Šta je novo?

Banke, kartice, bankomati...

@Defke hvala na odgovoru. Kod njih je "prekid u poslovanju" bukvalno pro forme, jer za preduzetnike paušalce je limit 6 miliona dinara u jednoj kalendarskoj godini, a pošto oni taj limit probijaju (a istim se poslom bave) napravili su solomonsko rešenje da imaju 2 agencije (jednu na ime muža, drugu na ime žene) pa bukvalno istim klijentima šalju iste fakture, ali u periodu red veličine januar-septembar preko muževljeve agencije, a kada ona dođe do limita, onda odmrzavaju ženinu i od istih klijenata dobijaju prihode i istom iznosu na njenu agenciju.

Dakle, to rade pro forme da bi uštedeli na troškovima i da bi imali najmanje moguĉe administracije jer bi u suprotnom jedna agencija morala da pređe na preduzetnika sa ličnom zaradom što bi im povećalo troškove, povećalo administraciju, i više ne bi mogli da novcem sa računa firme upravljaju bez pravdanja (ti kad imaš paušalca jedina obaveza ti je da platiš troškove paušala u fiksnom iznosu, oko 300 eur u njihovom slučaju, i sa ostatkom novcem raspolažeš identično kao da je tvoj privatni raĉun)

Da bude bez zabune, ja sam im prvo savetovo da umesto 2 paušalca otvore ili DOO ili preduzetnika sa ličnom zaradom da bi bili mirni sa limitom, ali oni (verovatno je posledica toga što su pre toga radili kao full time zaposleni 10 godina i nisu razmišljali ni o ĉemu dodatnom sem o svom poslu i plati) na sve načine gledaju da održe status preduzetnika paušalca da bi mogli da raspolažu novcem kao da je privatni raĉun. Oni mi kažu da čak i ako probiju 100.000 eur prihoda za oba, oni bi radije otvorili još jedan paušal na brata/sestru, da dobiju još dodatnih 6 miliona dinara limita, nego da prelaze na ličnu zaradu ili doo.

Drugar mi je rekao da imaju dugoročne ugovore sa klijentima jer su ih pravili zbog testa samostalnosti (da bi osigurali prolazak) i da su u pitanju identični ugovori na oba paušala, samo se razlikuje naziv firme u tom slučaju.

Da li ovo olakšava potencijalno? Da li je moguĉe to objaniti bankaru jer je prosto situacija da tzv. prekid dolazi zbog viška prihoda, a ne zato što im posao ne ide.
 
Pozdrav.

Nisam uspela da nađem odgovarajuću temu, pa ću pitati ovde. Imam običnu Dina debitnu karticu.

Kako da dođem do Master Card debitne kartice?

Pitala sam u mojoj banci i rečeno mi je da je mogu dobiti samo studenti do 26 godina (Raiffeisen banka).

Ne zanimaju me kreditne kartice.
 
Samo jedan off topic. Provizija na Dinu je 0.4-0.5%. Provizija na Ips Qr kod plaćanje je 0,3-0,5%. Provizija na Visi i Master je 1-2%, zavisi od prodajnog mesta i veličine samog lanca.
Međutim naš narod prezire Dinu jer misli da je povezano sa Jorgovankom i ekipom. Da podsetim, Dina postoji od 2004 godine kada je ukinuta Yuba. Svaka Banka nabavlja svoju plastiku, kupuje hologram od ZINa i bira procesora. Može da radi in house ili da prepusti nekome (ima 3 aktivna na tržištu, pa biraj, ili radi sam).

Razumem da se koristi VISA/MC napolju. Kao što neko reče, one nisu licencirane u Srbiji i sav profit (1-2% trgovačke marže plus deo para od izdavanja i održavanja kartica) dele sa bankama i isisavaju novac vanSrbije, niti plaćaju porez ovde.
Jednostavno posluju tako, jer su veliki, i u mogućnosti.

E sad zašto narod kupuje hleb u Maksiju sa Visom a ne Dinom je misterija. Da plaćaju IPSom ili Dinom na rate uštedeli bi 1-1,5% novca koje plaćaju bankama na ime održavanja, vođenja tekućeg, izdavanja, itd.
Ali nista me više od ovog naroda ne iznenađuje, ovce sluze za šišanje, potpuno neracionalno
Apple Pay naplaćuje bankama licencu ajd da kažemo trosobnog stana u blokovima (plus fiksno 0.5e po MC kartici) koja mora opet da se prelije na krajnjeg klijenta. Zato je samo 4 ili 5 banaka uletelo u tu priču. Google Pay će biti nešto jeftiniji ali opet košta, plus tokenizacija kartice

Poenta IPS Qr je i da se malim prodavcima, frizerima, kioscima omogući virtuelni POS na tabletu ili telefonu i da plate 0.3 ili 0.4% provizije na Ips skeniraj na vašim mobitelima. Nema kartice, nema posrednika, čista lova.
E sad ako im je i to mnogo onda neka batale poslovanje

.
Kako doći do Debitne Mastercard kartice ako je moja banka daje isključivo studentima?
 
Onda ćeš morati Vizu da nabaviš i da se prebaciš na neki od "Može" tekućih računa. Link: https://www.raiffeisenbank.rs/racuni/paket-racun-tekuci/ Ili da ostaneš na osnovnom računu i da nastaviš da koristiš Dinu :D
Hvala ti. Bile su neke ponude za kupovinu tehničkih uređaja putem Ananasa uz vaučere koji su se mogli koristiti samo ako plaćaš Mastercard karticom. To me je iznerviralo jer po mom mišljenju diskriminišu kupce koji koriste druge kartice. Prošle godine oko nove godine je organizovana slična akcija, a mogao si da plaćaš kojom god karticom hoćeš ili u kešu. Iz tih razloga sam htela da je nabavim.

Ta kreditna mi ne bi značila gotovo ništa jer se nikada ne uvaljujem u kredite i sve plaćam odmah.
 
Ovo što sam ti rekao za Vizu je Debitna kartica znači kartica koja skida novac direktno za računa, te sam ja mislio da si zainteresovana za takvu vrstu kartice brenda Mastercard, ali Raiff ima u ponudi Mastercard Kreditnu karticu gde se odobrava kreditni limit u sklopu kog deli transakciju na rate koje plaćaš mesečno. Evo link i za to: https://www.raiffeisenbank.rs/kartice/kreditna-kartica-mastercard/

Što se tiče akcije na Ananasu, ona je u saradnji sa kompanijom Mastercard, te se zbog toga nudi samo za te kartice :D
 
Vrh