Šta je novo?

Beogradske reke i priobalja

Radi se na čišćenju, pre neki dan sam video ovu baržu kako ide ka mostu.

EiykVeb.jpg


AoMUMFZ.jpg


iqiY7oi.jpg
 
Danas si sisao kod sajma iz tramvaja a usao si na gzs nisio si torbicu za aparat pracen si gorstak
 
Znači bio sam ubeđen da si to ti, al šutiš ko zaliven! još brada, naočare... full incognito mod, resto nije za javnost :D
 
Danas sam prisutvovao intervenciji Rečne policije na Savi koja je čistila plovni put ispred otkačenog i polu potonulog splava-vikendice.

Čamac "plavog prevoza" ga je uhvatio u visini Omladinskih brigada, i pretpostavljam, negde nizvodno odvukao do obale.
 
Био Весић на СтБ јутрос баш на рукавцу, каже да је чишћење муља привремена мера и да планирају уређење Топчидерке и њеног слива како би коначно решили проблем накупљања муља, као и уређење марине од стране ЈП Аде и ЈКП Паркинга са пумпом.
 
Nadam se da će ovaj put biti očišćeno u celosti, barem ovaj deo gde je talog na ušću reke Topčiderke u reku Savu.
 
Неће, тек кад уреде Топчидерку јер би радили исти посао два пута у супротном.
 
Па то им није страно. Чишћење корита реке Грочице код нас у Гроцкој раде у фазама ево већ 3 године, али то раде од ушћа па узводно. Сад чисте трећу фазу узводно приликом које замуљавају предходне две низводне фазе ....
 
Vrh Ade Huje i susedno ostrvo?

"In the urban heart of Jinhua, a city with a population of over one million, one last piece of natural riparian wetland of more than 64 acres remains undeveloped. Located where the Wuyi River and Yiwu River converge to form Jinhua River, this wetland is called Yanweizhou, meaning “the sparrow tail”. The three rivers divide the densely populated communities in the region. As a result of this inaccessibility, the cultural facilities, including the opera house and the green spaces adjacent to the Yanweizhou, were underutilized. Most of the riparian wetland has been fragmented or destroyed by sand quarries and is now covered with secondary growth.

Due to its monsoon climate, Jinhua suffers from annual flooding. Hard high walls have been built, or were planned to be built, to protect the last patch of riparian wetland (Yanweizhou) from the 20-year and 200-year floods. These floodwalls would create dry parkland above the water, but destroy the lush and dynamic wetland ecosystem. Therefore, we devised a contrasting solution and convinced the city authorities to stop the construction of the concrete floodwall as well as demolish others. Instead, the Yanweizhou Park project “makes friends” with flooding by using a cut-and-fill strategy to balance earthwork and by creating a water-resilient, terraced river embankment that is covered with flood-adapted native vegetation. Floodable pedestrian paths and pavilions are integrated with the planting terraces, which will be closed to the public during the short period of flooding. The floods bring fertile silt that is deposited over the terraces and enriches the growing condition for the tall grasses that are native to the riparian habitat. The terraced embankment will also remediate and filtrate the stormwater from the pavement above. The Yanweizhou Park project showcases a replicable and resilient ecological solution to large-scale flood management.

In addition to the terraced river embankment, the inland area is entirely permeable in order to create a water-resilient landscape through the extensive use of gravel that is re-used material from the site. The gravel is used for the pedestrian areas; the circular bio-swales are integrated with tree planters; and permeable concrete pavement is used for vehicular access routes and parking lots. The inner pond on the inland is designed to encourage river water to infiltrate through gravel layers. This mechanically and biologically improves the water quality to make the water swimmable."

05-yanweizhou-birdeye-view2-631x440.jpg

04-yanweizhou-flood-631x440.jpg

06-yanweizhou-bridge-631x440.jpg

08a-123O7289_Adjust-631x440.jpg

09-yanweizhou-631x440.jpg

10-yanweizhou-terrace-631x440.jpg

10a-yanweizhou-terracet-631x440.jpg

13-yanweizhou-pavillion-631x440.jpg

12-yanweizhou-terrace-631x440.jpg

14-yanweizhou-paving-631x440.jpg

15-yanweizhou-seating-631x440.jpg

01-master-site-plan-631x440.jpg


https://www.toposmagazine.com/yanweizho ... an-631x440
 
Jbt, gledam slike i deluje mi sve kao odlican render. Koji sok kad shvatis da je ovo nesto stvarno.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=373152#p373152:22pmjdz1 je napisao(la):
AleksandarVeliki » 24 Feb 2016 03:44 pm[/url]":22pmjdz1]Isti oni koji kritikuju Beograd na vodi, i ovo bi kritikovali zato ovaj grad nikad neće krenuti napred.
Zbog cega tacno bi kritikovali pesacko-biciklisticke mostove?
 
Aleksandre, jel ti nas malo z?
Hoćeš da kažeš da neko kritikuje BNV zato što mu ništa ne valja? Nemoj da spinuješ, o BNV imaš skoro 600 stranica na formumu gde su forumaši koji se ne slažu izložili zašto je tako (sigurno ima par strana i gde ga neko brani). Nov si na forumu, preporučujem ti da kreneš od prve...
 
Klasican Trol

Inace Zuma, ovo bi mozda vise leglo da veze Adu Ciganliju, Adu Medjicu i NBG, ako neka vrsta mosta i prirodne oaze. No Ni Ada huja nije daleko.
Na Google maps linku imaju jos jedno ostvro koje su takodje zanimljivo resili.
 
Moglo bi da dođe u obzir na više mesta. Mada, ako je reka previše široka, ili se zemljište već koristi za nešto, može da bude nezgodno. Samo zato sam spomenuo vrh Ade Huje i susedno ostrvo. Te površine su male i nisu preterano udaljene, pa bi nešto slično bilo jednostavno i jeftino uraditi. Plus, to je nizvodni špic, pa je problem čišćenja od nanosa (ili leda) mnogo manji.

AdaHujaIOstrvo.jpg
 
Da ne zaboravimo. Đerdap, najveći konvoj i najbrži putnički rečni prevoz, jedno pored drugog. I po ukupnim troškovima i štetama daleko najjeftiniji, u oba slučaja.

b-guracuDjerdapu_620x0.jpg
 
I ne samo Đerdap.
I Beograd ima odlične predispozicije za razvoj gradskog riječnog saobraćaja. Vjerujem da takav vid saobraćaja ne zahtjeva velika ulaganja a može donijeti značajne rezultate. Recimo, na liniji Dorćol - Zemun.
 
Deponija na obali Dunava
Tone đubreta plutaju rekom uz šetalište Zemunskog keja. Gomile granja, plastičnih flaša, stare odeće, đubreta...


ZEMUNCI koji su juče preplavili šetalište kraj Dunava bili su ogorčeni prizorom koji su zatekli u blizini restorana "Venecija". Gomile granja, plastičnih flaša, stare odeće, đubreta, bile su pored obale... A odmah pored smetlišta desetine mališana i odraslih koji su hranili labudove.

- Šta je ovo? Jesu to prirodne lepote? - pitala je Nevenka Simić, koja je sa prijateljicom došla da prošeta po keju. - Ovo je sramota. Vidite koliko ima dece koja gaze po ovom đubretu, kako bi nahranila labudove. Ne daj bože da se neko od njih zarazi nekom boleštinom.

I ostali sugrađani sa kojima smo razgovarali kažu da je nedopustivo da niko od nadležnih ne zna za đubre koje pluta po Dunavu. Oni ističu da se to ne dešava prvi put i da bi neko trebalo da bude kažnjen zato što ne radi svoj posao.
http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74. ... ali-Dunava
 
Videh ovaj komentar na B92 povodom odbrane od poplava kod Kule Nebojša, pa da pitam da li ima tu istine

ponovo isto pisem b92.

kod kule nebojse postoji kisni kolektor koji skuplja kisnicu sa kalemegdana i donjeg grada i odvodi u savu koji je izgradjen kad je napravljeno setaliste pored save posle poplave 1981.g. na kraju cevi koja ulazi u savu prekoputa sadasnjeg broda-marine bila je Klapna koju je neko odneo posle nekoliko godina te sad sava produre kroz cev i plavi okolinu nebojse kule a vatrogasci uporno godinama ispumpavaju savu!

mogu li je ispumpati!? mogli su vratiti klapnu kad je bio mali vodistaj jer ostane cev na suvom i resen problem. samo se neko trebao zapitati odakle dolazi voda kad je setaliste suvo a voda nadire a ta kolicina vode ne moze da se sjuri sa kalemegdana ili Donjeg grada.

isti problem sa kisnim kolektorima je bio i u karadjordjevoj pa kad je resen sava vise ne plavi savski trg.

i pre dve godine sam napisao kraci komentar na istu temu na zalost izgleda da ga niko nije shvatio ozbiljno pa sada a i u buduce imacemo isti problem!
 
Vrh