@dragan.fr Alal vera kolega, za javljanje s lica mesta. Skoro svako ko je promolio nos izvan domaćeg vajata, prošetao nekim gradom, varošicom ili selom, u tom željenom uređenom svetu, morao bi instinktivno da razume, u čemu je fora. Kultura se najpre stvara, zatim održava, pa na posletku postaješ deo nje. Zastupaš je i braniš po dužnosti svoje svesti, o sebi među ljudima, u prostoru, u organizaciji, razumeš važnosti tog ustrojstva. Običaja, zakona, kontinuiteta, svrhe... Mi smo na toj skali vrednosti u debelom minusu, odvajkada. Ergo, biće teško.
Imao sam zadovoljstvo da nekih mesec dana renoviram gajbu na ovoj adresi. Ne samo spoljne fasade, već i unutrašnjost tih kuća iz 17 - 18og veka, koliko god da su modernizovane, skoro bez izuzetka ne odstupaju od nekih opšteprihvaćenih načela. Što autentičnije, to bolje. Nikakvi ekscesi. Naravno da smo prozore ka unutrašnjem dvorištu zbog sklada lakirali u belo, dok su iznutra ostali netretirani. Retko se vidi kvaka, šraf, ili nešto, što 'bode oči', gde god da kročiš. Na određenom nivou razvoja, estetično postaje deo svesti, nešto bez čega se ne može.
Nije dovoljno skidati fotke sa neta, gde su neke zastakljene terase u Parizu, da bi se nešto time ustvrdilo. Treba poznavati materiju.