Безистан
- Začetnik teme Влада
- Datum pokretanja
dziggy
Advanced
Meni je uvek ovaj prolazi licio i imao neku energiju kao da je ispod metro stanica. Bilo bi lepo kada bi je tu napravili , ionako tu prolazi najvise ljudi i spaja dva trga 
bas bi bilo mocno
bas bi bilo mocnoAmbassador
Advanced
Stvarno je bilo lepo dok je bio cafe Bezistan, nikako mi ne ulazi u glavu zašto mu nisu dozvolili da tu ostane.. :/
I bila je jednom izložba Publikumovog kalendara.. Super je mesto..
I bila je jednom izložba Publikumovog kalendara.. Super je mesto..
izvor BlicStudenti arhitekture istraživali javni prostor Starog grada
Malo mašte za lepše okruženje
Autor: Svetlana Palić | 04.01.2008 - 06:15
Svega nekoliko umetnički oblikovanih tezgi za prodaju suvenira, koje uveče mogu da posluže kao klupe za sedenje mladima koji su izašli u grad, detalj je koji bi od Bezistana napravio privlačno mesto. Javni prostor u Beogradu, naročito u Starom gradu gde ga ima mnogo i gde je mnogo zapušten, bio je istraživačka tema grupe studenata Arhitektonskog fakulteta čiji će radovi krajem januara biti izloženi u kući Đure Jakšića u Skadarliji.
- Opština Stari grad ima atraktivne javne prostore koji su nedovoljno iskorišteni. Grupa od 48 studenata prve godine master studija istraživala je javne prostore Starog grada. Rezultat je 14 izvanrednih radova. Koleginica Jelena Živković i ja veoma smo se namučili u pokušaju da bar nekome damo manje od deset, ali nije moglo. Svaki rad je, prema kvalitetu i mašti koja je pokazana, zaslužio čistu desetku - kaže za "Blic" Zoran Đukanović, docent na Arhitektonskom fakultetu i mentor studentima na predmetu Umetnost u javnim prostorima.
Bezistan gradska suvenirnica
Katarina Obradović i Milena Šušić istraživale su mogućnosti oživljavanja Bezistana, prostora koji spaja Terazije sa Trgom Nikole Pašića. Umesto da bude reprezentativna gradska suvenirnica, ovaj prostor je preko nedelje pust i maračan, a vikendom pre podne pretvara se u neuređenu pijacu kojom ne može da se prođe.
- Namena koju Bezistan ima kao gradska suvenirnica omogućava postavljanje umetničkih formi koje bi bile u funkciji tezgi za prodaju suvenira, a u nekoj drugoj funkciji klupa za odmor i mirnu rekreaciju. Ovakvi oblici mogli bi da omoguće veće zadržavanje u prostoru Bezistana, čak i kada se prodavci suvenira povuku - objašnjavaju autorke.
Kako bi noću prostor bio bolje osvetljen, one predlažu postavljanje svetlosnih instalacija, pa i foto zida na ulazu sa Terazija.
- Vidimo to kao neku vrstu gradskog foto albuma. Sa umetnički urađenim tezgama-klupama i uz uređenje prolaza ka Nušićevoj ulici kao prostoru neartikulisanih umetničkih oblika, zaokružili smo projekat koji ima za cilj da u prostoru Bezistana naglasi specifičan duh samog Beograda. Kreativnost i individualnost njegovih stanovnika, uz mogućnost učešća i ljudi koji samo dolaze u posetu kao turisti - kažu devojke.
...
link http://www.blic.co.yu/beograd.php?id=25599
Plan za potpunu obnovu bezistana postoji i ako se dobro secam planiran je bas za 2008. Jedna moja poznanica je dobila posao od grada da uradi projekat dekorativnog osvetljenja Bezistana, tako da je taj proces u toku i vrlo aktivan. Ako sve bude kako treba necemo dugo cekati da ga srede, ali svi znate kako rokovi idu u Bg-u. Tako da sve u svemu, mozda nas 'ispale' za njegovo sredjivanje ove godine, ali projekat je u izradi sto daje nadu.
Malko me nervira ta nerealizacija relativno malih projekata, kao sto je npr. dugogodisnje najvaljivanje rekonstrukcije platoa ispred BDP-a, ili sada tzv. Filmski skver u Sremskoj, valjda ce se ubrzati malo s tim stvarima, ukljucujuci naravno i Bezistan koji je tema diskusije.
^^^^ Totalno. Najgore je sto ti 'mali' projekti uredjenja daju cesto veliki efekat, a mnogi bi mogli da postanu i male landmark lokacije. Ti si Homer naveo nekoliko bas lepih primera. Ja bih dodao recimo i plato ispred crkve Svetog Marka. Pa i sam Bezistan je fantastican potencijal. Nekoliko tih 'malih' projekata bi promenilo sliku citavih delova, a dobili bi i nove funkcije i komercijalnu vrednost. Steta jel se radi o stvarima gde ne mogu da se vade na novac, a ipak sve stoji.
Ambassador
Advanced
Kad spomene plato ispred srkve sv. Marka, meni su skroz super one žardinjere, koje su potavljene u obliku srca! Ja ne znam osobu iz inostranstva koju sam doveo tu i koja nije htela da se slika..
Ambassador
Advanced
Taj pasaž je, valjda, ranije bio natkriven staklenim krovom. Sada kad se pogleda gore, vidi se da do jednog nivoa postoji lepa fasada, a onda jedna kao mala nastrešnica pa skroz ravna fasada do vrha. Ok je Millennium centar koji su tu ubacili, samo su mogli da ne stave one grozne jezive klizave pločice... :/
Ako me ista u Beogradu nervira vise od nerealizacije nekih preko potrebnih projekata (metro, mostovi ), onda je to nerealizacija nekih malih projekata, koji mogu da transformisu izgled grada. Ovde je vec navedeno par lokacija, dodao bih i deo Nusiceve kod Terazija, medjutim, i za to cemo morati da se strpimo.
), onda je to nerealizacija nekih malih projekata, koji mogu da transformisu izgled grada. Ovde je vec navedeno par lokacija, dodao bih i deo Nusiceve kod Terazija, medjutim, i za to cemo morati da se strpimo.Ako cemo iskreno na svakom cosku na Dorcolu mogao je da se napravi neki tematski trgic/skver. Isto vazi za milion lokacija. Ali dzaba... u poglavarstvu nesposobnost velika, a zelje ni malo. Pogledajte samo nasta lice noviji spomenici u gradu - Gandi, Tesla, Pasic, ili onaj na Tasu sto je posle Bombardovanja stavljen. Tuga ziva. Bitno da su stavili one seljacke saksije na svaku banderu na Knezu.
У Нушићевој је ипак кренуло да се ради http://www.beobuild.net/discussion/viewtopic.php?pid=7558#p7558 , надам се да нећемо још дуго чекати да се цела заврши. Ипак ако све зависи од програма "Поправимо заједно" плашим се да ће испасти да си ти у праву.guimaraes":1m7lslpb je napisao(la):
Према предлогу ДУП-а за доњи Дорћол овако нешто можемо и очекивати. На жалост не знам до ког стадијума је стигао план.Lucifer":1m7lslpb je napisao(la):
Што се тиче споменика се слажем, поготово у вези са оним посвећеним погинулој деци у бомбардовању. Њега су поставиле Новости са још неким и стварно мислим да никоме не служи на част а и место му је по мени непримерено. По мени се нису прославили ни са спомеником Десанки Максимовић такође на Ташу, али да сад не ширимо причу пошто постоји већ тема о споменицима.
Ambassador
Advanced
Pazi, one saksije bi bile skroz OK, samo da se za nijansu ne razlikuju u boji od stubova. Ne znam, možda će se vremenom izjednačiti boja, nadam se da hoće. Inače te saksije su zapravo obrnuti vrhovi bandera, i to mi je skroz cute..
Pasaž „Bezistan“ na Terazijama propada čekajući da ga rekonstruišu
Tužna slika u centru grada
link http://www.blic.co.yu/beograd.php?id=34336
Tužna slika u centru grada
izvor BlicAutor: Svetlana Palić | 17.03.2008 - 06:10
Pasaž na Terazijama, popularni „Bezistan“, odavno ne predstavlja „gradsku suvenirnicu“ ili mesto za prodaju cveća, čemu je trebalo da služi. Parkirani automobili, butik sa izbačenim sportskim šorcevima i dresovima, zapuštena fontana i zatvorena vrata nekad čuvenog bioskopa „Kozara“, predstavljaju tužnu sliku koja svima smeta.
Formalno, o prostoru „Bezistana“ treba da brine „Zelenilo Beograd“.
- I sam se pitam zašto je „Zelenilo“ dobilo, još pre više od 30 godina, u nadležnost Bezistan, kad tamo nema vlati trave za održavanje. Pokrenuo sam ovih dana inicijativu da se ovo javno preduzeće oslobodi te odgovornosti i da se nadležnost nad Bezistanom prenese na „Poslovni prostor“ Grada Beograda. Logično je da oni gazduju sa nekoliko butika koji sada tamo postoje - kaže za „Blic“ Radovan Draškić, direktor „Zelenila Beograd“.
Prolaz između Terazija i Trga Nikole Pašića započinje, sa leve strane, zapuštenim vitrinama bioskopa „Kozara“. Sredinom se nižu stubovi, oblepljeni neurednim plakatima, uz koje se najčešće, subotom i nedeljom, „naslone“ tezge prodavaca suvenira, suvog cveća, vunenih čarapa i džempera, pa i slatkiša.
Desna strana ulaznog hola u Bezistan je nešto bolja. Pre nekoliko godina otvoren kafić „Biblioteka“, pa u produžetku „Mek Donalds“ na koji se naslanjaju ekspoziture „Raifaizen“ banke.
Nasuprot ovim uređenim poslovnim prostorima, ispred kojih se često parkiraju automobili, nalaze se radnje zakupaca poslovnog prostora (zlatar, „Soko Štark“, kiosk sa fudbalskim dresovima, zatvoren prazan kiosk...). Sa nekima od njih „Zelenilo“ je čak u sudskom sporu.
- Nama je taj poslovni prostor Bezistana samo na teretu. Neki ne plaćaju, neće da se isele, tužimo se sa njima, vučemo po sudovima... Sa druge strane, imamo užasan pritisak novih zakupaca koji bi da u bezistanu postave baštu, kafić...Zato mislim da je najbolje da to uzme Grad nazad, da se uradi nov projekat rekonstrukcije i osmisli šta sa ovim prostorom - kaže Draškić.
Javni prostor Starog grada, kojem pripada i „Bezistan“, tema je kojom se bavi i predsednica opštine Stari grad Mirjana Božidarević.
- Pokušavam, već neko vreme, da promenim sliku Bezistana. To je ruglo koje zaista svima smeta. Bezistan je, trenutno, u nadležnosti Gradskog zelenila, a mi ćemo iz opštine učiniti sve da se neko rešenje za njegovo uređenje pronađe - rekla je Mirjana Božidarević za „Blic“.
Propali pokušaji
Daleke 1988. Zavod za zaštitu spomenika kulture uradio je „elaborat uslova“ rekonstrukcije „Bezistana“, a 1995. godine Grad je raspisao konkurs za njegovo uređenje i rekonstrukciju.
Ponuđena rešenja zahtevala su, kako je tada ocenjeno, velika novčana sredstva, tako da ništa nije ni urađeno.
Klupe za suvenire i odmor
Katarina Obradović i Milena Šušić, dve studentkinje Arhitektonskog fakulteta, istraživale su, u okviru šireg projekta koji je rađen na ovom fakultetu, mogućnosti oživljavanja Bezistana.
Njihove ideja je da se u Bezistan, između ostalog, postave umetnički oblikovane klupe koje, preko dana, imale funkciju tezgi za suvenire.
link http://www.blic.co.yu/beograd.php?id=34336
Још једна најава обнове, искрено се надам да није "предизборна"
Безистан – Пепељуга или принцеза
линк http://www.politika.co.yu/rubrike/Beograd/Bezistan-Pepeljuga-ili-princeza.sr.html
Безистан – Пепељуга или принцеза
извор ПолитикаЧувени пролаз, који архитекте зову пупком града, тренутно у лошем стању, али у току је припрема за његово уређење
Зуб времена одавно је нагризао пасаж на Теразијама (Фото П. Павловић); Будућност Безистана
Зуб времена одавно је нагризао пасаж познат као Безистан који спаја Теразије са Тргом Николе Пашића, али, ако је веровати градским челницима, сређивање овог простора требало би да почне у другој половини године. Идејни пројекат урадили су студенти Архитектонског факултета у сарадњи са професорима. У току је припрема техничке документације и финансијске конструкције, каже Јасенко Лазовић, члан Градског већа задужен за привреду и локалну самоуправу.
– Реч је о уређењу изузетног простора – каже Зоран Ђукановић, доцент на Архитектонском факултету и руководилац пројекта Уметничко обликовање јавних градских простора, у оквиру којег је настало ово идејно решење.
– Пролаз представља пупак Београда и биће дотеран без већих архитектонских захвата. Заштићен је као културно добро. Добиће ново осветљење, урбани мобилијар и сувенирницу. Идеја је да пролаз упристојимо за потребе будућих корисника, јер је у питању локација кроз коју ће престоница комуницирати са грађанима, али и туристима – најављује Ђукановић.
Јасенко Лазовић истиче да је град на иницијативу Туристичке организације Београда пре годину дана покренуо причу да се обезбеди квалитетно место за продају сувенира и тако побољша туристичку понуду престонице.
– „Безистан” треба да буде простор у коме ће бити неколико радњи са сувенирима. Жеља нам је да у будућности он добије и културне садржаје. Очекујем да ће радови почети за неколико месеци. Ништа нећемо радити без учешћа Управе општине Стари град – наглашава Лазовић.
Без обзира на то што наткривени трг у срцу града није у надлежности општине у којој се налази, Мирјана Божидаревић, председница Старог града, каже да „Безистан” представља једно од обележја Старог града које је сада у лошем стању.
– Већ годинама сарађујемо са Архитектонским факултетом на тему уметничког обликовања и уређења простора и мислим да је предлог студената за обнову „Безистана” одличан. Допринос општине његовом уређењу је подршка и студентским идејама и напорима града да улепшају Београд. Уколико буде потребно, наша подршка може да значи и финансијску помоћ за сређивање овог важног градског простора – објашњава Божидаревићева.
Ексклузивна локација пре више од 30 година поверена је на управљање ЈКП „Зеленило Београд”. Радован Драшкић, директор „Зеленила Београд”, пита се зашто је његова кућа задужена за одржавање пасажа када у њему има најмање зеленила.
– Предлагао сам да ова локација пређе у надлежност Пословног простора Београд или Градског-стамбеног предузећа, односно установе која има више искуства са оваквим комплексом. Не знам да ли ће и после сређивања пасаж бити поверен „Зеленилу”, или некој другој установи. Важно је да ће у пролазу бити радње са сувенирима, а можда понудимо садашњим закупцима локала да, када се заврши обнова, делатност прилагоде новој намени – каже Драшкић.
Миран кутак са баштицом у чијој хладовини су многи проналазили предах од градске буке и врућине била је слика „Безистана” с краја педесетих година прошлог века која живи само у успоменама тадашњих генерација. Било је покушаја да се пасаж уреди, али сви су нажалост пропали. Већ годинама подсећа на запуштене хаусторе од којих су сви станари дигли руке. Начичкане радње са накитом и слаткишима, киоск са фудбалским дресовима, улични продавци сувенира, књига, оронула фасада – део су декора кроз који суграђани углавном протрчавају. Ни некада чувени биоскоп „Козара” више не привлачи пажњу филмофила. Једино лева страна пролаза од Дома синдиката до Теразија оставља нешто бољи утисак у који се уклапа ресторан „Мекдоналдс”, експозитура „Рајфајзен банке” и један кафић.
Д. Мучибабић
[објављено: 26/03/2008]
линк http://www.politika.co.yu/rubrike/Beograd/Bezistan-Pepeljuga-ili-princeza.sr.html
bigvlada
Advanced
rhitektonski fakultet spremio projekat za uređenje poznatog terazijskog pasaža
„Bezistan“ zaslužuje lepši izgled
Autor: Nataša Korlat | 23.03.2009. - 10:03
Idejni projekat za uređenje terazijskog prolaza „Bezistan“ završen je i već neko vreme čeka da dobije zeleno svetlo Skupštine grada. Zbog gotovo vanrednog stanja u gradskom parlamentu, koji je poslednju sednicu držao celih mesec dana, neizvesno je kad će „Bezistan“ biti na dnevnom redu.
Čuveni prolaz u centru grada, kroz koji dnevno prođe oko sto hiljada ljudi, sprema se za uređenje već godinu dana. Iako je njegova rekonstrukcija trebalo da bude završena tokom leta prošle godine, još nije usvojeno ni idejno rešenje. U opštini Stari grad, koja u saradnji sa JKP „Zelenilo“ brine o prolazu na Terazijama, nemaju odgovor na pitanje kada će se krenuti u revitalizaciju „Bezistana“.
- Ne znam ništa o tome. Narednih dana imaćemo sastanak. Možda će na njemu biti reči o tome- kaže Risto Raca, član veća opštine Stari Grad.
Isti odgovor dobili smo i u „Zelenilu“, koje o „Bezistanu“ brine već 30 godina. Radovan Draškić, direktor ovog preduzeća, kaže za „Blic“ da će se potruditi da se proces obnove čuvenog terazijskog prolaza ubrza.
- Na odlaganje rekonstrukcije sigurno su malo uticali i izbori. Ova prolaz je veoma značajan i nama je, takođe, u interesu da se što pre krene u njegovu obnovu – rekao je Draškić.
Uređenje pasaža koji spaja Terazije sa Trgom Nikole Pašića, po nekim procenama, trajalo bi od šest do devet meseci, a radovi bi koštali desetine miliona dinara. Neophodno je sanirati fasadu, pločnike i fontane i urediti zelene površine.
Budući izgled
Idejni projekat uradile su studentkinje Arhitektonskog fakulteta Katarina Obradović i Milena Sušić. Ovim rešenjem predviđen je budući izgled i namena prolaza na Terazijama.
One su zamislile da se „Bezistan“ oplemeni zelenilom i rasvetom, kao i interesantnim prostorom za odmor na sofisticiranim klupama. Projektom je predviđeno i uređenje prostora za održavanje različitih manifestacija u toku dana i večeri. Njihova ideja je i da se obezbedi mesto na kome bi se prodavali suveniri, proizvodi starih zanata i umetnički predmeti.
Pod zaštitom države
Terazijski prolaz, poznatiji kao „Bezistan“ već dugo je spomeničko dobro i pod zaštitom je države, pa će se tokom rekonstrukcije i o tome voditi računa. Namera Grada je da u budućnosti ovaj lokalitet predstavlja novi turistički centar.
Izvor: Blic
http://www.blic.rs/beograd.php?id=84828
„Bezistan“ zaslužuje lepši izgled
Autor: Nataša Korlat | 23.03.2009. - 10:03
Idejni projekat za uređenje terazijskog prolaza „Bezistan“ završen je i već neko vreme čeka da dobije zeleno svetlo Skupštine grada. Zbog gotovo vanrednog stanja u gradskom parlamentu, koji je poslednju sednicu držao celih mesec dana, neizvesno je kad će „Bezistan“ biti na dnevnom redu.
Čuveni prolaz u centru grada, kroz koji dnevno prođe oko sto hiljada ljudi, sprema se za uređenje već godinu dana. Iako je njegova rekonstrukcija trebalo da bude završena tokom leta prošle godine, još nije usvojeno ni idejno rešenje. U opštini Stari grad, koja u saradnji sa JKP „Zelenilo“ brine o prolazu na Terazijama, nemaju odgovor na pitanje kada će se krenuti u revitalizaciju „Bezistana“.
- Ne znam ništa o tome. Narednih dana imaćemo sastanak. Možda će na njemu biti reči o tome- kaže Risto Raca, član veća opštine Stari Grad.
Isti odgovor dobili smo i u „Zelenilu“, koje o „Bezistanu“ brine već 30 godina. Radovan Draškić, direktor ovog preduzeća, kaže za „Blic“ da će se potruditi da se proces obnove čuvenog terazijskog prolaza ubrza.
- Na odlaganje rekonstrukcije sigurno su malo uticali i izbori. Ova prolaz je veoma značajan i nama je, takođe, u interesu da se što pre krene u njegovu obnovu – rekao je Draškić.
Uređenje pasaža koji spaja Terazije sa Trgom Nikole Pašića, po nekim procenama, trajalo bi od šest do devet meseci, a radovi bi koštali desetine miliona dinara. Neophodno je sanirati fasadu, pločnike i fontane i urediti zelene površine.
Budući izgled
Idejni projekat uradile su studentkinje Arhitektonskog fakulteta Katarina Obradović i Milena Sušić. Ovim rešenjem predviđen je budući izgled i namena prolaza na Terazijama.
One su zamislile da se „Bezistan“ oplemeni zelenilom i rasvetom, kao i interesantnim prostorom za odmor na sofisticiranim klupama. Projektom je predviđeno i uređenje prostora za održavanje različitih manifestacija u toku dana i večeri. Njihova ideja je i da se obezbedi mesto na kome bi se prodavali suveniri, proizvodi starih zanata i umetnički predmeti.
Pod zaštitom države
Terazijski prolaz, poznatiji kao „Bezistan“ već dugo je spomeničko dobro i pod zaštitom je države, pa će se tokom rekonstrukcije i o tome voditi računa. Namera Grada je da u budućnosti ovaj lokalitet predstavlja novi turistički centar.
Izvor: Blic
http://www.blic.rs/beograd.php?id=84828
BOKI SMOKI
Advanced
Kada prodjem tu osecam se kao da sam se vratio u devedesete.
c.s.i.
Higher intermediate
Mogle bi da budu simbol grada
Autor: Nataša Korlat | Foto:Z. Raš | 12.06.2009. - 08:47
Za nekoliko meseci trebalo bi da počne rekonstrukcija fontane u terazijskom prolazu „Bezistan”, a paralelno sa njom najverovatnije će biti obnovljen i ceo ovaj prostor. Iako u gradu ima više od 20 fontana, uglavnom sagrađenih na politički i istorijski važnim lokacijama, nijedna od njih ne figurira kao simbol Beograda, kao što je to slučaj sa ostalim evropskim prestonicama.
Oko 6,5 miliona dinara biće ukupno izdvojeno za rekontrukciju „Devojke sa školjkom”, bronzane fontane koja je sagrađena pre tačno 50 godina u prolazu „Bezistan”. Iako je i prethodnih godina radila, već duže vreme nalazi se u veoma lošem stanju. Da bi ova vodena lepotica bila potpuno vraćena u funkciju, neophodna je kompletna sanacija, zbog čega je pre nekoliko dana raspisan i tender za izradu glavnog projekta.
- Tender je raspisan, a radovi će najverovatnije da počnu posle Univerzijade. Uporedo sa obnovom ove fontane, biće rekonstruisan i ceo terazijski prolaz, po projektu koji je već urađen - kaže Svetozar Veselinović, izvršni direktor JP „Beogradski vodovod i kanalizacija”.
Tako će po prvi put posle 50 godina biti rekonstruisan i prolaz „Bezistan”, koji spaja Terazije sa Trgom Nikole Pašića. Kroz njega dnevno prođe stotine hiljada Beograđana, a do danas gotovo i da nije služilo svrsi za koju je i projektovan. Umesto da po zamisli arhitekte Vladete Maksimovića postane prijatan kutak sa zabavnim i umetničkim sadržajima, pretvoren je u parkiralište i svojevrstan buvljak na kome se prodaju zastave, navijačke i druge majice i slično. Procenjuje se da će za njegovhu obnovu biti potrošeno nekoliko desetina miliona dinara.
U Beogradu postoji 25 fontana i uglavnom se nalaze na mestima koja su iz nekih političkih i istorijskih razloga veoma važna. I pored toga, po nijednoj od njih prestonica nije prepoznatljiva.
- Fontane su marginalne u mislima Srba. Čak i one koje bi svojim oblikom i kvalitetom mogle biti simbol ovog grada ne rade kako treba - kaže Zoran Đukanović, profesor na Arhitektonskom fakultetu.
Nekad se za najlepšu i najuređeniju smatrala takozvana „Titova fontana“ na nekadašnjem „25. maju“, ali je ona od njegove smrti potpuno zapuštena. Ni ove godine nije ušla u program za preuređenje, jer se za njenu sanaciju mora izdvojiti oko 30 miliona dinara.
- Po meni bi na neki način simbol Beograda mogla biti Terazijska česma. Iako je nekoliko puta menjala lokaciju, na njoj se i sad može videti duh mesta na kom se nalazi, a istovremeno izgleda kao novi proizvod. Fontane ispred Hrama svetog Save istovremeno je i religiozni i politički projekat - dodaje profesor Đukanović.
Fontana na Trgu Nikole Pašića, koja se smatra možda i najkvalitetnijom beogradskom fontanom, takođe ima određenu političku simboliku. Nosi ime nekadašnjeg premijera Kraljevine Srbije, a nalazi se na veoma značajnoj lokaciji. Nju su među narodom jedno vreme zvali „Milkin bide“ po tadašnjoj predsednici vlade SFRJ Milki Planinc.
U nekim evropskim gradovima fontane su svojom arhitekturom „pobedile“ i sam grad. Tako je sa rimskom „Di trevi“ fontanom. Samo u jednom trenutku zna se desiti da ispred nje nalazi i u nju gleda hiljade ljudi. Ona je postala atrakcija ovog grada. Može se videti na razglednicama, gledati na filmovima, a na njoj su radili najveći umetnici renesanse.
- Fontana u Barseloni, koja menja boje i peva, napravljena je kao odgovor za gradnju Ajfelovog tornja u Francuskoj. Ne radi ceo dan, jer troši struju kao grad od 100.000 stanovnika. Barselona je njome htela pokazati svoju veličinu - kaže Zoran Đukanović.
Stručnjaci se ne usuđuju da porede domaće sa svetskim fontanama jer, kako kažu, to bi bilo neukusno. Ipak, pozdravljaju novu tradiciju maturanata, koji po završetku školske godine skaču u beogradske vodoskoke i daju im na značaju.
Projekat studenata
Rekonstrukcija „Bezistana” radiće se po projektu studentkinja arhitekture Katarine Obradović i Milene Sušić. One su zamislile da se ovaj prostor oplemeni zelenilom i rasvetom. Projektom je predviđeno i da se uredi prostor za održavanje različitih manifestacija u toku dana i večeri, kao i mesto na kome bi se prodavali suveniri, proizvodi starih zanata i umetnički predmeti.
Autor: Nataša Korlat | Foto:Z. Raš | 12.06.2009. - 08:47
Za nekoliko meseci trebalo bi da počne rekonstrukcija fontane u terazijskom prolazu „Bezistan”, a paralelno sa njom najverovatnije će biti obnovljen i ceo ovaj prostor. Iako u gradu ima više od 20 fontana, uglavnom sagrađenih na politički i istorijski važnim lokacijama, nijedna od njih ne figurira kao simbol Beograda, kao što je to slučaj sa ostalim evropskim prestonicama.
Oko 6,5 miliona dinara biće ukupno izdvojeno za rekontrukciju „Devojke sa školjkom”, bronzane fontane koja je sagrađena pre tačno 50 godina u prolazu „Bezistan”. Iako je i prethodnih godina radila, već duže vreme nalazi se u veoma lošem stanju. Da bi ova vodena lepotica bila potpuno vraćena u funkciju, neophodna je kompletna sanacija, zbog čega je pre nekoliko dana raspisan i tender za izradu glavnog projekta.
- Tender je raspisan, a radovi će najverovatnije da počnu posle Univerzijade. Uporedo sa obnovom ove fontane, biće rekonstruisan i ceo terazijski prolaz, po projektu koji je već urađen - kaže Svetozar Veselinović, izvršni direktor JP „Beogradski vodovod i kanalizacija”.
Tako će po prvi put posle 50 godina biti rekonstruisan i prolaz „Bezistan”, koji spaja Terazije sa Trgom Nikole Pašića. Kroz njega dnevno prođe stotine hiljada Beograđana, a do danas gotovo i da nije služilo svrsi za koju je i projektovan. Umesto da po zamisli arhitekte Vladete Maksimovića postane prijatan kutak sa zabavnim i umetničkim sadržajima, pretvoren je u parkiralište i svojevrstan buvljak na kome se prodaju zastave, navijačke i druge majice i slično. Procenjuje se da će za njegovhu obnovu biti potrošeno nekoliko desetina miliona dinara.
U Beogradu postoji 25 fontana i uglavnom se nalaze na mestima koja su iz nekih političkih i istorijskih razloga veoma važna. I pored toga, po nijednoj od njih prestonica nije prepoznatljiva.
- Fontane su marginalne u mislima Srba. Čak i one koje bi svojim oblikom i kvalitetom mogle biti simbol ovog grada ne rade kako treba - kaže Zoran Đukanović, profesor na Arhitektonskom fakultetu.
Nekad se za najlepšu i najuređeniju smatrala takozvana „Titova fontana“ na nekadašnjem „25. maju“, ali je ona od njegove smrti potpuno zapuštena. Ni ove godine nije ušla u program za preuređenje, jer se za njenu sanaciju mora izdvojiti oko 30 miliona dinara.
- Po meni bi na neki način simbol Beograda mogla biti Terazijska česma. Iako je nekoliko puta menjala lokaciju, na njoj se i sad može videti duh mesta na kom se nalazi, a istovremeno izgleda kao novi proizvod. Fontane ispred Hrama svetog Save istovremeno je i religiozni i politički projekat - dodaje profesor Đukanović.
Fontana na Trgu Nikole Pašića, koja se smatra možda i najkvalitetnijom beogradskom fontanom, takođe ima određenu političku simboliku. Nosi ime nekadašnjeg premijera Kraljevine Srbije, a nalazi se na veoma značajnoj lokaciji. Nju su među narodom jedno vreme zvali „Milkin bide“ po tadašnjoj predsednici vlade SFRJ Milki Planinc.
U nekim evropskim gradovima fontane su svojom arhitekturom „pobedile“ i sam grad. Tako je sa rimskom „Di trevi“ fontanom. Samo u jednom trenutku zna se desiti da ispred nje nalazi i u nju gleda hiljade ljudi. Ona je postala atrakcija ovog grada. Može se videti na razglednicama, gledati na filmovima, a na njoj su radili najveći umetnici renesanse.
- Fontana u Barseloni, koja menja boje i peva, napravljena je kao odgovor za gradnju Ajfelovog tornja u Francuskoj. Ne radi ceo dan, jer troši struju kao grad od 100.000 stanovnika. Barselona je njome htela pokazati svoju veličinu - kaže Zoran Đukanović.
Stručnjaci se ne usuđuju da porede domaće sa svetskim fontanama jer, kako kažu, to bi bilo neukusno. Ipak, pozdravljaju novu tradiciju maturanata, koji po završetku školske godine skaču u beogradske vodoskoke i daju im na značaju.
Projekat studenata
Rekonstrukcija „Bezistana” radiće se po projektu studentkinja arhitekture Katarine Obradović i Milene Sušić. One su zamislile da se ovaj prostor oplemeni zelenilom i rasvetom. Projektom je predviđeno i da se uredi prostor za održavanje različitih manifestacija u toku dana i večeri, kao i mesto na kome bi se prodavali suveniri, proizvodi starih zanata i umetnički predmeti.