"Штадлер ФЛИРТ" - нови воз, нове линије

[Пантограф]

Ево и неких идеја за прекомпоновање железничког саобраћаја у Србији по укључивању нових возова "Штадлер ФЛИРТ" у саобраћај.


А) Укидају се дуголинијски путнички возови (Београд - Ниш, Београд - Врбница и сл.), нове гарнитуре ангажују се првенствено на регионалним линијама, а композиције састављене од локомотива и класичних путничких вагона преусмеравају на брзе (интер-сити) возове.




Б) Поново се уводе убрзани возови, који са брзим (интер-сити) чине јединствен такт на дугим линијама (нпр. Београд - Ниш такт један сат - на свака два сата смењују се убрзани и брзи (интер-сити).
(можда је, уместо застареле номенклатуре "путнички, убрзани, брзи" боље одмах примењивати савременију, која ће свакако једном бити уведена и на ЖС: "регионални, интер-регионални, интер-сити")




В) Уводе се регионални (путнички) возови:

1) Панчево - Београд центар - Нови Сад
(трајање путовања 2:25 мин.)*
поласци на свака два сата; ангажоване 3 композиције

2) Панчево - Београд центар - Раковица (45 мин.)
свака два сата; 1 композиција

3) Младеновац - Нови Сад (3 сата, 15 мин.)
свака два сата, 4 композиције

4) Ваљево - Панчевачки мост (2:15)
ван шпица - због БГ:воза
односно

Ваљево - Панчево (2:50)
у шпицу

укупно - на отприлике свака два сата, 5 композиција

5) Пожаревац - Сремска Митровица, новим БГ чвором (сваки други до Шида)
(3:32 - 4:01)
шест пари возова, 3 композиције

6) Панчево - Сремска Митровица (сваки други до Шида)
(1:55 - 2:24)
шест пари возова, 2 композиције)




7) Краљево - Чачак - Пожега - Ужице - Пријепоље
(4:35)
шест пари возова, 3 композиције

8) Ваљево - Ужице (2:15)
четири пара возова, 1 композиција






9) Ниш - Јагодина (2:25)
четири пара возова, 1 композиција

10) Ниш - Прешево (3:40)
шест пари возова, 3 композиције

11) Београд - Параћин (3:35)
шест пари возова, 3 композиције


12) Нови Сад - Суботица (2:40)
свака два сата, 3 композиције




* - укупна трајања путовања по смеру су дата према садашњем стању пруга

Укупан број композиција превазилази број купљених у Швајцарској - подразумева се да ће на појединим регионалним линијама саобраћати и РВР гарнитуре серије 412/416.

Тактни ред вожње није предвиђен на свим правцима, услед схватања да за тако нешто ипак недостаје композиција.

Главна железничка станица Београд је овога пута изузета из разматрања, због слабог стања колосека између ње и Ресника.

 

[tragac]

Prema prvobitnim najavama prva vožnja Flirta u redovnom saobraćaju bi trebala da bude sutra, na vozu 540 koji polazi u 17:00 sa Glavne u Suboticu gde stiže u 21:08. Ima li šanse da to stvarno bude tako?

 

[JohnnyLee]

знајући ЖС, не

 

[spatiotecte]

Zasto taj voz danas nije krenuo sa glavne zeleznicke stanice kao sto je bilo najavljeno?

 

[direktor]

Zaboravil da su najavil a i av je bio zauzet kao i zm

 

[Karlo del Ponte]

НОВИ ВОЗОВИ, ШАНСА ДА ОЖИВЕ СВИ ДЕЛОВИ СРБИЈЕ
Posted on 16.55 by vozoljubitelji srbije
Велики број возова, који нам пристижу крајем ове и у току наредне године, су шанса да многим регионима омогућимо знатно бољу везу са светом. Чак и тамо где су пруге у доста лошем стању, а превоз аутобусима знатно бржи, потребно је омогућити бар по 2-3 пара возова дневно. Нарочито је важно омогућити директне возове ка главним центрима, Нишу, Новом Саду и Београду оним крајевима који те везе немају.

Имати рентабилне путничке железничке линије са брзинама испод 80km/h је малтене немогуће, а брзине 80km/h и више имамо само на неким пругама. Међутим, путничке железнице омогућују становницима мањих места да се лече, да студирају, превезу пијачну робу, тргују... Често је железница једино превозно средство до посла и назад које радници са малим платама могу да плате. Много малих насеља кроз које пролази пруга има скоро никакву или никакву аутобуску везу, а аутобуску линију ка таквим местима обично држи прескупи аутобуски монополиста. Укидањем путничких железница, многим младима је практично онемогућено да заврше средњу школу или чак студирају.

Vise na sledecem linku.

 

[Дошљак]

Ово су одлични предлози. Да ли удружење планира да га презентује Железницама?

 

[Пантограф]

Наравно, као и све до сада.

 

[Дошљак]

И има ли каквих повратних информација?

 

[Пантограф]

Никад. Лакше је успоставити дијалог са илуминатима, него са нашим железницама.

Нек прихвате неки предлог и похвале се њиме као својим, и ми смо срећни.

 

[spatiotecte]

Jel zaista ne postoji nikakav dialog?
Prosto mi je neverovatno da ne prokomentarisu bar nesto povodom vasih predloga jer su slozni i koncipirani.

 

[RioBL]

Ma zasto i da slusaju...
dok su god na drzavnoj sisi nece ih interesovati nikakvi predlozi.
Ja sumnjam da oni zive od svojih usluga. Ne znam. Mozda tek ako se privatizuju i otkace od drzave i nadju u situaciji da sami brinu o sebi, pocnu slusati predloge.

 

[Karlo del Ponte]

Jedan od mnostva mejlova, na koji nikada nije odgovoreno:

Postovani predstavnici A.D.Zeleznica Srbije,

Jos pre dva meseca, mi, udruzenje najvernijih korisnika zeleznica u Srbiji "Udruzenje ljubitelja zeleznice", poslali smo vam predlog saradnje vezan za poboljsanja sistema informisanja korisnika. Nakon prvog primljenog mejla, trazeno je da blize opisemo ko smo i sta smo. Nakon toga, nismo dobili nikakav odgovor na mejl, a nakon cega je predstavnik Udruzenja dobio odgovor da se obratimo Muzeju zeleznice. Kada je clanstvo Udruzenja upoznato sa ovim odgovorom, zahtevalo je da predstavnik Udruzenja direktno ode i vidi u cemu je problem. Nakon dva odlaska predstavnika udruzenja, predstavnik Udruzenja je niti primljen, niti dobio ikakav konkretan odgovor.

Stoga, ponovo vam se obracamo preko mejla. Verovatno je je po sredi neka greska u protoku informacija, jer ne postoji drugo logicno objasnjenje da akcionarsko drustvo sa godisnjim obrtom kapitala preko 25.000.000.000dinara nije uspelo da stupi u kontakt sa grupom njihovih najvernijih korisnika voljnih da volontiraju za isto.

U zelji da se rese problemi u komunikaciji i da konacno uspostavimo saradnju,

Srdacan pozdrav

Polak Karlo
dipl.ing.saobracaja
Udruzenje ljubitelja zeleznice

Tada je direktor zeleznice bio Simonovic.

 

[spatiotecte]

Sramota sto ne odgovaraju!

 

[JohnnyLee]

њих није срамота, једноставно их не интересује

 

[Дошљак]

значи желе и даље да фурају линије од пре 50 година

 

[trialin]

Kroz pola Valjeva vozovi idu na ovim stubovima pa nam izgleda ko da imamo nadzemnu zeleznicu

 

[nestorBK]

Dzaba i Flirtovi, mogu Zeleznice imati i intergalakticke krstarice u svom voznom parku, neke navike nece biti iskorenjene dok se sve ne privatizuje i gazda krene radikalno da iskorenjuje javasluk. U 5 dana 3 kasnjenja voza Bg-NS, i to kasnjenja u polasku iz BG, svako najmanje 30 minuta. Pri trecem kasnjenju u istoj sedmici odlucim da se prebacim na autobus, odem da vratim kartu i salterusa, nijednom mojom akcijom izazvana, pocne da histerise i psuje, na sta je naravno dobila adekvatan odgovor uz podsecanje da platu prima iz mog dzepa.

 

[trialin]

Dzaba i Flirtovi, mogu Zeleznice imati i intergalakticke krstarice u svom voznom parku, neke navike nece biti iskorenjene dok se sve ne privatizuje i gazda krene radikalno da iskorenjuje javasluk. U 5 dana 3 kasnjenja voza Bg-NS, i to kasnjenja u polasku iz BG, svako najmanje 30 minuta. Pri trecem kasnjenju u istoj sedmici odlucim da se prebacim na autobus, odem da vratim kartu i salterusa, nijednom mojom akcijom izazvana, pocne da histerise i psuje, na sta je naravno dobila adekvatan odgovor uz podsecanje da platu prima iz mog dzepa.

Fale dupli koloseci svuda nekad se ceka na ukrstanje po 40 min..

 

[nestorBK]

Falili su koloseci i do pre 10 dana, pa su vozovi bili vrlo tacni. Iskreno se nadam da je u pitanju neki trenutni problem, jer ako nisu u stanju da postuju red voznje, dzaba im i spejs satlovi na polascima.

 

[Karlo del Ponte]

Dzaba i Flirtovi, mogu Zeleznice imati i intergalakticke krstarice u svom voznom parku, neke navike nece biti iskorenjene dok se sve ne privatizuje i gazda krene radikalno da iskorenjuje javasluk. U 5 dana 3 kasnjenja voza Bg-NS, i to kasnjenja u polasku iz BG, svako najmanje 30 minuta. Pri trecem kasnjenju u istoj sedmici odlucim da se prebacim na autobus, odem da vratim kartu i salterusa, nijednom mojom akcijom izazvana, pocne da histerise i psuje, na sta je naravno dobila adekvatan odgovor uz podsecanje da platu prima iz mog dzepa.

Ствар делује просто, а у ствари није.

Организација великих система је до те мере сложена, да чак и ако би поизбацивао све партијске кадрове, радар ти не би помогао да нађеш довољно добре познаваоце друштвених наука да управљају тако сложеним системом. Чак и ако би пали са неба, а партократе у истом тренутку помрле од куге, потребно је више од деценије да се дође од пропалих до потпуно функционалних железница.

Под појмом приватник се може подразумевати џутуре приватизација монополисте, што економски издајници већ припремају везано за ЕПС и Телеком. Такве приватизације су давале добре резултате на почетку, а наставиле са катастрофом.

Други облик уласка приватног капитала је преко конкуренције приватних оператера. Без обзира на све остале ставке политике квалитета, приватник и даље не би могао постизати тачност реда вожње уколико не постоји квалитетан диспечерски центар, а то може учинити једино држава, која има визију о потребама ЦЕЛОГ друштва. То се сигурно не би десило са џутуре приватизацијом, јер би уместо научно-техничког развоја, који захтева више од деценију, приватник просто поукидао све што му доноси мање од 10$ по возном километру. У саму инфраструктуру приватник неће улагати више него што је стварно неопходно.

Трећи облик уласка приватног капитала, који бих могао подржати јесте концесија, али само на одређеним правцима. За њу је потребна доста јача правна држава него што смо ми да би била успешна. Обично државе попут Србије пристају на одређене штетне уступке, како би посао уопште успео, и зато би боље било да садашњи политичари не учествују у креирању таквог уговора.

 

[nestorBK]

Da ponovim:

Falili su koloseci i do pre 10 dana, pa su vozovi bili vrlo tacni.

Da se nadovezem na tebe i prosirim, sve sto je falilo do pre 10 dana, fali i danas, pa su ipak bili tacni. Dakle, pokazalo se da je moguce sa postojecim kapacitetima drzati red voznje "pod konac", a zasto su poceli da "ispadaju" to samo oni znaju. Slozenost sistema nikako ne sme biti opravdanje za neodrzavanje istog, niti to putnika treba da interesuje. Ponavljam, nadam se da je u pitanju trenutni problem, a ne stara boljka.

 

[Боре]

Ајде што касне ал могу да кажу зашто касне. Никада нисам ни на телевизији ни на радију чуо разговор са неким професором, инжењером из рецимо ЦИП-а на тему жељезница.. Највише сам на ту тему чуо приче од урбаниста када се прича о Прокопу и Београду на води (као да жељезница не постоји у другим дијеловима Србије) и политичара када су у питању фотеље, саморекламерство и афере којекакве..

Зашто жељезница? Иако сам рођен у битном жељезничком чворишту некадашње Југославије ја сам се за жељезницу заинтересовао сасвим случајно и то кад сам се разболио. Наиме свако путовање које је дуже од 2 сата за мене је проблем јер не могу да сједим толико дуго. Морам да устанем или да легнем а то могу једино у возу а да не представља проблем за друге. Кад идем у завичај морам да се возим 9 сати аутобусом и то ноћу.. а што не би одспавао у спаваћим колима кад већ има пруга? Само фали воз..

 

[Karlo del Ponte]

Дешавало се ретко да се појави неко, ко каже нешто смислено, али се дешавало. Сам Милутин Игњатовић, директор ЦИП-а је био на једној од емисија везаној за "Београд на води". Изјаве су биле такве да свако иоле стручан почне да се крсти, чак и ако је атеиста или муслиман. :notok:

Како то да Ћира није каснио, осим у случају рата и природних катастрофа? У садашњем времену, узроци кашњења су следећи:
1) "Лагане вожње" су привремена ограничења брзине, која се не уписују у ред вожње, а "ограничења брзине" се уписују. Лагане вожње се дуго или уопште не уклањају, тако да када је све у реду, на одређеном делу пруге имате увек исто кашњење.
2) Неисправност вучних или вучених возила. До проблема може доћи и на отвореној прузи. Овим изезвана кашњења су углавном око 2 сата, али се дешава да то буде и до 11 сати. У најједноставнијим случајевима пола сата.
3) Сметње на сигнално-сигурносној опреми, које су везане или за склоност кваровима старе опреме, или за лоше стање инфраструктуре. На пример, на главним пругама се налази АПБ, који детектује заузетост колосека користећи осовину као проводник. Међутим, превише запрљан застор са бујним растињем ће пренети и јутарњу росу као заузеће. АПБ се не укида на тим пругама како се не би смањио капацитет, а возови касне.
4) Уништавање сигнално-сигурносне опреме бахатошћу аутомобилиста, или због крађа. На сваком прелазу са браницима се поломи просечно по 8 мотки годишње. Кашњење путничких возова због једне поломљене мотке, или из другог разлога неисправног путно-пружног прелаза је око 10 минута.
5) "Вандредни догађаји", односно железничке незгоде. На железницама се годишње деси 30-50 самоубистава годишње, на пример. На лошим пругама честа су искакања из колосека, која могу да изазову изузетно дуга кашњења на овако реткој железничкој мрежи.
6) Подизање ранга одређених возова по политичкој директиви, уз претње отправницима возова, због којих ни способнији међу њима не покушавају да траже оптимално решење.
7) Лоша решења при саобраћајном пројектовању непрофесионалаца углавном из ЦИП-а, која изузетно отежавају смањивање поремећаја, и генерално изузетно ограничавају могући капацитет и квалитет.
8 ) Кашњења узрокована прекидима саобраћаја због радова, проблемима и ограничењима на помоћном превозном путу.
9) Кашњења због поремећаја турнуса возова. На пример, одређена гарнитура треба из НС за БГ да стигне у 10, сачека пола сата, и назад за НС. Ако је каснила у БГ сат времена, у старту има кашњење 36 минута за НС.
10) Елементарне непогоде, и природне катастрофе. У елементарне непогоде спада већи снег и ледена киша, са обзиром да већина скретница нема грејаче, па чак ни Град Београд није хтео да за БГ:ВОЗ угради скретнице са грејачима.
11) Последична кашњења, преношење поремећаја, нарочито изражено на једноколосечним пругама. Непостојање културе науке и технике, без којих је немогуће имати квалитетан диспечерски центар. Добар диспечер уз одговарајућу опрему сва поменута кашњења може смањивати 10-100%, најчешће 50%-90%.

Ћира је имао: 1) правилно одржаване пруге 2)возила мање склона кваровима чак и кад су врло стара 3)4) особље је вршило улогу сигнално-сигурносних уређаја 5)мање незгода због мањих брзина, и могућности ручног враћања на колосек, 6)углавном није имао политичке возове, 7)најшколованији људи у држави су пројектовали железнице, а при пројектовању сарађивали са привредом и искусним железничарима 9)11) кашњење се лако надокнађивало уз јаче ложење. Било је много руку за лопате, да скретнице увек буду чисте.12) и уз све систем рада, поштовање према железничарима, железничарско самопоштовање, јасна свест државе о важности повезаности, општа одговорност и јака веза појединца према држави, ојачана највише у ратовима.

 

[Karlo del Ponte]

Дешавало се ретко да се појави неко, ко каже нешто смислено, али се дешавало. Сам Милутин Игњатовић, директор ЦИП-а је био на једној од емисија везаној за "Београд на води". Изјаве су биле такве да свако иоле стручан почне да се крсти, чак и ако је атеиста или муслиман. :notok:

Како то да Ћира није каснио, осим у случају рата и природних катастрофа? У садашњем времену, узроци кашњења су следећи:
1) "Лагане вожње" су привремена ограничења брзине, која се не уписују у ред вожње, а "ограничења брзине" се уписују. Лагане вожње се дуго или уопште не уклањају, тако да када је све у реду, на одређеном делу пруге имате увек исто кашњење.
2) Неисправност вучних или вучених возила. До проблема може доћи и на отвореној прузи. Овим изезвана кашњења су углавном око 2 сата, али се дешава да то буде и до 11 сати. У најједноставнијим случајевима пола сата.
3) Сметње на сигнално-сигурносној опреми, које су везане или за склоност кваровима старе опреме, или за лоше стање инфраструктуре. На пример, на главним пругама се налази АПБ, који детектује заузетост колосека користећи осовину као проводник. Међутим, превише запрљан застор са бујним растињем ће пренети и јутарњу росу као заузеће. АПБ се не укида на тим пругама како се не би смањио капацитет, а возови касне.
4) Уништавање сигнално-сигурносне опреме бахатошћу аутомобилиста, или због крађа. На сваком прелазу са браницима се поломи просечно по 8 мотки годишње. Кашњење путничких возова због једне поломљене мотке, или из другог разлога неисправног путно-пружног прелаза је око 10 минута.
5) "Вандредни догађаји", односно железничке незгоде. На железницама се годишње деси 30-50 самоубистава годишње, на пример. На лошим пругама честа су искакања из колосека, која могу да изазову изузетно дуга кашњења на овако реткој железничкој мрежи.
6) Подизање ранга одређених возова по политичкој директиви, уз претње отправницима возова, због којих ни способнији међу њима не покушавају да траже оптимално решење.
7) Лоша решења при саобраћајном пројектовању непрофесионалаца углавном из ЦИП-а, која изузетно отежавају смањивање поремећаја, и генерално изузетно ограничавају могући капацитет и квалитет.
8 ) Кашњења узрокована прекидима саобраћаја због радова, проблемима и ограничењима на помоћном превозном путу.
9) Кашњења због поремећаја турнуса возова. На пример, одређена гарнитура треба из НС за БГ да стигне у 10, сачека пола сата, и назад за НС. Ако је каснила у БГ сат времена, у старту има кашњење 36 минута за НС.
10) Елементарне непогоде, и природне катастрофе. У елементарне непогоде спада већи снег и ледена киша, са обзиром да већина скретница нема грејаче, па чак ни Град Београд није хтео да за БГ:ВОЗ угради скретнице са грејачима.
11) Последична кашњења, преношење поремећаја, нарочито изражено на једноколосечним пругама. Непостојање културе науке и технике, без којих је немогуће имати квалитетан диспечерски центар. Добар диспечер уз одговарајућу опрему сва поменута кашњења може смањивати 10-100%, најчешће 50%-90%.

Ћира је имао: 1) правилно одржаване пруге 2)возила мање склона кваровима чак и кад су врло стара 3)4) особље је вршило улогу сигнално-сигурносних уређаја 5)мање незгода због мањих брзина, и могућности ручног враћања на колосек, 6)углавном није имао политичке возове, 7)најшколованији људи у држави су пројектовали железнице, а при пројектовању сарађивали са привредом и искусним железничарима 9)11) кашњење се лако надокнађивало уз јаче ложење. Било је много руку за лопате, да скретнице увек буду чисте.12) и уз све систем рада, поштовање према железничарима, железничарско самопоштовање, јасна свест државе о важности повезаности, општа одговорност и јака веза појединца према држави, ојачана највише у ратовима.

Зато кажем, имамо превише тога да исправимо да бисмо имали квалитетне железнице, а већи и тежи су кадровско-организациони проблеми од престарелости техничких средстава.