„Smartplan“ - Saobraćajni master plan Beograda

[dragan]

Stručni savet i krajnji korisnici upoznati sa rezultatima analize sistema

U okviru projekta Saobraćajni master plan Beograda – „Smartplan“, u Direkciji za građevinsko zemljište i izgradnju održani su sastanci radnog tima projekta sa krajnjim korisnicima, kao i sa članovima stručnog saveta.

U skladu sa projektnim zadatkom, održan je prvi sastanak sa krajnjim korisnicima, a to su predstavnici institucija koje učestvuju u razvoju, organizaciji i eksploataciji transportno-saobraćajnog sistema grada. Konzorcijum izvođača, u kojem učestvuju eksperti iz Nemačke, Slovenije, Grčke i Srbije prezentovao je prve rezultate analize sistema i pozvao krajnje korisnike projekta „Smartplan Beograd“ da se aktivno uključe u diskusiju i kompletiranje svih relevantnih podataka koji će predstavljati osnovu za sledeći važan korak, a to je razvoj scenarija za buduće saobraćajne sisteme grada Beograda.

U Direkciji je održan je i satanak stručnog saveta projekta na čijem čelu se nalazi glavni gradski arhitekta Đorđe Bobić, a u kojem učestvuju i predstavnici Urbanističkog zavoda, Saobraćajnog fakulteta, Gradskog sekretarijata za saobraćaj i Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda. Na dnevnom redu su bila dva izveštaja – „Prikupljanje podataka i inventar planske dokumentacije“ i „Analiza postojećeg saobraćajnog sistema grada“, a stručnom savetu su prezentovane i prateće studije Saobraćajnog master plana.

Učesnici ovih sastanaka ocenili su izveštaje i studije kao obiman i neophodan stručni materijal koji će biti odlična osnova za dalji rad na razvoju „Smartplana“. Saobraćajni master plan je strateški dokument, čiju izradu Direkcija finansira u cilju iznalaženja optimalnog akcionog plana izgradnje i kapitalne rekonstrukcije primarne ulične mreže grada, na srednji i dugi rok, uzimajući u obzir uticaje politika razvoja svih bitnih komponenti transportno-saobraćajnog sistema Beograda. Konačni dokument iz ovog projekta očekuje se početkom 2008. godine.

Već u toku meseca jula, zainteresovani građani dobiće priliku da na internet strani Direkcije (www.beoland.com) prate razvoj ovog obimnog i važnog projekta.
Beograd, 30.06.2007. godine

http://www.beoland.com/aktuelnosti/aktuelnosti.asp?a=070629

 

[Nenad]

Израда идејног пројекта управљања саобраћајем у Београду

Четвртак, 05. јул 2007.
За израду идејног пројекта управљања саобраћајем у Београду из градског буџета издвојено је 80.000.000 динара.

– Главни циљеви израде пројекта система за управљање саобраћајем су квалитетније искоришћености постојећих капацитета уличне мреже кроз бољу организацију и управљање саобраћајним токовима – рекла је данас Радмила Хрустановић, заменица градоначелника Београда на редовној конференцији за новинаре у Старом двору.

Идејни пројекат управљања саобраћајем у Београду би садржао: интелигентно управљање саобраћајем у Београду, даљинско управљање светлосном сигнализацијом, праћење возила јавног превоза у реалном времену, диспечерско управљање возилима јавног превоза, даљинско управљање трамвајским скретницама, аутоматизована продаја и контрола возних карата, видео надзор стајалишта, терминала и улица резервисаних за кретање возила.

Ова јавна набавка има карактер међународног тендера на који се примењују правила Европске инвестиционе банке.

Наиме, уговором са Европском инвестиционом банком добијен је зајам за „Пројекат обнове града Београда” који обухвата реконструкцију трамвајских шина, реконструкцију улица, увођење система даљинског управљања саобраћајем за сва јавна превозна средства и обнову, односно реконструкцију трамвајских возила.

Izvor: Beoinfo
Link: http://www.beograd.org.yu/cms/view.php?id=1281595

 

[dragan]

Na sajtu Direkcije http://www.beoland.com/smartplan/smartplan.asp
mogu da se vide : Metodologija,Ciljevi i faze,Komunikacija i Izvođači

 

[Nenad]

Evo jedne povezane vesti..

Набавка 25 мобилних уређаја за снимање саобраћајног тока

Четвртак, 30. aвгуст 2007.
За куповину 25 мобилних уређаја који ће снимати параметре саобраћајног тока на градским улицама одобрено је 25.000.000 динара, рекла је на данашњој конференцији за новинаре заменица градоначелника Радмила Хрустановић.

– Опрема ће се користити за стално и непрекидно снимање основних параметара саобраћајног тока, и то протока возила, брзине возила у току, категорије возила и слично. Ово је прва фаза, у којој се набављају мобилни уређаји, што значи да ће се они премештати с локације на локацију, у зависности од потреба. У другој фази циљ нам је да се формира центар за управљање, који ће бити од изузетне важности за побољшање организације и квалитета саобраћаја у граду – рекла је Радмила Хрустановић.

За покривање мреже главних градских саобраћајница у Београду потребно је од 150 до 200 стратешких бројача, који би функционисали као фиксни. Пошто је реч о новој технологији, план је да 25 бројачких комплета има карактер мобилних уређаја. На једној локацији бројач би се задржавао онолико колико је потребно да се утврди просечно оптерећење на конкретном профилу саобраћајнице, а најмање 30 дана.

Izvor: BeoInfo
Link: http://www.beograd.org.yu/cms/view.php?id=1288260

 

[Nenad]

USKORO STUDIJA O BEZBEDNOSTI SAOBRAĆAJA U BEOGRADU

BEOGRAD , 9. januara - Sekretar gradskog Sekretarijata za saobraćaj Zoran Pešović i dekan Kriminalističko-policijske akademija potpisali su ugovor o izradi Studije o saobraćajnim nezgodama u kojima je bilo nastradalih lica, na prolascima magistralnih puteva kroz Beograd.

Kako je saopšteno iz tog Sekretarijata, studijom će biti utvrđena mesta na kojima se najčesće dešavaju saobraćajne nezgode i biće definisani najopasniji godišnji periodi tokom kojih dolazi do stradanja učesnika u saobraćaju.

Rezultati istraživanja biće upoređeni sa rezultatima odgovarajućih istraživanja bezbednosti saobraćaja u zemljama Evropske Unije i drugim razvijenim zemljama.

Potreba za izradom studije je, kako je navedeno u saopštenju, rezultat dosadašnjih istraživanja koja su pokazala da se stradanja učesnika u saobraćaju "sele" iz centralne gradske zone u prigradska naselja.

Izvor: Tanjug
Link: tanjug.co.yu

 

[Влада]

Glavni grad bi već kroz dve godine mogao da ima preuređenu saobraćajnu mrežu
Po uzoru na evropske metropole

Da bi se smanjile svakodnevne saobraćajne gužve, prestonica bi uskoro mogla da dobije potpuno drugačiju saobraćajnu mrežu. Izrada analize o transformisanju više desetina dvosmernih ulica u jednosmerne, počela je pre više od godinu dana.

Prema rečima Đorđa Bobića, glavnog gradskog arhitekte, pri izradi Master plana saobraćaja za Beograd koji radi Direkcija za gradsko građevinsko zemljište, došlo se do ideje o ovoj saobraćajnoj transformaciji. Gradski sekretarijat za saobraćaj i Urbanistički zavod pristupili su daljoj razradi ovog plana i njegove moguće realizacije.

- Iskustva mnogih evropskih metropola, koje su na sličan način pristupile rešavanju problema saobraćajnih gužvi, pokazala su se izuzetno dobrim - kazao je Bobić. Sistem jednosmernih ulica, u centralnoj gradskoj zoni, stvorio bi kružni sistem saobraćaja. Međutim, još nije poznato u koje će saobraćajnice biti uveden novi režim saobraćaja. U razmatranje su ušle mnoge velike ulice kao što su Terazije i Vasina, dok na primer neke ulice kao što je Bulevar kralja Aleksandra ne mogu biti transformisane.

- Jedna od glavnih prednosti ovog plana jeste što on ne predstavlja skupu investiciju, a rezultati su i više nego zadovoljavajući. Potrebno je samo uraditi novo obeležavanje, postaviti nove saobraćajne znakove i uskladiti semaforizaciju kako bi novi sistem saobraćaja mogao da počne da funkcioniše - istakao je Bobić, i dodao da bi grad već kroz dve godine mogao da ima potpuno preuređenu saobraćajnu mrežu.

Poznato je da mnoge gradske saobraćajnice danas ne mogu da prime veliki broj vozila koja svakodnevno pristižu u njih, dok su pojedine ulice maltene prazne. Đorđe Bobić kaže da bi jednosmerni sistem saobraćaja u Beogradu podjednako rasteretio sve ulice u centru grada, pa bi saobraćaj bio mnogo ravnomernije raspoređen, a ujedno bi bio rešen i problem saobraćajnih gužvi.
- Ukoliko se ovaj projekat realizuje, vozači će morati da prelaze duži put. Međutim, znatno brže će prolaziti kroz centar grada - kazao je Bobić. On je dodao da će se na ovaj način izbeći stvaranje saobraćajnih gužvi koje su do sada oduzimale najviše vremena tokom vožnje.
N. Velebit

izvor Danas
link http://www.danas.co.yu/20080903/beograd1.html

 

[jovanovm]

Podržavam ovu ideju, to je oprobano i efikasno rešenje, čiji su troškovi veoma niski. Nego... Bobić je još uvek glavni gradski arhitekta?

 

[Siniša]

Sviđa mi se ova ideja, ali ona će morati povlući za sobom i rekonstrukciju, odnosno prilagođavanje tramvajske i trolejbuske mreže novom režimu rada uličnog saobraćaja.

 

[Matt]

Trolejbus na Terazijama moze, na primer, da ostane i u drugom smeru u specijalno rezervisanoj traci.

 

[Siniša]

Pa jedino tako, jednosmeran režim za privatne automobile, dvosmeran za vozila JGP-a.

 

[jovanovm]

@ Mateja/Sinisa ... Kako bi to uopste moglo da funkcionise? I zasto bi?

Mislim da je za dobro funkcionisanje GSP u ovoj varijanti potreban metro.

 

[Siniša]

Nešto slično postoji u Zagrebu, Ilica; tramvaj ide u oba smera, dok auti idu u jedan. I super funkcioniše! Nije to jedini slučaj u svetu da je tako organizovano.

Mislim da je za dobro funkcionisanje GSP u ovoj varijanti potreban metro.

Metro je potreban u SVIM varijantama, samo nas metro može spasiti!

 

[jovanovm]

Aaaa, da, vidis nisam ni pomisljao na tramvaj
Bilo mi je nejasno za vozila koja dele kolovoz sa automobilima (trolejbus i autobus)... ali za tramvaj apsolutno ima smisla... Ovo bi islo odlicno uz rekonstrukciju tj. prosirenje tramvajske mreze u centru, i najzad formiranje pesacke zone od Studentskog Trga do Trga Republike... kroz koju bi, naravno, isli tramvaji.

 

[shmeksi]

Uvodjenje jednosmernih ulica bi u mnogome povecalo protocnost po centru, a ujedno bi se na nekim mestima mogao resiti i sistem parkiranja, gde bi traka koja je ranije "koriscena" za drugi smer, mogla da postane mesto za parkiranje.

 

[PIGLET]

Teoretski; ,maximalni kapacitet jedne saobraćajne trake je 2000 voz/h (max gustina, max protok, V=50km/h)

Problel leži u nepropisnom parkiranju (zaustavljanju).
Prosta računica: naka je vozilo ostavljeno u traci (npr BuL. Kralja ALaksandra ) da gazda obavi nešto za 10minuta.
Vreme 10 min/60min=0.16h. Gazda je time blokirao protok za 0.16*2000 voz/h=320 drugih vozila.

Time je on sprečio da 320 vozila drugih prođe u periodu za 10 min.
Neka takvih u gradu ima par hiljada u jednom vremenskom periodu dolazimo do suštine problema.
Nedisciplina, bahatost, nevolja organa (policije ) da sprovode zakon... eto u tome je nproblem-kako ga ja vidim.

Da sam ja neka vlast-angažovao bih 200 omladinaca iz neke zadruge i kupio im digitalne fotoaparate i poslao ih samo da slikaju.
Pa kad vlasniku stigne uplatnica, na kućnu adresu sa sve fotkom kao dokazom o načinjenom prekršaju, Beograd bi progledao za mesec dana-ne bi bilo vozila na "Ovlašćenje" jer vlasnik neće da plaća kazne za nekog ko je kupio auto a neće da ga prevede. Svi bismo stizali na posao za 15 min-naravno i Boegrad put bi morao da više računa povede o zelenim talasima a ne o crvenim kako je sada slučaj.

Uf al sam se zaneo!

 

[bigvlada]

Pa ili posada pauka ili policajac koji ide sa njima već sada koriste digitalne fotoaparate kojima slikaju kola pre nego što ih odnesu. Ideja je sjajna, ali mislim da je to pre svega posao saobraćajne policije. Ne moraju da odnesu svako nepropisno parkirano vozilo (niti imaju dovoljno vozila i ljudstva da to urade), ali mogu svako da slikaju i kao što si predložio pošalju uplatnicu poštom. GSP poštom šalje opomene za naplatu kazni za voženje bez karte, tako da ovo nije toliki SF koliko se na prvi pogled čini.

 

[Goldstein]

Kroz centar u jednom pravcu

Mnoge gradske saobraćajnice ne mogu da prime veliki broj vozila koja se poput talasa slivaju u njih. I dok su jedne prepune, druge su maltene prazne. Iz tog razloga nadležnima se sve više nameće ideja potpunog uvođenja jednosmernog sistema saobraćaja, koji bi barem donekle rasteretio centralne ulice jer bi saobraćaj bio ravnomernije raspoređen.

U centru grada je oko 70 odsto ulica koje imaju samo jedan smer. Ukoliko bi se u jednosmerni sistem uključile i preostale ulice, vozači bi morali da prelaze duži put, ali bi prema nekim procenama znatno brže prolazili kroz centar grada i zaobilazili gužve.
- Ne postoji nikakav konkretan plan za pretvaranje centralnih gradskih ulica u jednosmerne. Sekretarijat za saobraćaj stalno vrši ispitivanja i ukoliko se pokaže da je jednu dvosmernu ulicu moguće pretvoriti u jednosmernu to se učini. Međutim, do tada treba mnogo toga ispitati. Jedna od važnijih stvari je i to da svaka jednosmerna ulica mora da ima svoj alternativni pravac, to jest paralelnu ulicu koja je u drugom smeru, jer bi u suprotnom došlo do zagušenja - kaže Čedomir Vukašinović, pomoćnik sekretara za saobraćaj.Osnovna prednost jednosmernih ulica je u tome što vozači imaju manje takozvanih „konfliktnih tačaka“ sa ostalim učesnicima u saobraćaju, odnosno manja je mogućnost sudara. Pošto je u pitanju jedan smer, nema mimoilaženja, a i pri ukrštanju dve ulice vozaču u susret dolazi vozilo samo sa jedne strane, pa samo na njega mora da obrati pažnju. Druga, ne manje važna prednost je ta što se pretvaranjem dvosmerne u jednosmernu ulicu dobija prostor za parkiranje u delu koji je bio rezervisan za jednu saobraćajnu traku. Sistem jednosmernih ulica praktično „tera“ vozače da kruže tražeći cilj, što sa jedne strane može da bude dobro ukoliko nema gužvi, ali i loše imajući u vidu da im je put u tom slučaju duži.
Pretvaranje dvosmernih u jednosmerne ulice može biti i mač sa dve oštrice. Profesor Smiljan Vukanović, šef katedre za saobraćajno inženjerstvo na Saobraćajnom fakultetu kaže da jednosmerne ulice nisu ništa novo za Beograd i naglašava da nesumnjivo imaju veću propustnu moć. Ipak, kao jednu od mana jednosmernog sistema saobraćaja Vukanović vidi i duži put koji vozači moraju da pređu da bi stigli od tačke A do tačke B.
- Sistem jednosmernih ulica može biti problematičan za funkcionisanje javnog prevoza. Putnika treba prevesti u jednom smeru, ali ga treba i vratiti nazad. Osim toga, mogao bi da se javi i problem sa snabdevanjem s obzirom na sve učestalije probleme za vozila za snabdevanje u Beogradu. U pojedinim ulicama koje su jednosmerne aktuelan je i problem nepropisnog parkiranja - kaže Vukanović.
Prema najavama iz Sekretarijata za saobraćaj, sledeća ulica koja bi u potpunosti mogla postati jednosmerna je Ulica visokog Stevana na Dorćolu, gde su trenutno u toku ispitivanja. Nakon promene režima saobraćaja u jednoj centralnoj ulici potrebno je i vreme navikavanja za vozače, o čemu najbolje govori slučaj Negotina koji ima deset puta manje registrovanih automobila nego Beograd. Vozači su dva meseca bili potpuno zbunjeni jer su sve ulice koje vode do centra grada i zelene pijace pretvorene u jednosmerne.
Vukašinović naglašava da mera pretvaranja dvosmernih u jednosmerne ulice ne može u potpunosti rešiti saobraćajne probleme u Beogradu. Prema njegovoj proceni, protočnost se na ovaj način može povećati najviše za 10 odsto.

---

Jednosmerne ulice
Prednosti
- manja mogućnost sudara
- dobijanje prostora za parking
- vremenski kraće putovanje
- veća propustna moć
Mane
- duži put
- funkcionisanje gradskog prevoza
- problemi sa snabdevanjem

---

Deo Resavske još jednosmeran
Inicijativa da Resavska ulica, od ulaza u Urgentni centar do raskrsnice sa Miloša Pocerca, bude dvosmerna kako bi se bolesnicima olakšao pristup do ove ustanove, za sada nije naišla na odobravanje. Smiljan Vukanović smatra da je u ovaj deo Resavske moguće vratiti dva smera, ali da je pre toga potrebno izmestiti taksi stanicu i kioske kako bi se pešacima obezbedio nesmetan prolaz.

---

---

Izvor: Blic
Link: http://www.blic.co.yu/beograd.php?id=60344

 

[Nenad]

Kroz centar u jednom "pravcu"??? Bravo za novinara.

Inace, za organizaciju jednosmernog saobracaja u gradu je trenutno najpovoljniji Dorcol, jer su ulice rasporedjene pod pravim uglom i to mrezasto.

Od vecih ulica bih tako nesto mogao da zamislim u recimo Cvijicevoj i Kraljice Marije, posto su to mal te ne jedine dve velike ulice koje su paralelne.

 

[BgdExplorer]

Nisam znao gde da ubacim ovaj moj plan ali vise mi je pukao film od njihovih urbanistickih planova za jednokratnu upotrebu.
Pogledajte moj plan pa recite sta mislite o tome. Crveno su potpuno novi pravci u kompletu sa novim mostovima i tunelima (tuneli su isprekidana crvena) a zeleno su postojece glavne i vaznije ulice sa povecanim kapacitetom za 100, 200 ili 300% od postojeceg u zavisnosti od potrebe, povecanje kapaciteta ulica bi se u zavisnosti od lokacije tj trase same ulice moglo izvesti na 3 nacina: samo prosirivanje na jednu, drugu ili obe strane u jednom nivou tj povecanje broja traka po nivou, ovaj sistem bi bio i vise nego pogodan za novi beograd; drugi sistem bi se mogao primeniti na "neutralnim mestima" tj na mestima koja nisu strogi centar grada a da se pritom ne smeju rusiti objekti duz ulice ni sa jedne ili samo sa jedne strane ulice ( u slucaju da je sa jedne strane dozvoljeno rusenje takva ulica bi mogla dobiti jos vise traka prosirivanjem u nivou duz te strane gde se ruse zgrade + dodatni nivo tj sprat a ulice u kojima ne bi bilo dozvoljeno dobile bi samo sprat i duplo veci kapacitet od prethodnog; treci nacin povecanja kapaciteta jeste tunel cut&cover pa preko njega postojeca ulica, na nekim mestima ako nema alternative morao bi kracom deonicom i dubinski tunel. Mislim da se samo i samo tako moze resiti problem saobracaja u beogradu bez restrikcije koriscenja privatnih automobila niti onemogucavanja povecanja broja vozila gsp iz istog razloga. kad se na ovakvu putnu mrezu doda 12-15 metro linija koje idu podzemno celom duzinom u prvoj zoni + nadzemno ali izolovano od ostalog saobracaja u drugoj zoni i to sve na 2 minuta 00-24h 7 dana u nedelji, 365 dana godisnje, sa takvom mrezom ulica moze se ladno dodati 4000 autobusa, 500 6-delnih tramvaja, 500 trolejbusa kako mini, tako midi, solo, bogi, zglob i dvozglob, to isto vazi i za autobuse samo u znatno vecem obimu...

Ne zaboravite da su zeleno ulice koje imaju od 6-24 trake. isto vazi i za crveno, ali one glavne pravece kroz tunele i preko mostova, unutra sam ubacio i postojeci projekat UMP-a samo sto bi imao 12 traka tj 6 po smeru:

 

[bigvlada]

hmm, zar ne deluje kontradiktorno insistirati na metrou i pored toga još 4000 autobusa, 500 tramvaja i 500 trolejbusa? Uzmimo idealni slučaj, da nam neko da 10 milijardi evra da to izgradimo/kupimo, koliki bi bio koeficijent iskorišćenosti novih vozila u gradu od 2 miliona stanovnika?

Zašto rušiti kuće, proširivati ulice i kupovati toliko novih vozila ako je sam metro dovoljan da pokupi većinu putnika? Pogledaj planove za metro iz 1976, sa manje od 15 linija bi bio pokriven ceo grad.

 

[BgdExplorer]

Ako se uzme podatak da je standard evropske unije da ni metro ne sme da se pretrpava preko 50% svojih kapaciteta sve ce ti biti jasno.
Znaci ako metro linija ima kapacitet 60.000 putnika na sat maksimum izdrzivosti te linije je upravo 60.000p/h i ako 60.001 putnik kojim slucajem zeli da udje a ne uspe automatski je cela linija nedovoljna, problem tog putnika bi se resio izbacivanjem vozackih kabina, odnosno koriscenjem "driverless" vozova i povecao bi se kapacitet za bar 40 putnika. Inace, taj princip se primenjuje u svim delovima sveta izuzev Evrope koja je veoma rigorozna kad je kvalitet prevoza u pitanju, odnosno u evropi nema trpanja, neke zemlje su izuzetak. Gradonacelnik Londona vec sada cupa kosu zajedno sa celom gradskom skupstinom kako da za evo vec 3 godine smanji broj putnika po vozu u metrou, jer je sistem star i stanice su odredjene duzine, pa stoga i vozovi ne smeju biti ni malo duzi jer bi produzeni delovi zavrsavali na svakoj stanicu upravo u tunelu. 1 od nacina je povecati broj vrata, modifikovati stanice tako da ima eskalatore, izlaze i platforme povezane tako da voz na svakoj stanici moze otvoriti vrata sa obe strane, samo otvaranje vrata sa obe strane prouzrokuje duplo vecu protocnost putnika pri ulasku i izlasku a samim tim i duplo krace zadrzavanje na stanicima, a sve to rezultira cescim intervalom sledjenja vozova odnosno guscim redom voznje a na kraju krajeva i vecim kapacitetom cele linije. Ako se to primeni na sve linije tj ceo sistem, iz toga proizilazi da ce ceo sistem imati kapacitet za toliko uvecan.

A sto se samog Beograda tice ono sam napisao iz prostog razloga sto bi postojala zakonska regulativa da ne sme biti vise od 50% putnika u jednom vozu metroa istovremeno, niti vise od 10 putnika koji stoje u autobusu i trolejbusu i to sve u spicu, upravo je to merilo kvaliteta i udobnosti celog sistema prevoza jednog grada i zato mora biti lufta bar 1500-2000 vozila koja bi se ubacila u spicevima sto znaci sledece: srazmerno povecanju broja putnika u odredjenim vremenskim intervalima, tako raste i broj vozila na linijama koje su obuhvacene tim povecanjem a samim tim i stopa rasta intervala sledjenja tj procentualng smanjivanja razmaka od vozila do vozila na doticnoj liniji. Stoga nam trebaju i novi pogoni, ne samo vozila.

I bez zabune, ja samo kazem koje lekove neko (Beograd) treba da uzme i u kojoj meri da nebi doslo do iznenadne smrti (propasti grada usled guzve). A kad je pitanje zivota ili smrti novac je najmanji problem. Zar ne? Na zalost Beograda i pre svega nas Beogradjana, sama drzava Srbija nema sluha za taj proble a ni sama nije svesna da joj se srce gasi od samog sebe, tj i od nje same. ako Beograd kljokne ekonomski, za njim ide i cela Srbija a mozda i neki delovi Balkana. Zato polticarima pamet u glavu i rijte nosem zemlju samo da bi dobili novac za odrzanje ove zemlje, ovog grada i pre svega ovog naroda u zivotu.

 

[BgdExplorer]

A sto se kontradiktornosti metrou tice, ja sam uradio ovaj plan upravo iz razloga sto nikome ne moze da se zabrani da vozi svoj vlastiti automobil i kada hoce, niti gde zeli da se krece, to je demokratija zar ne? Svi imaju jednaka prava. Iz te tacke gledista je najlakse povecati kapacitet svih saobracajnica i automatski smanjiti gustinu saobracaja na njima u odnosu na ukupan broj vozila, samim tim bi bilo dovoljno mesta za nadzemni gradski prevoz i ne bi bilo nikakvih problema. A sto se samog metroas tice on je zamisljen kao najbrzi, potpuno nezavistan, najefikasniji i najkapacitativniji vid gradskog prevoza (ukljucujuci i gradsku zeleznicu; primer: Tokyo) kao i najredovniji sistem prevoza, ukoliko su vozila bez vozaca smaanjuje se mesto za ljudsku gresku dok masine daleko brze reaguju i ako dodje do same greske, pa je utoliko bolje. Inace Beogradski metro ne bi sluzio samo da umanji broj vozila na ulicama (odnosno da izmami vozace da izadju iz svojih kola i voze se metroom) vec bi mu glavni adut bio cupanje broja putnika iz nadzemnog sistema, odnosno postao bi kicma citavog sistema gradskog prevoza a da pritom nema direktnu vezu sa sistemom saobracajnica i drumskim saobracajem (tj privatnim automobilima) a ceo ostatak sistema bi bio citav lanac podsistema koji bi se medjusobno pomagali. samo tako prevoz funkcionise savrseno u gradu ove velicine, no nasa je sreca sto Beograd ima 2 a ne 20 miliona A najvaznija prednost metroa bi bila ta da grad stiti od iznenadnih ali namernih uzrokovanja kolapsa saobracajnica odnosno strajkova i zatvaranja glavnih ulica kao sto je Kneza Milosa i Nemanjina. Dakle kad se strajkasi "posade" ispred zgrade vlade i kad stane i Kneza Milosa, i Nemanjina, a za njima i Slavija i Bulevar, Takovska jer su sve medjusobno povezane neminovno nastaje haos. Ali budite pametni, pa izadjite iz autobusa, tramvaja i trolejbusa, udjite u stanicu metroa, vozovi su u spicu 50% kao sto rekoh upravo iz razloga za rezervu, te onda mogu da prime dodatnih 50% putnika koji su ekvivalent svim nadzemnim vozilima gradskog prevoza u tom delu grada (centru). Sta je zakljucak ove price: Metro bi izvukao ceo centar grada kuci do svih odredista za samo 10-15 minuta sa svojim punim kapacitetom, bez dodatka dodatnih kompozicija niti remecenja reda voznje i pravljenja problema bez problema. Nadzemno slobodno nek stoji, kola nek stoje, niko im nije kriv sto su seli, posle ce se zapitati zasto je bolje da idu metroom a ne svojim kolima.

 

[jovanovm]

Odlicna analiza - samo jedno pitanje - a odrziv razvoj?

 

[BgdExplorer]

Treba imati u vidu sve parametre odrzivog razvoja da bi isti mogao da odrzi odredjeni kontinuitet to opet ne zavisi od nas vec kao sto rekoh od "pametnjakovica" u skupstini grada
bigvlado, sto se kapaciteta tice to je najmanji problem, kupi HK jednosekcijski iz 4 prolazna vagona, i zavrsio si posao za BG. HK- H typ Kleinprofil zug odnosno Berlinski novi uskoprofilni voz. Tamo se koristi u formaciji 2x4 vagona pa ispadne 8, inace u BG moze 1 formacija odnosno 1x4 vagona i zavrsio si posao, mada Traziti od Bombardiera i Siemensa da ga modifikuju tehnicki (npr 1 formacija sa 6 vagona tj 1x6, broj svih osovina, broj pogonskih osovina, jacina motora, jacina napajanja, nosivost, voltaza, princip napajanja-treca sina ili trola itd...) i vizuelno (npr vrata staklo do zemlje, umesto 3 vrata po strani po vagonu tj ukupno 6 po vagonu da bude 8 po vagonu tj 4 po strani po vagonu, staklo do poda na vratima, prednja/zadnja maska, led osvetljenje, klimatizacija itd...) sve se to zove personalizacija vozila za odredjeni sistem. Treba imatri to u vidu pre nego reci samo na osnovu seme sistema, jer sema je pola sistema, pola su sami objekti, a pola vozila koja se prilagodjavaju samom sistemu i krajnjim potrebama odnosno situaciji u kojoj rade

EDIT: p.s, sve sto vazi za metro vazi i za ostale podsisteme samo prevedeno u njihove tehnicke parametre, sve to zajedno se na kraju odnosi na konacno stanje "na ulici" odnosno na konacnu gustinu protoka vozila kroz saobracajnu mrezu grada

 

[bigvlada]

hmm, London ima 8000 autobusa koji u toku dana prevezu oko 6.000.000 putnika (na ukupnu populaciju od 7,3 - 13 miliona, zavisno od toga da li se uzima u obzir uži centar ili cela površina grada). Pored toga imaju metro, razvijen rečni saobraćaj i par tramvajskih linija u južnom delu grada.

5000 autobusa je mnogo za Beograd od 2 miliona stanovnika. Mnogo je i za Beograd od 5 miliona. Uključi u to i monstruozne troškove goriva i održavanja takve flote. Beogradu će možda trebati toliki broj autobusa kada sve opštine budu urbanizovane do nivoa kakav je sada Novi Beograd, a to neće biti tako brzo. Plus nam još treba stopa nataliteta kao na Kosovu.

Ne slažem se da treba da rušimo kuće kako bi pravili šire saobraćajnice. Stari deo grada je projektovan u prošlim vekovima i takav treba da ostane. Neću da živim u Los Anđelesu gde su parkinzi i autoputevi pola države.

Koliko se sećam, demokratija je oblik vladavine gde se odluke donose većinom glasova. Koliko ima registrovanih automobila u Beogradu? 500.000? 600.000? Grad ima dva miliona stanovnika, većina ne poseduje automobil. Grad može da zabrani korišćenje automobila ako je to u opštem interesu (i ovde je bilo deljenja na parne i neparne tablice). Skup parking (i rigorozne kazne za pogrešno parkiranje, reda 1000 evra), skupo gorivo i kvalitetan gradski prevoz su suptilni načini ubeđivanja ljudi da svoje transportne potrebe najvećim delom zadovoljavaju gradskim prevozom.

Dobar deo putnika može da preuzme i kvalitetan rečni saobraćaj, ali ne sa ovim koritima već hydrofoil (već sam i sam sebi dosadan koliko ih često pominjem) koji je brži od autobusa, i može da ponese više putnika.

U potpunosti se slažem za metro i šinske sisteme, na temi o tramvajima i železnici možeš da vidiš Alstomove tramvaje, prigradske i međunarodne vozove koje možeš da sklapaš skoro kao lego kockice u zavisnosti od potreba. Posebno su mi interesantni tramvaji kao i regionalni vozovi sa dizel i elketričnim motorom tako da bukvalno mogu da idu po svakoj pruzi.