1) Пресецање насеља: Пут је постављен као бедем дужине 1200 метара у сред насеља. Минимум бочне комуникације насеља у односу на пут су пешачки прелази или пасареле сваких највише 500 метара.
2) Експропријација и рушење кућа: Према тренутно изложеном плану предвиђено је рушење великог броја кућа, иако се са одређеним варијантама решења број срушених кућа могао смањити на минимум. Конкретно, станари групе кућа непосредно поред садашњег гробља имају малтене консензус да им се не руше куће, а померањем трасе мало северније не би морао да се сруши ни један стамбени објекат. Без обзира што за експопријацију за путеве првог реда није потребна сагласност власника, сматрајте да ће ти људи ометати, или чак онемогућити пројекат по садашњем плану. Ово је велики пројекат, са вредношћу радова преко 50 милиона евра, а реално је очекивати да би се финансирање решило једино међународним кредитним линијама. Ни један међународни кредитор неће пристати да уложи у пројекат уколико постоје спорови са грађанима. А уколико би се кориговањем трасе број срушених кућа смањио за 40, то је уштеда бар 4 милиона евра на експропријацији. Врло је лако у јавности отворити питање зашто се инсистира на решењу које је скупље, а захтева уништавање више домова.
3) Вождовцу треба булевар, а не мотопут: Не постоје прикључни путеви ка огромном насељу кроз које пролази. Због стихијске градње, Вождовац урбанистички/функционално заостаје, и стога је јако важно да нова инфраструктура буде булеварска, око које би се градски садржаји развијали плански и уз одређену регулацију. У тренутном плану је са једне стране направљен пут са благим кривинама, физичким спречавањем левих и полукружних скретања (карактеристика путева резервисаних за саобраћај моторних возила), а са друге су дрвореди постављени сувише близу да би то могло бити мотопут. Сугеришем да се минимални полупречник кривине са 350 смањи на 225 метара, а да се успостави систем управљања саобраћајем и безбедности саобраћаја који би омогућио брзину од 70км/с. Разлика у времену путовања аутомобилом између мотопута за 100км/с и булевара за 70км/с би била само један минут, а ефекат на урбани и привредни развој захваљујући овој промени стандарда би био огроман, уз смањење трошкова градње.
4) Не постоје аутобуске нише: Нови пут се планира кроз огромно насеље, и делове истог у којима се грађани годинама боре за јавни превоз, и где пешаче до истог 15-20 минута. Најважнији разлог што немају јавни превоз је недостатак путева довољних габарита и носивости за исти. Нови пут би задовољавао и један и други услов, и утолико је сулудо на истом изоставити стајалишта у нишама. То је боље него да се аутобусима, као тешким возилима, оптерећују мање улице. Тежак друмски саобраћај је најрационалније концетрисати у одређене главне улице. Наравно, бициклисте не усмерити у тунеле већ изнад истих.
5) Непотпуно решење за индивидуални саобраћај: На највећем делу плана пута је изостављен бициклистички саобраћај, који је поред приградских железница и трамваја једино превозно средство које дугорочно може бити брзо, поуздано и економично на Вождовцу. Са обзиром на профиле садашњих улица, Нова авалска је једина шанса да у Кумодражу буде бар један бициклистички коридор са високим стандардима. Упозорићу вас и да ће вас одређени људи обмањивати како нема бициклиста по брдима, а управо је Авалски један од најпопуларнијих праваца међу бициклистима. Бициклиста би било далеко више да постоји безбедна издвојена стаза за њих, а много нарочито деце и младих у Кумодражу користи бицикл у нерекреативне сврхе.