Проблем приватних котловница

[orion]

Ово је један од озбиљнијих еколошких проблема а као проблем који би могао да се реши без стварања неких других социјалних проблема заслужује пажњу. Ко год живи у неком насељу које нема централно грејање осети га.
Нпр. у Словенији је забрањено да се ложи угаљ у приватним котловницама тако да грађани користе пелет, а код нас га нормално нико неће користити јер је много скупљи од угља, посебно оног ниже класе а који смрди за медаљу.
Неко ће рећи шта вреди забранити приватне котловнице кад имамо термоцентрале али термоцентрале су нужне у општем интересу а пар приватних котловница на угаљ загаде цело насеље а добит је само уштеда пар власника.
При томе ово није ни социјални проблем јер они који си сиромашнији се греју на дрва, о етажном грејању могу само да сањају.
Ја сам за то да се приватне котловнице на угаљ забране, наравно да се остави неки прелазни период да се они који користе угаљ могу пребацити, а свакоако да се демотивише прављење нових котловница на угаљ.

 

[boca-ica]

Stare kontlarnice u stambenim zgradama pored velike kvadrature
imaju dobro rešen sistem za odvod vode (da ne bi vlaga štetila zidovima i temeljima)
te je moguca i prenamena - (čak i manji bazen napraviti)
što donosi dodatni novac za lakše priključenje na gradski sistem

Široki je spektar pre namene prostora ali dok se ne prikljući na gradski sistem
jednino insistirati na što boljim filterima u sistemu dimljaka

 

[direktor]

Po nekom prioritetu se radi gasenje malih kotlarnica ,gradski zavod za zastitu zivotne sredine ,gotran trivan je govorijo svojevremeno o pioritetu gasenja istih od centra ka periferiji prvo skole ,bolnice tj javne ustanove pa onda zgrade

 

[orion]

Школе и болнице су друга прича, питање је колико могу да пређу на неко друго гориво а и то су објекти од општег интереса, са друге стране обични имају висок димњак па се дим мање осети.
Најгори су они ниски димњаци приватних котловница, проблем је додатно што неки власници котловница спаљују и отпад у њима а не знам да је некад неко кажњен због тога. Не треба бити експерт кад се прође неким насељем и погледа у димњак да буде јасно шта се ложи.
Иронија је да је ваздух непрјатнији у предграђу по насељима него у близини топлане на НБГ само што у предграђу нико не контролише квалитет ваздуха.

 

[Somi303]

Ја не знам шта моје комшије спаљују, али угаљ је злато за то. Дим је тако црн и загушљив, па не знам, као гуме да пале. Наравно, цело насеље се тако греје, немојте нас да кривите, кривите град :lol: Ја радим етажно грејање, надам се следеће године и биће грејање на пелет. Нисам у потпуности упознат са предностима пелета, али лакши је са ложење јер је далеко чистији од угља.

 

[laki72]

35 godina se moja kuca greje iz licne kotlarnice. Koriscena su razna goriva - ugalj, nafta, butan gas, drva, briket i slicno. Dima gotovo i da nema osim prilikom potpale i to najcesce ako se vlaznija drva koriste za potpalu.
Zadnjih godina primetno je sve cesce koriscenje iskoriscenog motornog ulja kao goriva za kotlove. Ovo "gorivo" je izuzetno jeftino, lako za nabavku i uskladistenje i mnogi se odlucuju za taj vid grejanja.
somi, po opisu koji si dao, tvoj komsija verovatno to koristi.
Uz odredjene modifikacije gorionik za naftu se moze koristiti kao gorionik za iskorisceno motorno ulje i tada je sagorevanje gotovo bez dima i sa mnogo manje smrada. Problem je da se time ipak ne smanjuje koncentracija kancerogenih materija koje se sagorevanjem ulja oslobadjaju!!!
Piralen, izuzetno kancerogeno "ulje" koje sluzi za hladjenje transformatora se jos duzi period takodje koristi na slican nacin....
Balkanska posla

Sent from my LG-E510 using Tapatalk 2

 

[mekbejn]

Jedna poznanica baš ima problem sa ovim. Živi u ulici Vojvode Dobrnjca (dakle sam centar grada) a svi prozori su joj okrenuti ka dvorištu zgrade. A dvorište zgrade se graniči sa privatnom kućom koja loži na ugalj. Kako je ona na trećem spratu, baš se zgodno podesilo da sav dim ide ka njoj. Ona ne zna šta da radi, kaže da zimi uopšte ne može da otvori prozor

 

[Bezaninac]

Нпр. у Словенији је забрањено да се ложи угаљ у приватним котловницама тако да грађани користе пелет, а код нас га нормално нико неће користити јер је много скупљи од угља, посебно оног ниже класе а који смрди за медаљу.

Evo recimo ja sam zadovoljni korsnik kotla na pelet vec drugu godinu. Nema dima, nema mirisa, i, ne manje vazno - drasticno je manje pepela.
Do instalacije ovog kotla sam kombinovano koristio ugalj i drva, i slazem se da probelm postoji, posebno tamo gde dominira individualna stambena izgradnja. Ekstremno su retki primeri kuca koje se greju preko daljinskog sistema.

 

[Gorstak89]

U požarevcu je druga priča, dosta kuća je prikačeno na gradsko grejanje. Grejanje radi ceo dan, i najbolje je u zemlji.

Ja se lično nisam prikačio jer sam imao tu sreću da kroz moju ulicu ide glavni vod pa je jedini način za mene bio da kupim svoju podstanicu, da kupim 20m onih teže izolovanih cevi i sl kako bih mogao da koristim gradsko, a to je tad iznosilo nekih 8 000 dem, i nije se isplatilo. Sad se grejem na drva upravo zbog pepela, imam mali kotao i super je stvar. Inače, grejanje na drva proizvodi i manje dima i dim je definitivno manje toksičan od onog od uglja. Dalje, kostolački ugalj je pun sumpora i teško nagriza grejni sistem što takođe treba imati u vidu.

A da, moram da napomenem i to da JKP Toplifikacija ima 12 direktora i 100 radnika

 

[orion]

@laki72
у праву си није угаљ највеће зло, изоставио сам га из назива теме, али се најмасовније користи и свакако би га требало забранити, а ложење отпада или разних уља жестоко кажњавати

 

[orion]

Нпр. у Словенији је забрањено да се ложи угаљ у приватним котловницама тако да грађани користе пелет, а код нас га нормално нико неће користити јер је много скупљи од угља, посебно оног ниже класе а који смрди за медаљу.

Evo recimo ja sam zadovoljni korsnik kotla na pelet vec drugu godinu. Nema dima, nema mirisa, i, ne manje vazno - drasticno je manje pepela.
Do instalacije ovog kotla sam kombinovano koristio ugalj i drva, i slazem se da probelm postoji, posebno tamo gde dominira individualna stambena izgradnja. Ekstremno su retki primeri kuca koje se greju preko daljinskog sistema.

Нема ни носања огрева и ложења нон стоп, натрпа се складиште и електроника одради посао. Скоро сам причао са рођаком који је прешао са дрва/брикет на пелет и рекао ми је да су трошкови за сам огрев слични али је почетно улагање за саму пећ доста веће. Додуше треба узети и битан фактор да је ова зима блага.
Гледао сам параметре, али знам да у пракси није баш све као што пише на проспекту па ме занима на основу твох искуства, оријентационо, разлика у трошковима за огрев, на који начин се подешава температура, да ли постоји терморегулатор у просторији или се регулише температура воде у котлу или можда постоје термовентили на радијаторима.

Гледао сам каталоге домаћих произвођача пећи на пелет и пријатно сам изненађен понудом. Мислим да би држава пре свега требало да снизи порез на сам пелет. Даље би требало да се на неки начин стимулише прелазак на пећи на пелет, можда чак и да се смањи порез на пећи. Тиме би било вишеструке користи, пре свега на животну средину, стимулисала би се домаћа производња а можда би повећањем броја проданих пећи већи прилив био и у буџет. С обзиром да индустрију скоро немамо а да су термоцентрале доста изоловане основни узрок загађености ваздуха су возила и приватна ложишта.

Не треба много памети да би се закључило да би подстизање коришћења ТНГ за возила и пелета за котловнице значајно унапредио квалитет ваздуха по градовима. Уствари не само по градовима већ и по планинама. Мене је једанпут запрепаслило кад сам видео на Златибору који је наша најпознатија ваздушна бања да се поред хотела налази викендица из које излази неки грозан црни дим, а ваздух у околини хотела засићен тим димом. Замислите неког госта који је дошао у тај хотел са децом због чистог ваздуха на Златибору, замислите власника хотела који је уложио огриман новац а хипотетички му може неко упропастити посао са викендицом поред која можда нема ни дозволу за градњу.

 

[direktor]

Evo domacih http://www.abcproizvod.co.rs/

 

[orion]

еколошка страна пелета

PELET je ekolosko gorivo proizvedeno od biljnog odpada. Energeska vrednost peleta je veca od bilo kojeg uglja. Pelet je pogodan za automasko lozenje jer ima ravnomernu temperaturu bez oscilacija prilikom sagorevanja. Za razliku od nafte, uglja i gasa pelet dobijen iz biomase prilikom sagorevanja ne sadrzi stetne materije. Iskoriscenost energije iz peleta je oko 95 %, dok je kod ostalih derivata oko 70%. Pelet dobijen iz biomase prilikom sagorevanja oslobadja CO2 u istoj kolicini koja mu je bila potrebna za rast biomase tako odrzava prirodni balans. Pelet iz biomase se smatra obnovljivim izvorom energije fosilna goriva to nisu pored neutralnosti CO2 prilikom sagorevanja peleta, imamo pepeo koji je ispod 1% ili 5 % prilikom koriscenja agro peleta. Pepeo od agro peleta se koristi kao ogansko djubrivo. Prilikom sagorevanja uglja, zbog sve losijeg kvaliteta uglja, imamo 40-50 % ostatka pepela koji je veoma stetan za zivotnu okolinu. Ako uporedimo pelet sa fosilnim gorivima dobicemo podatak da fosilna goriva prilikom sagorevanja oslobadjaju 30-ak puta vecu kolicinu CO2 u odnosu na pelet i time narusavaju prirodni balans koji je u velikoj meri narusen u celom svetu. Koliko je bitna ekoloska prednost koriscenja peleta iz biomase, govori cinjenica da dosta razvijenih zemalja u svetu vec duze vreme subvencionisu korisnike peleta koji koriste pelet za grejanje ili dobijanje energije, takvi korisnici ispunjavaju vrlo stroge ekoloske kriterijume koji traze da se svede emisija CO2 u atmosveru ispod 0,3% i iskoriscenosti energije preko 70%, sto sem peleta iz biomase tesko moze drugi energent da postigne prilikom sagorevanja. Subvencije za koriscenje peleta su 50%, cak u pojedinim slucajevima prilikom gradnje pametnih kuca i do 80%. Iskreno se nadamo da ce ovaj primer za ziveti i kod nas.

економска страна пелета

U skorijoj buducnosti energija ce veoma brzo da poskupljuje, vec smo svi svedoci tome i bice sve veca razlika u ceni izmedju peleta dobijenih iz biomase i bilo kojeg drugog goriva ! Obzirom da je ta razlika danas velika, pelet ima veoma veliku vrednost u proizvodnji energije. Peletiranje biomase je veoma siguran izvor energije u buducnosti to je nezaustavljiv proces dobijanja energije. Dobijanje energije iz fosilnih goriva nece biti u buducnosti ili ce je biti samo za retko privilegovane. Dobijanje energije iz biogasa je zanemarljivo u odnosu na biomasu. Pored unistenog stocnog fonda ne mozemo da se nadamo tom izvoru energije kao ni podizanju stocnog fonda jer je veoma podlozno velikim oscilacijama i uticaju politike i pojedinaca. Dobijanje energija iz sunca, vetra, vode… je realno 10 % od mogucnosti dobijanja energije iz biomase. Biomase imamo u izobilju na svakome koraku. Cena proizvodnje 1 t peleta iz bimase je oko 65,00 e/t. cena jedne tone peleta iz biomase na trzistu je oko 140,00e. Cena peleta je veoma stabilna u odnosu na svo drugo gorivo i tako ce i ostati. Srbija ima 12,5 miliona tona godisnje bimase, odnosno 2 milijarde evra na godisnjem nivou, naravno nista od toga nije iskorisceno! Biomasa se obnavlja svake godine proizvodnjom peleta iz biomase u stvari proizvodimo nezavisnu energiju i postajemo energeski nezavisni kako pojedinci tako i drustveni sektori. Proizvodnja zelene energije je nezavisna od politickih i ekonomskih desavanja u Srbiji i u svetu i ima stabilne cene koje se mogu predvideti i na 10 godina.
Iz svega gore navedenog mozemo izvuci zakljucak da je pelet dobijen iz biomase najjeftinije
i najpozeljnije ekolosko energesko gorivo koje ima svoju dugu svetlu duducnost u proizvodnji zelene energije.

извор
http://www.peletirke.peletmetalac.com/

 

[Gorstak89]

Pelet meni ispadne duplo skuplji nego grejanje na obična drva. Jedino što je prednost što kotao na pelet ložiš jednom dnevno ili jednom u 2 dana jer ima veliki spremnik. I dobro iskorišćava samu toplotu, jako malo pepela...
Neki proizvođači prave i loš pelet, to treba imati u vidu.
Ovih meseci sam baš gledao rešenja i ima lepših, npr veliki spremnik za vodu, do 2t. Onda raspališ dobar kotao na maksimum, tad najbolje sagoreva, on ugreje vodu i posle trošiš tu toplotu..

Što se tiče komšike koja ima problem sa dimom, može da ga tuži jer ovaj emituje štetne emisije preko neophodne količine koju ona treba da trpi.

 

[orion]

Не само да има мање пепела што је последиса потпунијег сагоревања већ је и сама ослобођена топлота боље искоришћена. Овај мој рођак ми каже да је сада зид поред кога пролази димњак хладан а раније је био топао односно код овог грејања топлота не одлази кроз димњак. Раније се грејао на комбинацију дрва-брикет јер сама дрва нису била довољно калорична и у односу на ту комбинацију пелет је око 20-30 % скупљи с тим да сада не мора да догрева бојлер помоћу струје. Једино што нема никав термостат па понекад отвара и прозоре. Верујем када би се инсталирали резервоар и термостат и када би загревањем тог резервоара било постигнуто оптимално сагоревање а помоћу термостата оптимално коришћење загрејане воде да би трошкови били блиски. Међутим ово би захтевало много већа почетна улагања у сам систем.

 

[Bezaninac]

Нпр. у Словенији је забрањено да се ложи угаљ у приватним котловницама тако да грађани користе пелет, а код нас га нормално нико неће користити јер је много скупљи од угља, посебно оног ниже класе а који смрди за медаљу.

Evo recimo ja sam zadovoljni korsnik kotla na pelet vec drugu godinu. Nema dima, nema mirisa, i, ne manje vazno - drasticno je manje pepela.
Do instalacije ovog kotla sam kombinovano koristio ugalj i drva, i slazem se da probelm postoji, posebno tamo gde dominira individualna stambena izgradnja. Ekstremno su retki primeri kuca koje se greju preko daljinskog sistema.

Нема ни носања огрева и ложења нон стоп, натрпа се складиште и електроника одради посао. Скоро сам причао са рођаком који је прешао са дрва/брикет на пелет и рекао ми је да су трошкови за сам огрев слични али је почетно улагање за саму пећ доста веће. Додуше треба узети и битан фактор да је ова зима блага.
Гледао сам параметре, али знам да у пракси није баш све као што пише на проспекту па ме занима на основу твох искуства, оријентационо, разлика у трошковима за огрев, на који начин се подешава температура, да ли постоји терморегулатор у просторији или се регулише температура воде у котлу или можда постоје термовентили на радијаторима.

Hajde, da pokusam da odgovorim.

Racunica je sledeca za drvo/ugalj - za jedinicu grejanja od 100 m2 tokom jedne grejne sezone (15. okt - 15. apr. otprilike) trosio sam u proseku 6 t uglja i 3-4 m3, daj neka bude 3, 5 m3 ogrevnog drveta (uglavnom za potpalu). Dakle, u novcu je to 6 t * 130 eur = 780 eur za ugalj, i 3,5 * 30 = 105 eur za drva. Ukupno je to 885 eur, tj, oko 75 eur mesecno (na godisnjem nivou) za grejanje. Cepanje, tovarenje, zagadjenje, ciscenje ne racunam. Uzeo san kao parametar neki prosek cena uglja srednjeg do nize srednjeg kvaliteta, dakle, Banovici, Pljevlja, Vreoci, jer sam obicno te vrste koristio. naravno, uvek se moze ici na kvalitetnije vrste uglja, gde bi potrosnja bila manja, ali cena po jedinici mere veca, i obrnuto. Isto vazi i za ogrevno drvo.

Racunica za pelet je sledeca - za istu jedinicu grenja, tokom prve grejne sezone (2012/2013), potprosio sam 3 tone peleta, sto je u novcu 3 * 250 eur = 750 eur. Hajde da ovaj proizvod zaokruzimo na 800 eur da bismo bili posteni, jer ipak gorionik peci na pelet dodatno trosi struju kada gori (oko 100 w/h), znaci 800 eur, tj. oko 65 eur mesecno (na godisnjem nivou) za grejanje. Dakle, u svakom slucaju, za mene je korist visestruka: pored ustede u ceni ogreva, doduse simbolicne (10 eur/mesecno), imam mnogo kvalitetnije/jednostavnije/ekonomicnije grejanje, uz minimum pepela, bez dima, cadji, problema sa progorevanjem i slicnih dogodovstina. Kod peleta se takodje moze ekonomisati sa razlicitim vrstama, ja sam naveo cenu peleta koju ja kupujem (mesavina bukovine i camovine).

Zakljucak - inicijalna investicija, koja nije zanemarljiva (kupovina peci na pelet, cca 2000 eur za pec od 35 kw) isplacuje samu sebe za 20ak godina, koliki je i ocekivani vek trajnja peci, i to kroz ustedu u ceni ogreva koja se ostvaruje na mesecnom nivou. Pelet je, po jedinici mere, znacajno skuplji energent od navedenog uglja i drva, a ume da bude i 100 % skuplji. Medjutim, grejanje na pelet je jeftinije kada se podvuce crta na kraju sezone, jer se ostvaruje ekonomicnost, i to manjom potrosnjom ovog enegenta. O konforu koriscenja peleta necu dodatno govoriti.

Za kraj, da ne bude da samo hvalim pelet, a kudim klasican ogrev, evo jednog zapazanja u prilog klasicnom ogrevu - on ima taj kvalitet da, kada se prestane sa lozenjem, vatra polako dogoreva, zar opstaje jos 4-5 sati nakon gasenja vatre, te se prostorije vrlo postepeno hlade, sto je narocito korisno tokom noci. Kod peleta, medjutim, prostorije se hlade od momenta kada se gorionik ugasi, jer se time gasi dotok ogreva, paljenje prestaje, a nema zara koji bi drzao toplotu, te tempratura u prostorijama pocinje da pada vec nakon sat-dva. Slicno kao kada bi poredili elektricni i gasni sporet.

 

[orion]

@Bezaninac

Хвала на информацијама. А везано за мане, велики је проблем неуједначен квалитет али то је нешто што би требало да се реши ценом. Већа је могућност за превару када се купују дрва, ко их је некад куповао зна како то функционише, 10м3 обично буде 8-9м3., а потребно је бити познавалац па да ти не увале неко парковско дрво. Произвођаче пелета је лакше контролисати, онолико лакше колико је лакше контролисати регистроване продавнице од уличних тезги.

Овај проблем са престанком ложења се решава резервоаром и термостатом помоћу ког се увече смањи температура, што је комотнија опција од самог гашења па постепеног смањивања температуре.

 

[laki72]

Haha
Ma prevare uvek ima
Imas i one koji pelet prave od topole
Jasno ti je da se time neces bas lepo ogrejati, a potrosices veliku kolicinu ogreva

Edit:
Inace drva uzimam od Srbijasuma. Na metrazi ne kradu, prodaju metarske oblice, jedino sto su drva obicno u sumi, pa morate angazovati nekoga da vam to preveze do kuce.
Sent from my LG-E510 using Tapatalk 2

 

[Somi303]

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=Mma6yvZhxPk[/youtube]

 

[orion]

Сви смо сведоци колико се у последње време прича о обновљивим изворима енергије. Ту су битна три Е, енергетика, екологија и економија. Код Немаца доминира ово треће Е, обновљиве изворе енергије користе да би покренули своју економију, да није тако не би забранили Кинезима да им продају соларне панеле и тиме потпуно занемарили екологију, добнијали би чисту енергију а не би загађивали ни производњом тих истих панела.

И код нас је најбитније то треће Е, али на жалост не у српском интересу већ у интересу страних произвођаћа. Томе допринисе и корумпирани професори који би за учешће у неком "пројекту" лупетао глупости како Србија треба да увози скупу опрему и форсира ветроенергетику и соларне панеле. Ту је и медијска подршка и армија корисних идијота који без икаквог интереса шире ту глупаву причу.


Зашто овај увод?

Елиминација котловница на угаљ и прелазак на пелет је најбољи пример коришћења ОИЕ. Испуњена су сва три Е, прва два су очигледна, а по питању економије ово је начин да се покрене један сегмент производње, већ имамо фирме које су у стању да произведу котлове, аутоматика је увозна али није толико компликована и мислим да би могла да се освоји. Производња пелета такође може да покрене производњу и запосли неке грађане. Чак и не мора да се увек сече дрво. Рецимо градско зеленило би могло на лицу места да дроби ситне гране приликом уређења паркова, један од разлога зашто мислим да храст треба да доминира у градским шумским појасевима (не основни).
Ту је и агропелет, колико се само пољопривредног отпада баци или запали а може да буде део економског циклуса и повећа бруто производ

 

[mekbejn]

Ja baš znam nekoliko ljudi koji su ili prešli na pelet ili planiraju u najskorije vreme.
Ima li tu nekih administravitnih prepreka?

 

[tragac]

Pre bih rekao da ima finansijskih prepreka - kao i u svemu, strane banke uglavnom finansiraju strane projekte i tehnologije.
Problem je i što cena peleta i daje raste - nikako da godinama padne ispod 170 evra, a cena nabavke i ugradnje na postojeću instalaciju je 1000-1500 Eur. Primetno je da postoji oligopol i dogovaranje cena izmedju ponudjača kako opreme tako i peleta.
Pelet ima istu toplotnu moć kao sušeni lignit iz Vreoca koji košta 100eur/t ali kvalitetna instalacija i elektronska kontrola gorionika/kotla omogućuju bolju iskoristivost. http://www.ugalj.rs/produkti.php . Agropelet je još slabiji http://www.agrotim.rs/prodajni-program/agropelet
Država bi trebala da podstiče poreskim olakšicama zamenu postojećih kućnih instalacija na ugalj, kredite za kupovinu opreme i kredite za gradnju fabrika peleta. Uz to bi trebalo stimulisati poljoprivrednike da predaju sve što im ne treba od slame, pleve, kukuruzne šaše i ostalog bio otpada.

 

[DusanBG]

Peleti jesu dosta efikasniji, laksi za koriscenje, ali da kod nas budu mnogo jeftiniji od Evrope tesko. Evo sajt da vidite kretanje cene u Evropi gde je isti veoma trazen posto je u Italiji, Nemackoj i Austriji dosta korisceno gorivo za grejanje. KOd Nemaca je srecom dosta lako pratiti statistiku cena (jedino sto pisu na nemackom )
http://www.depv.de/de/home/marktdaten/p ... twicklung/

Nesto sto nisam znao donedavno, u nemackoj ljudi smeju da se individualno greju i na naftu sa posebnim pecima. Ove godine im je to najjeftiniji nacin obzirom kako se cena nafte obrusila, sa tim da ce verovatno zbog toga morati dole i cena peleta.

 

[tragac]

Zanimljivo mi je da je pelet toliko popularan u zemljama gde se ljudi najviše greju na gas.

 

[orion]

Peleti jesu dosta efikasniji, laksi za koriscenje, ali da kod nas budu mnogo jeftiniji od Evrope tesko.

Овде си вероватно мислио на релативни однос у односу на друге енергенте јер пелет је јефтинији у Србији бар гледајући овај линк са ценама пелтета у Немачкој.
Никакве субвенције коришћења пелета не помажу док је овако ниска цена струје а свако има право да по приватним котловницама пали шта стигне.

Моји рођани су се грејали на угаљ и њихове комшије које су се грејале на исти начин су се чудиле зашто не пале и сав отпад јер су они у котлове бацали све од остатака хране до пластичне амбалаже.