Drakche
Advanced
- Učlanjen(a)
- 19.08.2010.
- Poruke
- 4.675
- Pohvaljen
- 6.175
Nisam bio siguran u koji deo foruma da postavim temu, posto nije u pitanju Beograd, vec nekih stotinak km istocno niz Dunav, Branicevski kraj, a radi se o mojoj nameri da rekonstruisem i obnovim kucu moje prababe.
Ideja je stara, ali me je tema o "srpskoj kuci" ohrabrila da je iznesem i podelim ovde na forumu u nadi da cu dobiti nekoliko saveta u pravcu onoga sto nameravam da ucinim.
Babina kuca
Kuca je sagradjena negde izmedju dva rata i to rucno pravljenom i slaganom ciglom, zadnji put je obnavljana negde krajem 60ih/pocetkom 70ih godina proslog veka. Za vreme drugog Sv. rata u ovoj kuci utociste je pronasla jedna stara beogradska porodica sa kojom do danas nije prekinut kontakt. Ne bi se moglo reci kom stilu tacno pripada, uticaj je dolazio sa vise strana; iz moravske oblasti , iz Banata i iz Rumunije. Ono sto je mozda najtipicnije za ovu arhitekturu jesu polukruzni svodovi.
Detalj iz unutrasnjosti - ispod tapeta se nalaze sitni, rucno slikani monohromni detalji - lisce i cvetovi. Jako ostecenje plafona.
Najveci izazov je taj sto ne zelim da fasadu prekrijem cementom, vec da zidove ostavim "ogoljene" kako spolja tako i iz unutra. Stavise, zamislio sam da spolja, po srednjoj liniji, otkrijem rucno pravljenu ciglu da se vidi.
Najveci je problem to sto kuca mestimicno deluje nestabilno, kao np. deo na cosku (prekriven divljom lozom) gde kada udjes i trupnes nogom o pod ceo taj deo kuce drhti! Pomalo jezivo iskustvo, cak i da nema realne opasnosti da ce da se srusi pod nogama. Razlog tome je to sto podove drze drvene grede, uopste drvena konstrukcija, preko koje je samo preliven tanak sloj betona. Krov je takodje na drvenim gredama i prilicno nestabilan.
Detalji iz podruma koji su najvise zadrzali prvobitni izgled:
U dvoristu se nalazi jos jedna, jos starija kuca, izgradjena negde pocetkom 20og veka, ili cak ranije.
Na koji nacin da ocuvam autenticnost kuce, bez rusenja, malterisanja itd - sa zidovima ovakvim kakvi jesu, a da kuca bude dovoljno stabilna i oposobljena za boravak?
Palo mi na pamet da se, recimo, po coskovima osnove zabodu betonske grede koje bi stabilizovale kucu i eventualno osposobile izgradnju potkrovlja. Betonske grede bi bile novi element za unutrasnji prostor, zbog cega i nisam nesto odusevljen, ali bi ucinile da zidovi ostanu kakvi jesu, i ne samo zidovi vec i drveni plafon koji se najbolje vidi u podrumu, koji bih takodje nekako da zadrzim. Namece se pitanje koliko bi kuca izdrzala probijanje podova/plafona za grede i njihovo ukopavanje u temelj? Zadrzao bih i stari crep, koji je takodje rucno radjen, samo se plasim da je to vrlo komplikovana misija, treba ga prvo skinuti pa onda ponovo vracati...
Voleo bih da cujem koje su sanse za kucu da se na ovaj nacin izvrsi restauracija?
Ako nista ne ucinim kuca ce se pre ili kasnije srusiti sama od sebe. Takodje, zelja mi je da ova obnova sluzi za primer da ne treba rusti stare kuce da bi se gradile nove (uglavnom kichaste, po cemu je ovaj kraj poznat), vec da rekostrukcija bude neka vrsta novog prestiza, jer je to mozda jedina sansa da se zadrze. Dok jos nije kasno.
Ideja je stara, ali me je tema o "srpskoj kuci" ohrabrila da je iznesem i podelim ovde na forumu u nadi da cu dobiti nekoliko saveta u pravcu onoga sto nameravam da ucinim.
Babina kuca
Kuca je sagradjena negde izmedju dva rata i to rucno pravljenom i slaganom ciglom, zadnji put je obnavljana negde krajem 60ih/pocetkom 70ih godina proslog veka. Za vreme drugog Sv. rata u ovoj kuci utociste je pronasla jedna stara beogradska porodica sa kojom do danas nije prekinut kontakt. Ne bi se moglo reci kom stilu tacno pripada, uticaj je dolazio sa vise strana; iz moravske oblasti , iz Banata i iz Rumunije. Ono sto je mozda najtipicnije za ovu arhitekturu jesu polukruzni svodovi.
Detalj iz unutrasnjosti - ispod tapeta se nalaze sitni, rucno slikani monohromni detalji - lisce i cvetovi. Jako ostecenje plafona.
Najveci izazov je taj sto ne zelim da fasadu prekrijem cementom, vec da zidove ostavim "ogoljene" kako spolja tako i iz unutra. Stavise, zamislio sam da spolja, po srednjoj liniji, otkrijem rucno pravljenu ciglu da se vidi.
Najveci je problem to sto kuca mestimicno deluje nestabilno, kao np. deo na cosku (prekriven divljom lozom) gde kada udjes i trupnes nogom o pod ceo taj deo kuce drhti! Pomalo jezivo iskustvo, cak i da nema realne opasnosti da ce da se srusi pod nogama. Razlog tome je to sto podove drze drvene grede, uopste drvena konstrukcija, preko koje je samo preliven tanak sloj betona. Krov je takodje na drvenim gredama i prilicno nestabilan.
Detalji iz podruma koji su najvise zadrzali prvobitni izgled:
U dvoristu se nalazi jos jedna, jos starija kuca, izgradjena negde pocetkom 20og veka, ili cak ranije.
Na koji nacin da ocuvam autenticnost kuce, bez rusenja, malterisanja itd - sa zidovima ovakvim kakvi jesu, a da kuca bude dovoljno stabilna i oposobljena za boravak?
Palo mi na pamet da se, recimo, po coskovima osnove zabodu betonske grede koje bi stabilizovale kucu i eventualno osposobile izgradnju potkrovlja. Betonske grede bi bile novi element za unutrasnji prostor, zbog cega i nisam nesto odusevljen, ali bi ucinile da zidovi ostanu kakvi jesu, i ne samo zidovi vec i drveni plafon koji se najbolje vidi u podrumu, koji bih takodje nekako da zadrzim. Namece se pitanje koliko bi kuca izdrzala probijanje podova/plafona za grede i njihovo ukopavanje u temelj? Zadrzao bih i stari crep, koji je takodje rucno radjen, samo se plasim da je to vrlo komplikovana misija, treba ga prvo skinuti pa onda ponovo vracati...
Voleo bih da cujem koje su sanse za kucu da se na ovaj nacin izvrsi restauracija?
Ako nista ne ucinim kuca ce se pre ili kasnije srusiti sama od sebe. Takodje, zelja mi je da ova obnova sluzi za primer da ne treba rusti stare kuce da bi se gradile nove (uglavnom kichaste, po cemu je ovaj kraj poznat), vec da rekostrukcija bude neka vrsta novog prestiza, jer je to mozda jedina sansa da se zadrze. Dok jos nije kasno.
