Šta je novo?

Развој градских и регионалних железница Београда

Udruženje ljubitelja železnice je predložilo ,liniju za Železnik i Ostružnicu. U vezi toga, da li je opravdano u neko dogledno vreme produžiti liniju prema Surčinu? Znam da je u planu dupliranje koloseka od Batajnice ka Ostružnici, ali sama stanica Surčin je daleko od Surčina, namenjena je za teretni saobraćaj i nema ništa okolo. Zato bi se trebalo izgraditi stajalište bliže Surčinu, preko Surčinskog puta, ali i ono bi bilo dalje od samog mesta.
 
За сада не желимо да излазимо у јавност са тим, мада постоји могућност да се направи некаква услуга, рецимо, само у вршним сатима усмерено на смене у Сурчину, Добановцима, Раковици и Батајници.

Размишљам и о томе да све време буде могућ ефикасан теретни саобраћај. У Железнику предлажемо додатне колосечне везе у ту сврху.
 
БГ:ВОЗ ЗА РЕСНИК И БИЦИКЛИСТИЧКЕ СТАЗЕ У ЦЕНТРУ МОРАЈУ ПРЕ РАДОВА НА СЛАВИЈИ

Саопштење Удружења љубитеља железнице поводом будућих радова на Славији и у Булевару Ослобођења

Док метро остаје празно обећање већ више од пола века, не користимо ни 20% могућности изграђене железничке инфраструктуре за брз, удобан, поуздан и јефтин јавни превоз. Током радова на Славији и у Булевару Ослобођења, једино пешацима, бициклистима и путницима градске железнице неће бити озбиљно отежано кретање кроз централне делове Београда.

Beovoz_in_Novi_Beograd_railway_station_2007.jpg

Радови на Славији и у Булевару ослобођења почеће почетком лета и трајаће око пола године. За то време биће сужен Булевар ослобођења, а саобраћај на Славији ће се одвијати само преко дела трга. Многи возачи, који су раније ишли преко Славије, бираће алтернативне правце, чиме ће се погоршања у саобраћају пренети на све правце. И без радова, путовање колима и јавним превозом је споро и заморно кроз центар града. Свака линија аутобуса, тролејбуса и трамваја, која пресеца центар града има макар један део где саобраћајну траку дели са аутомобилима, тако да на том месту губи брзину и поузданост. И иначе, аутомобили за само око 20% превоза заузимају 86% свих саобраћајних површина.

Линија БГ:ВОЗ-а Ресник-Панчевачки мост важан део решења

Са Славије полазе чак 4 аутобуске линије за Канарево брдо и Раковицу, као и трамвај 3. И за житеље општине Вождовац биће изузетно отежан прилаз од Аутокоманде до Вуковог споменика и Панчевачког моста, за шта градско-приградски воз нема никакве препреке. Србија воз располаже са сасвим довољно железничких композиција за возове на сваких приближно 15 минута и на линији Панчевачки мост – Батајница и Панчевачки мост – Ресник, само што до сада није извршен ремонт неисправних композиција и лоших делова пруге у Раковици.....
Опширније на следећем линку.
 
Постоји ли крупнији план? Чини ми се да пише "Влада Србије", али мислим да се "Инвеститору" ово уопште не би допало.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=388670#p388670:2f45ezj3 je napisao(la):
Karlo del Ponte » Pon Maj 30, 2016 1:25 am[/url]":2f45ezj3]Постоји ли крупнији план? Чини ми се да пише "Влада Србије", али мислим да се "Инвеститору" ово уопште не би допало.

nene, ovo ovo je naknadan plan koji nije zvanican, nego da li bi udruzenje napravilo neku vrstu projekta za ovo da se zauzme 0,01% potrebnih za zeleznicu u savskom amfi teatru mislim da bi uz manji pritisak pristali ako bi im se objasnilo zasto je ovo resenje dobro i da se naprave primeri iz Evrope i da im se to prikaze , s obzirom da oni zaista misle da je uklanjanje zeleznickih koridora iz centra grada Evropska tekovina pa cisto da se to pojasni da to i bas nije tako. da im se pokazu pozitivni efekti koji su samo to i da nema negativnih efekata.
 
Tреба у ову идеју убацити и детаље попут подизања колосека од станице на ниже стубове или насип, како би подвожњаци били плићи, и могућност искоришћавања простора изнад колосека за додатне квадрате зазиђивањем колосека у тунел попут оног код Бетон хале. Мислим да би се инвеститору посебно детаљ о квадратима, као и постојање линија приградске железнице које би брзо и без гужве довезли мноштво грађана до садржаја у БнВ, као и могућност изградње стајалишта код тржног центра који планирају. Само треба наћи слуха међу нашим џуџама које су задужили за пројекат.
 
За надземну двоколосечну пругу минимална ширина пружног појаса је 16 метара. На дужини 1,5 километар то је 2,4 хектара од око 100 хектара укупно. За површинску лаку железницу, и пругу на естакади (ниска дуга мостовска конструкција чија је основна сврха денивелација, а не премошћење) могуће је користити и мање површине.

Удружење је у јавности сугерисало лаку железницу, концепт трамвај-воз, а најбоље по средини централног булевара.

Својевремено је 25.8.2013. Вучић нама директно рекао: "Србија иде напред, погрешили смо што смо вас слушали".

Ми сами смо после тога престали да шаљемо дописе, неколико пута смо безуспешно покушавали да ту причу гурамо преко медија, а ове године смо решили да највећи део енергије фокусирамо на спашавање регионалних пруга и побољшање саобраћаја регионалних возова.

Ако си заинтересован да саам уложиш велику енергију на конкретан овај део, можемо ти предати штафету. Напоменућу да нас има релативно мало, и да сви ми све ово радимо између посла и породучних обавеза.
 
Tреба све прво ставити на папир, за такав посао су потребни људи од струке попут Карла. Мислим да у руку иницијативи иде то што Прокоп неће преузети главну улогу и угасити ГЖС докле год се не заврши све што се има у плану са нови БЖЧ. А у руку иде и измештање Ластине станице. Ту би се могло покренути скупљање потписа за увођење Приградске железнице до Mладеновца, Сопота, Лазаревца, Ваљева, Мале Крсне, Пожаревца, Смедерева. Само то је све велики посао.
 
Pazi nije lose sto oni izmestaju koloseke i ciste prostor za tehnicki deo i premsetaju ga na makis i zemun sve to stojial bar da se ostave dva koloseka ka glavnoj zeleznickoj da zadrzi svoju funkciju stanice za prigradski saobracaj , i da se ostavi taj deo kako bi u buducnosti povezali glavnu zeleznicku sa trgom republike i stanicom dunav tunelom koji nije veliki izdatak s obzirom na efekte takve investicije sto finansijske , sto ekoloske. Milsim da treba saradnja i dugaciji pristup prosto ako ne mozes protiv njih pridruzi im se i svoje onda isteraj do kraja ako je to problem pokusajte da to resite cak i ponizite se izvinjenjem jer ipak treba raditi za gradjane i to vase udruzenje i postoji zbog gradjana da bi njima bilo danas sutra bolje tako da mislim da bi ponos trebao ostaviti po strani i gurati svoju ideju i prihvatati cak i kompromise po cenu ostanka zeleznicea Vucicu ste se verovatno zamerili jer ste se preko medija "obracunali" sa njim koji ima najvecu medijsku moc, prosto trebalo je dobro proceniti u startu efekte suoceljavanja sa njim, a mogli ste preko medija i da mu pridjete aservativnim pristupom kako ne bi ste bili okarakterisani kao grupa protiv njega i njegovih ideja vec kao neko ko zeli da po svaku cenu pomogne vlasti u pronalazenju resenja za gradjane i buducnost zeleznickog transporta u beogradu a to je upravo ova deonica glavna zeleznicka, trg, Buduci Trolejbuski terminus u dunavskoj , stanica dunav. koja bi rasteretila dosta centar i zahvaljujuci njoj mislim da bi i centar koliko toliko prodisao . Dakle vas pristup je po mom misljenju trebao da bude da podrzavate ovaj projekat sa nadgradnjom zeleznickog sistema zarad bolje povezanosti ove lokacije sa ostatkom grada putem gradske zeleznice i da bi zeleznicom ovaj projekat bio unapredjen i bolje saobracajno resen nego sto je sad
 
Заборавите то одмах. Свака спољашња сугестија за макар и минималну промену пројекта БнВ доживљава се као напад на државу и власт. Преко "посредника", Удружењу је сугерисано да треба да подржи пројекат такав какав је, укључујући и измештање железнице из Савског амфитеатра. Осим тога, инвеститор (Арапи) има изразито одбојан став у вези са останком железнице.

План БнВ, иначе, мора да падне - у целости. Њему ни железница, а ни Света водица, не могу помоћи.
 
Iyvinjavam se ako sam omašio temu, a jesam, jer ne znam u koju od postojećih bilo gde na forumu da udenem pitanje.

Kada je sagradjena deonica BG-Mala Krsna, a kada BG-Velika Plana kao i Velika Plana-M. Krsna-Smederevo? Da li je ikada, i u 19, 20 i 21. veku postojao plan gradnje pruge BG-Smederevo preko Grocke?
 
једна од тих деоница је направљена када је изграђена пруга 1884, а друга касније. знам да су обе постојале за време Краљевине Србије (линк ка карти). за пругу БГ-СД преко Гроцке не знам, можда наши железничари знају
 
Ima na jednoj mapi iz tridesetih ucrtana pruga BG - Grocka - Smederevo. Tu ima čak i krak pruge za Mirijevo:).

A i u CIP-u valjda imaju dve varijante te pruge: jeftiniju, obalom Dunava, i (mnogo) skupljlu, sa tunelčnom negde kod Velikog sela. Ali, sve je to samo na nivou ideje, ništa više.
 
Sigurno je samo jedna deonica pu[tena 1884. ali koja? Ja bih rekao da je mladenova;ka, ali mi deluje prosto neverovatno da je siromašna Srbija mogla da priušti gradnju kompleksnih objekata poput vijadukta u Parcanima. A i ima više mostova i tunela nego pravac preko Krsne.

Po arhitekturi stanica bih ipak rekao da je vremenski raznak izmedju gradnje obe pruge bio mali.
 
Пруга преко Младеновца је прва пуштена, а, веровао или не, сиромашна Србија је ономад (са извесним закашњењем) изградила свој први мега-објекат, Рипањски тунел.
 
Koji bi mogli da renoviraju i dupliraju dosta para u zeljeznicu utroseno je od ratnih reparacija postavljao sam fotk davno postoji knjiga sa fotkama svih unistenih zel objekata nakon I sv rata
 
Kako biste vi uradili prugu za Mirijevo reko Karaburme i Rospi Ćuprije?

Moja ideja je da se, ako je moguće, prekrije Mirijevski potok, koji je, nažalost, sve samo ne potok. Da se razumemo, ovo bi bilo nužno zlo, nije mi drago da se potoci prekrivaju, više bi voleo da vidim uređene obale vodenih tokova, ali to kod nas nije moguće.
 
Preko potoka moze nekako da se nabudzi tramvaj i to dosta tesko
 
САБОТАЖА СРПСКЕ ПРИВРЕДЕ: СКУПЉЕ ГОРИВО И НЕЕФИКАСНИЈИ ТРАНСПОРТ

Реакција Удружења љубитеља железнице на спиновање о општој користи укидања пруге око Калемегдана

Зашто се не разматра алтернативно повезивње сремске и банатске обале мостом између Батајнице и Падинске скеле?

После укидања пруге око Калемегдана, нафтни деривати из Панчева путоваће или возом око 170 километара дуже преко Новог Сада и Титела, или небезбедније и скупље камионима цистернама.


Пруга досад коришћена за транспорт нафтних деривата и осталих опасних материја се укида половином 2018. без икаквих практичних алтернатива, што је потез без преседана у светској пракси! Последица ће бити поскупљење цене горива, повећање трошкова производње и смањење конкурентности домаће привреде. И то само неколико година после велике инвестиције дуплирања колосека између Београда и Панчева! Онај део транспорта робе, који и даље буде превожен железницом, ићи ће на пругу Нови Сад – Београд. Саобраћај на тој, тренутно већим делом једноколосечној прузи, већ је сада близу границе загушења, а радови на новој двоколосечној прузи трајаће четири године, уколико се не пробију рокови.
Опширније на блогу Удружења љубитеља железнице
 
U vezi ukidanja pruge oko Kalemegdana, daću tri primera revitalizacije starih pruga, što putničkih, teretnih ili sa više namena, i kako su uspešno pretvorene u LRT
1. Expo line u Los Angelesu, otvorena 2012, radi se o revitalizaciji stare Santa Monica Air Line. Uglavnom je iskorištena kompletna trasa. Uprkos protivljenjima stanara, linija je veoma uspešna.
2. Metrotranvia Mendoza, takođe revitalizirana stara pruga koja povezivala grad sa Čileom. Pruga je radila do 1984 kao teretna i imala je dve širine: 1000 mm i 1676 mm. Tramvaji su kupljeni polovni iz San Diega, Siemens-Duewag U2 a kolosek je standardni. Linija je otovrena 2012.
3. Toyama, grad na zapadu Japana, Portram otvoren 2006 na bazi stare jednokolosečne pruge gradske železnice koja je imala dva polaska svaki sat i koja je gubila putnike. Pruga je revitalizirana, ostala je jednokolosečna, ali je dobila više mimoilaznica , i sada ide na svakih 15 minuta. Broj putnika je znatno porastao.
 
Vrh