Занимљива анкета на крају чланка (хтео бих да ставим смајлија али не знам тачно којег) + процена трошкова и упоређивање са окружењем
http://www.novosti.co.yu/code/navigate.php?Id=14&status=jedna&vest=99450&datum=2007-02-02
Plitak džep za savest
S. J. - S. B., 2. februar 2007
FASADE su poslednjih dana ozbiljno pretile Beograđanima. Samo u jednom danu pet zgrada pretilo je prolaznicima. Do sada niko nije povređen, ali ako se uskoro ne poprave najugroženije, pešaci bi mogli da postanu žrtve. Najgrublja procena je da ih je oko 1.850, ali
u Gradu se do sada nisu bavili njihovim popisivanjem. Sve je prepušteno stručnom oku stanara i njihovoj prijavi.
Evidenciju oštećenih fasada, čini se, trebalo bi ipak da naprave stručnjaci. Doduše, pred takvom komisijom bi se našlo najmanje 15 hiljada zgrada. Gradski arhitekta Đorđe Bobić, smatra da bi to bilo teško izvodljivo.
- Zakon o glavnom gradu treba da uvede komunalnu policiju i oni bi mogli i to da rade - kaže Bobić. -
Važno je doneti i novi Zakon o stanovanju. Po sadašnjem se zna da su vlasnici stanova dužni da brinu o zgradama, ali ne postoji sankcija ako to ne čine. Kada bi morali da nadoknade štetu ili odgovaraju zbog posledica, drugačije bi razmišljali. Svuda u svetu je to regulisano i definisano zakonom. U određenom periodu, u Švajcarskoj svake treće godine, zgrade moraju da se okreče.
Ono što ni sadašnji Zakon, a ni budući po svoj prilici, neće sporiti je da popravku fasada treba da finansiraju vlasnici stanova.
Sređivanje samo ulične strane, međutim, košta najmanje dva miliona dinara. Uz sve troškove i prosečnu platu od 28 hiljada dinara, većina Beograđana to ne može da plati.
Gradonačelnik Nenad Bogdanović obećava da će Grad uvek i svakom,
kroz program "Popravimo zajedno", platiti 70 odsto popravki. Kada se realno pogleda građanima nije lako da prikupe ni trećinu iznosa što je oko 600 hiljada dinara. Teško se dogovaraju, a i svi moraju da izmire sva dugovanja "Infostanu".
Ovaj projekat, osmišljen upravo zbog lošeg materijalnog stanja sugrađana, postoji već tri godine. Kroz njega je za to vreme popravljeno 370 objekata. Uskoro će se raspisati konkurs za još 100 zgrada, ali takvim tempom trebalo bi najmanje decenija da se rekonstruišu one najugroženije. U međuvremenu "ostare" i druge.
PRIHODI I RASHODI
BEOGRAĐANI kroz uplatnice "Infostana" plaćaju stavku "održavanje zgrade". Ugovr sa "Javnim stambenim" ima 13.700 ulaza, oko 250 hiljada stanova. Ova usluga za zgrade sa liftom košta 6,15 dinara po kvadratu, a u ostalima je duplo jeftinije.
U ovo preduzeće će se tokom godine od uplate građana sliti 783 miliona dinara. Oko 550 miliona potrošiće se na hitne intervencije kojih je godišnje oko 36 hiljada.
Za veće popravke preostane oko 150 miliona dinara, a spisak potrebnih radova, sačinjen na osnovu zahteva građana, već sada je vredan 1,75 milijardi dinara. Na građevinsko zanatske radove čeka 1.319 zgrada, ozbiljan remont lifta 472 višespratnica, elektro radovi su neophodni u 429 objekta, a 109 traži hidroizolaciju.
OKRUŽENJE
GRAĐANI zemalja u okruženju usluge održavanja zgrade plaćaju tri do pet puta više.
U Bosni je ona 0,59 konvertibilnih maraka po kvadratu, a
u Hrvatskoj 0,30 evra za istu površinu. U
Sloveniji popravke plaćaju po satu rada.
U Kanadi ovi troškovi izađu skoro desetinu prosečne plate. Kod hrvatskih i bosanskih preduzeća koja se bave održavanjem zajdničkih prostorija, redovna pretplata pokriva iste popravke kao i kod našeg "Gradskog stambenog". Za veće radove, kao što je menjanje fasade, stanari uzimaju kredite.
ANKETA
Ko treba da finansira sređivanje fasada, Grad ili vlasnici?
FILIP LUKOVIĆ (19), student ekonomije
- Najbolje je da se nađe kompromis i troškovi sređivanja fasada podele pola-pola. Obostrani je interes i Grada i stanara da imaju uređenu i lepu zgradu.
JASNA PILJIĆ, profesor engleskog
- Gradske službe time treba da se bave, ali da delimično učestvuju i vlasnici stanova. Može da se uvede neki namenski porez od kojeg će se srediti fasade ili da se uzme deo od nekog poreza ili takse, koje već plaćamo. Doduše, plaćamo i održavanje zgrada, ali malo. U svetu je to dosta skuplje.
JELENA STEFANOVIĆ, ekonomski tehničar
- Ni slučajno stanari da plaćaju. Ionako sve živo plaćamo, pa nam još samo trebaju i fasade. Kasa Grada je bogata, pa mogu oni da izdvoje. Jednu ulicu po tri puta asfaltiraju, kao da građani to ne vide. Neka je asfaltiraju jednom kako treba, a za ostatak novca mogu da poprave fasade.
ZORAN BELAJSKI (51), profesor muzike
- Grad treba da sređuje fasade, jer je u centru većina zgrada stara i zakonom zaštićena. A obnova fasada je skupa, i odakle ljudima tolike pare. Dovoljno je da jedan stanar nema novca, pa da sve propadne.
GRUJICA RADMILAC (60), ekonomista
- Grad treba da napravi komisiju koja će da utvrdi imovinsko stanje vlasnika stanova u zgradama. Tamo gde ljudi imaju dobra primanja onda mogu sami da obnove fasadu, a u zgradama u kojima žive ljudi koji nemaju visoke zarade, fasade mora da im sredi Grad.
