, u Beogradu uvek falilo jesu - verovali ili ne - plovni kanali kroz sam grad.
Postoje na stotine kanalcica, ali su previse uzani da bi tu mogao proci ijedan camac, a kuda bi ga odveo to je dodatno pitanje.

Bilo bi zaista cudnovato kada bi jedan siroki kanal presecao grad izmedju Save i Dunava.
I pored najbolje volje nisam mogao da vidim resenje za ovakvu ideju, sem ako se astronomski ne ulozi u kopanje ispod grada sto nema puno smisla.

No, pronasao sam jednu liniju koja se cini logicnom i izvodljivom za ovako nesto.

Krenuo sam od toga kako bi bilo lepo da se Kalemegdan moze obici camcem, jer postoji za to potencijala, a i voda bi najbolje krasila zidine i celokupnu sliku tvrdjave - umesto neprikladnih postojecih sportskih terena, recimo. Ovo sam vec izlagao na temi o Kalemegradu, cini mi se, samo sto je osnovni problem ostao kako spojiti kanal sa rekom zbog uzbrdice. Za to bi verovatno bilo nekih resenja.



Kanal bi morao da ide preko zooloskog vrta. Krajnje pristaniste za brodice bi bilo kod sahat kule na mestu sportskog terena. Voda bi bila svakako izolovana kako ne bi ostetila zidine - i ovako je tlo oznaceno na fotki gde bi prolazio kanal vec zabetonirano. Ova ideja nije nista novo.

Medjutim, isao sam dalje i pomislio da li je moguce spojiti ovaj kalemegdanski kanal sa 'beogradskom marinom', dunavskim pristanistem sve do zaliva kod ade huje?! ... linijom gde prolazi pruga kroz deo koji je uglavnom industrijski.

Ovako bi to otprilike izgledalo:



Prostor je toliko sirok da ne samo da mogu brodovi komotno da prolaze, vec paralelno mogu da prolaze kolovoz i metro.
Naravno svaki brod ne bi mogao da udje u Kalemegdan, niti bi smeo, vec bi na pristanistu negde kod kule Nebojse turisti morali da presednu u brodice optimirane za vodeni obilazak trvdjave.
Ne znam sta bi mogla biti prepreka u izvodljivosti ovakve ideje ('sem' finansija, interesa i bla bla truc...)?
To bi podrazumevalo rusenje nekih industrijskih objekata na dunavskom pristanistu koji i ovako place za modernizacijom.
 
Boco, sto se toga tice nema sta puno da se razmislja - svi lopatu u sake k'o 45te.
 
Vrh