Beograd - grad odrzivog urbanog razvoja?

[Goldstein]

Ovu temu sam postavio jer smatram da je veoma vazno videti u kom pravcu se razvija nas grad. Da li idemo u pravcu odrzivog ili neodrzivog razvoja, kao i sta takvi vidovi razvoja donose.

Prema Wikipedia: "Održivi razvoj je razvoj u pravcu zadovoljavanja potreba sadašnjih generacija ne ugrožavajući mogućnost budućim da zadovolje njihove potrebe. Koncept održivog razvoja bila je ideja vodilja na Zemaljskom samitu u Rio de Ženeiru 1992. godine.
Do sada nije predstavljena opšteprihvaćena definicija održivog razvoja. Održivi razvoj predstavlja generalno usmerenje, a ne neprikosnovenu listu zadataka. Održivi razvoj teži da stvori „bolji svet“, balansirajući socijalne, ekonomske i faktore zaštite životne sredine, imajući u vidu potrebe sadašnjih ljudi, ali i onih naraštaja koji će doći posle njih. Stoga je nesebičnost jedna od ključnih teza održivog razvoja. Neke ljude pojam razvoja može podsetiti na razvoj privrede, izgradnju tržnih centara ili zelenih površina, pa zato radije koriste pojam "održivosti". Ponekad se izbegava taj novi žargon, pa se prosto govori o konkretnim projektima koji doprinose boljitku, koristeći pritom uobičajene termine.


Prema razlicitim analizama ekonomskih, ekoloskih i socijalnih aspekata glavni ciljevi koncepta odrzivog urbanog razvoja su sledeci:
-razvijati urbane forme koje smanjuju potrosnju energije i emisiju zagadjivaca;
-forsirati koncept pristupnosti (a ne mobilnosti), drasticno smanjujuci potrebu za koriscenjem motornih vozila (posebno podsticati pesacenje i koriscenje bicikala);
-razvijati javni gradski saobracaj i smanjivati pojedinacno koriscenje automobila;
-razvijati nove, ekoloski cistije vidove saobracaja, koji ekonomicnije koriste energiju od motora sa unutrasnjim sagorevanjem;
-razvijati centre aktivnosti oko cvorista javnog gradskog prevoza.

Naravno, sada se postavlja pitanje i kako sprovesti sve ove ciljeve u delo.

 

[Goldstein]

Sustina odrzivog razvoja se posmatra kroz dva parametra, potrosnje energije i emisije CO2.

Svaki od navedenih koncepta moze se jednostavno objasniti.
Kada su u pitanju urbane forme tu se misli na postojanje razvijenog sistema biciklistickih i pesackih staza koje ce biti koliko je god to moguce razgranate bez fizickih prepreka. Misli se verovatno i na nove vidove tehnologije kada je industrija u pitanju, fabrike sa filterima koji bi minimalno zagadjivale...
Forsirati koncept pristupnosti na ustrb mobilnosti znaci smanjivanje prosecnog broja putovanja stanovnistva i obima putnickih kilometara tj. obima saobracaja a povecanje pristupnosti tj. lakoce pristupa robi, uslugama, aktivnostima. To se moze postici vecim gustinama stanovanja.
Javni gradski prevoz se moze razvijati i subvencionisanjem kada je cena goriva u pitanju na stetu cene goriva za privatne automobile. Tako bi se smanjila i potrosnja goriva i zagadjenost i guzve u saobracaju.
I za ostale koncepte postoje razna resenja kako ih ostvariti.

 

[shabanajzer]

sto se tice 'ekologizacije' saobracaja, ja bih predlozio nekoliko stvari:

- uvesti congestion charge ili par-nepar sistem da bi se smanjio saobracaj privatnih vozila kroz centar grada (sa izuzetkom stanovnika)
- paralelno sa ovim, izgraditi/promovisati alternativne pravce koji ce zaobici centar grada (zaobilaznica, ump...)
- podstaci gradski saobracaj da predje sa autobusa na benzin/dizel na gas i fuel cell
- subvencionisati dostavna vozila firmi u centru da predju na gas i fuel cell, mozda i na struju
- modernizovati i prosiriti postojeci tramvajski sistem
- uvesti gradski i prigradski sinski prevoz, po mogucnosti 'teski' (i vecim delom trase podzemni) metro

sa druge strane, treba:

- eliminisati ostatke industrije iz sireg centra grada (posebno novi beograd, eventualno i rakovica)
- masovno subvencionisati prelazak sa prljavih oblika grejanja na ciste (delovi grada se jos uvek greju na ugalj i drva. to zabraniti, svuda gde je to moguce uvesti centralno grejanje, gde nije subvencionisati grejanje na uskladisteni gas ili struju)
- uz ovo gornje masovno subvencionisati izolaciju privatnih i poslovnih zgrada

- podstaci razvoj elektronskih usluga i trgovine

sve ovo je neverovatno skupo, osim mozda par admin. mera (congestion charge i sl), posebno modernizacija saobracaja. ne vidim da je ista od ovoga ostvarivo na kratak i srednji rok, posebno sto smo svedoci da grad nije nista uradio na uvodjenju high-capacity prevoza.

 

[shmeksi]

Znate sta je najcrnje u svemu? Sto je u Beogradu 1975. doneta Beogradska povelja (Belgrade charter, UNESCO-UNEP) koja je prva donela smernice o ekoloskom obrazovanju.

Evo i odlomka iz povelje: "Cilj ekoloskog obrazovanja je da utice na razvoj svetske populacije, koja je ekoloski svesna i zabrinuta za stanje zivotne sredine i ekoloske probleme, a koja ima znanja, vestine, stavove, motivaciju i obavezu da radi kako individualno, tako i kolektivno na resenjima trenutnih problema i prevenciji novih."

 

[shabanajzer]

cini se da je doticna povelja bila prava preteca danasnjih 'strategija' koje se u srbiji usvajaju na kilo, a nijedna se nikad ne postuje.

 

[shmeksi]

Sa tom razlikom sto je to medjunarodna povelja - UNESCO stoji iza nje

 

[jovanovm]

Moje resenje je i dalje:
Naplacivati mostarinu i od tih para graditi metro koji bi isao preko mosta. Podici cenu gradskog prevoza za individualne karte (ostaviti markice na istom) na 65 centi, a razliku prebaciti u fond za metro. Uvesti HOV trake (vise od 3 osobe u automobilu) tako da zutom trakom mogu da putuju ljudi sa vise od 3 osobe u kolima i njima ne naplacivati mostarinu...

Ima tu jos mnogo ideja, posebno sto se tice biomase i njene prerade... pola sela oko Beograda smrdi svake dve nedelje jer pale drva i siblje koje niko nece ni da im odnese, a kamoli da kupi. Evo ja imam garazu u vikendici u kojoj stoji 5 godina ogreva koga ne mogu da se otarasim jer niko nece da ga uzme.

 

[shabanajzer]

^^ mostarina po meni nije dobra ideja ako se naplacuje na mostu, jer ce to izazivati strahovite guzve. ako treba, moze da se uvede godisnja taksa za to (da se placa uz registraciju). a ni carpool trake nisu neko resenje za beograd, jer bi onda gomila ulica spala na 1 traku za carpool i 1 za sve ostale. lepo treba uvesti congestion charge od recimo 5e dnevno za 1 auto, pa da vidimo koliko ce ljudi u centar kolima, posebno sto posle CC moraju jos da plate i parking...

inace se apsolutno slazem da sve te dodatne takse treba da idu iskljucivo u fond za metro. i to podzemni

btw, kad smo kod markica, jel ima neki plan da se uvedu normalne dnevne, nedeljne i mesecne karte koje bi se kupovale na svakom kiosku umesto ovog nakaradnog sistema? mislim, sta fali da dnevna karta kosta recimo 100 dinara, nedeljna 500... itd. ja, na primer, necu da kupujem markicu jer mi se a) ne ceka u redu u strahinjica bana ceo dan i b) ne ceka u redu za markicu svakog meseca. ovako sam prisiljen da kupujem ove odvratne komadice papira umesto finog civilizovanog resenja.

Sa tom razlikom sto je to medjunarodna povelja - UNESCO stoji iza nje

to ne sporim. moja opaska se odnosila na spremnost nase administracije i prosecnog gradjanina da sprovede/ispostuje propis sopstvene drzave, a kamo li tek 'tamo neki' UNESCO.

 

[jovanovm]

Pa cela poenta mostarine je da stvori strahovite guzve i da motivise ljude da sto manje prelaze most licnim sredstvom prevoza... dok automobili sa 3-je i vise ljudi i autobusi zuje pored... ali naravno, ta strategija jedino funkcionise ako se sredi gradski prevoz... jbg, glavni problem u ovom gradu je gradski prevoz, to sve vise shvatam...

A sto se carpool traka tice, mislim da je to OK resenje, ali samo za vece saobracajnice (3+ trake)... a njih ima nekoliko.... i za autoput kroz Beograd, naravno...

I za karte ima lepo digitalno resenje koje bi jos smanjilo guzvu... RFID cipovi i pregrade ko vozaca i na svakim vratima tako da ne moze da se izadje na prednja vrata nego samo da se udje i da ne moze da se udje na zadnja nego samo da se izadje... prosto ali deluje i GPS cipovi u vozilima, kontrola kvaliteta vozila (kao sa japancima), i to je to.. ukupan trosak po autobusu 200EUR (180 000 EUR ukupno) plus plata tri lika koji ce da ih kontrolisu (ukupno 12000EUR za godinu dana), i to je to... znaci 200 000 EUR i vec imamo mnogo bolji i efikasniji gradski prevoz...i tri zaposlena coveka

A da ne spominjemo sta se moze uraditi prosirenjem tramvajske mreze.... NBG & Zemun su najjeftinije i najefikasnije varijante... eh...

I zabraniti vozilima bez EURO 3 motora da ulaze u gradski centar... to je bar prosto izvodljivo.

 

[Goldstein]

Hm, tesko da bi ljudi postovali to sa ulaskom na prednja a izlaskom na zadnja vrata autobusa.Na svakoj vecoj stanici bar 20ak ljudi ulazi u autobus pa dok svi udju na prednja vrata... A i ne vidim sta fali nasim kartama za prevoz. Ne moraju sve stvari biti dovedene do tehnickog savrsenstva. Ako sistem dobro funkcionise i sa ovakvim papirnim kartama zasto ga menjati?

Elem, da se vratim ja na temu. Kao sto je poznato, Amerika je jedan od najvecih svetskih zagadjivaca, a sto se saobracaja tice, sa emisijom CO2 poreklom od vozila od 4.541 kg po glavi stanovnika (studija J.Kenworthy, F.Laube, 1999.god) vodeca u svetu. Glavni razlozi tome su sledeci:
1. subvencija goriva od strane drzave, tako da Amerikanci placaju gorivo znatno nize od njegove svetske cene;
2. subvencija od strane drzave pri kupovini vozila kao i pri godisnjem porezu na vozilo, na odrzavanje...;
3. ogromna prostranstva gradova koji su veoma male gustine naseljenosti opet zbog subvencija drzave pri kupovini kuca na periferiji. Sa ovolikim prostranstvima, normalno je da svaki Amerikanac koristi sopstveno vozilo;
4. veoma male ili nikakve subvencije za gradski saobracaj u gradovima Amerike koji bi i da ih ima bio i dalje nefunkcionalan jer su gradovi takvih struktura da je nemoguce imati dobar sistem javnog gradskog prevoza...
Sve ovo dovodi do OGROMNE potrosnje energije i emisije CO2.
Americki gradovi spadaju u tzv. automobilske gradove prema podeli Newman i Kenworthy-ja.
Nasuprot Americi, mi po svim karakteristikama zivimo u gradu javnog gradskog saobracaja, sa gustinom naseljenosti od 5.000 - 10.000 stanovnika na km2. Treba da budemo pouceni americkim primerom i da razvijamo suprotan sistem od njihovog, tj. da promovisemo druge vidove saobracaja nasuprot automobilskom, jer kao sto svi znamo fosilna goriva su neobnovljiv vid energije i treba ih racionalno koristiti. Pritom, i zagadjenje je manje a sveukupno je ekonomicnije.

 

[shabanajzer]

ja nekako kapiram da bi to sa ulaskom/izlaskom stvorilo konfuziju kod svih i uopste ne bi doprinelo efikasnom turnaroundu buseva na stanicama. ali se ne slazem da ne treba reformisati gsp-ove karte i njihovu kupovinu. mada je tu problem mnogo dublji, a to je da je prevoz kakav je sad neefikasan jer ne pomera dovoljan broj ljudi dovoljno brzo od a do b, i to je ono sto ih tera da se voze svojim kolima. i tu i ja nekako kapiram da je javni prevoz mozda najveci problem beograda.

ima jedan dobar primer iz meksiko sitija: tamo ima nesto zvano 'metrobus', to je kao ekspresni autobus koji ima svoju traku, a ta traka je - get this - ogradjena _zidicem_ od ostalih traka, tako da ti uopste ne mozes da predjes u nju. tako nesto nama treba, posebno na novom i na mostovima... kad bi to barem uveli, recimo, od novog do trga, ili do zelenog venca, da vidis kako bi ti busevi zujali pored stacionarnih kola u drugim trakama, i kako bi ljudi pozeleli da se voze njima...

nego: da se vratimo na temu. drzava bi morala, ali odista morala da ozbiljno krene sa recikliranjem. prvo da napravi bar 1 stanicu za reciklazu u beogradu, a onda da postavi kontejnere za recyclables svuda po gradu, a ne kao do sada na 3 mesta u 2 naselja. i treba uvesti ekonomsku cenu za odnosenje djubreta (osim za reciklazni otpad - to ce da stimulise ljude da ne dampuju djubre bez razmisljanja), i strogo kaznjavati likove koji ostavljaju sut i ostale gluposti u kontejnere i pored njih

 

[jovanovm]

Pa ne, za buseve sam mislio coupled sa sistemom koji ne dozvoljava ulazak na srednja ili izlazak na prednja vrata (to postoji.. mislite one gluposti koje se okrecu na ulasku u samoposlugu...)..

Ali ostavimo to sa strane... ogradjivanje zute trake i tramvajske na nekim mestima ivicnjacima koji su spusteni tako da dozvole ulaz i izlaz autobusu na raskrsnicama je odlicna ideja, jer onda vozaci ne bi mogli arbitrarno da prelaze u zutu traku, i lakse bi bilo njihovo hvatanje...

Za reciklazu stoji, to je bar najlakse odraditi, i realno, profitabilno je

U sustini, problem automobila je problem javnog prevoza koji moze biti zelen (ili kvazi zelen)... i time dosta radimo na poboljsanju kvaliteta vazduha... a isto mi nije jasno zbog cega ne koristimo solarnu energiju... hajde, ne panele jer su skupi i relativno slabo isplativi.. ali bar za grejanje vode?

 

[Goldstein]

Da, solarna energija se moze koristiti i u Beogradu, bez obzira sto mozda nemamo dovoljan broj suncanih sati da bi to funkcionisalo tokom cele godine, ali bi bar preko leta, kada se voda vise i koristi, moglo biti ustede pri njenom zagrevanju. Jedini problem su mozda zgrade sa kosim krovovima jer se ti "bojleri" najbolje konstruisu na ravnim, a ploce se na ravnim krovovima lakse pozicioniraju ka suncu. To je odlicno resenje za manje zgrade (zbog kapaciteta).
Da li se djubre, tj. kucni otpad moze koristiti kao gorivo za stvaranje razlicitih vidova energije? Verovatno da moze i da postoji odredjena tehnologija. Time bi se smanjile deponije.

 

[shabanajzer]

e, ima jedna genijalna stvar koju su smislili japanci. zove se 'bokashi', i to je neki fazon super-koncentrisanog kompostiranja. kako radi? uzmes svoje organsko djubre (pretpostavlja se, je li, da si sve ostalo vec dao na recikliranje ), stavis u bokashi kantu, pospes bokashi praskom (to su neki plemeniti mikroorganizmi), i za koji dan vec imas supercharged humus za posuti po svojoj basti. za beograd nije apsolutno 100% upotrebljivo svuda, ali ko ima vecu terasu i gaji cvece, eto mu jeftinog djubriva, a tek oni srecnici sa vecim vrtovima...

sunce za grejanje vode? mislim da ce nam to postajati primamljivije sad kako se klima menja (ako se stvarno bude menjala) pa leta ostanu ovako pakleno vrela. siguran sam da vec ima neko gotovo resenje koje mozemo da uvezemo tipa iz grcke, neki sklopivi ikea-like ramovi sa mini-panelom i bojlerom, i da se vodoinstalateri nauce kako da spustaju cevi sa krova do kupatila, et voila

 

[jovanovm]

Ma postoje citava resenja, to se koristi vec godinama, cak i u Nemackoj, tako da mogu da zamislim da ovde dole i ne bi bilo tako tesko... A hvala bogu ima mnogo zgrada sa ravnim krovovima po ovim nasim lepo iskonstruisanim commie naseljima, mada mislim da bi resenje bilo mnogo bolje npr. za sportske centre, bazene, skole, skupstine opstina, MUP-ove itd itd...

A taj "bokashi" mi zvuci kul!

 

[bigvlada]

Na temi o besplatnom gradskom prevozu sam ponudio rešenje za gužve, stimulisanjem korišćenja gradskog prevoza.