Šta je novo?

BIGZ (БИГЗ)

Власник „Београђанке” купује и зграду БИГЗ-а

„Марера” улаже 50 милиона евра у куповину од Петра Матића и сувласника, као и у обнову тог културног добра, дела архитекте Драгише Брашована

BIGZ-eksterijer-dan.jpg


„Марера пропертис” би, после „Београђанке”, почетком 2021. године требало да за 50 милиона евра купи још један симбол престонице – здање БИГЗ-а. То антологијско, али запуштено дело српске модерне архитектуре, некадашњу зграду једног од највећих издавача СФРЈ, а данас неформални културни центар, „Марера” ће обновити и претворити у пословни простор за издавање.

Тако би, према сазнањима „Политике”, могла да буде окончана вишегодишња потрага за новим купцем БИГЗ-а. Његов већински власник, вечито мистериозни Петар Матић, један од највећих играча на београдском тржишту некретнина, нашао је себи достојног такмаца у новој звезди овог сектора, „Марери”. Њен крајњи власник је, према подацима Агенције за привредне регистре, Владимир Зубрилин, руски бизнисмен који поседује и пасош Малте, споменут у афери „Панамски документи” о изношењу новца у офшор зоне.

Матић је, међутим, још једном доказао колико је вешт. Од државе БИГЗ је купио 2007. године за 310 милиона динара, што је тад износило 3,87 милиона евра. Пре шест година одбио је да свој удео од 80 одсто у БИГЗ-у – који има још три сувласника – прода канадској фирми „Типин корпорејшн”, спремној да у куповину и обнову тог објекта уложи 30 милиона евра. У међувремену је здање само пропадало, али је „Марера” ипак пристала да за њега да 50 милиона евра. Није познато колико ће од тога предати тренутним власницима, а колико ће уложити у обнову, али је оправдано претпоставити да ће највећи део те своте припасти Матићу и да ће проћи боље него што су му нудили Канађани.

Онако како је увек пословао, Матић и сад чува детаље овог посла у тајности. Из његове компаније „МПЦ пропертис” за „Политику” су изјавили само то да „интересенти за куповину постоје, процес је у току, али ми нисмо једини власник, има их више”. У „Марери” такође нису хтели ни да потврде нити да демантују сазнања „Политике” да је после двогодишњих преговора преузимање БИГЗ-а при крају и да су с његовим власницима постигли писмене и усмене договоре.

Наш извор каже да се зна и кад би требало да почне велика обнова зграде у Булевару војводе Мишића – на лето следеће године, а окончаће се за 18 месеци. Здање има око 40.000 квадратних метара и његова спољашњост мора задржати аутентичан изглед јер је то дело великог архитекте Драгише Брашована уписано у каталог културних добара.

Обновљени БИГЗ ће се и боље уклопити у своје будуће суседство. До тачке прекопута њега планирано је да се протегне и „Београд на води”. Тик уз БИГЗ је до 2015. био Стари парни млин, који је откупила и у хотел „Радисон блу”, подигавши ту и нову пословну кулу, преуредила аустријска компанија „Соравија”, која је такође годинама покушавала да преузме Брашованово здање од Матића и сувласника.

Успех „Марере” у том послу наставак је стреловитог успона компаније, за коју се у широј јавности чуло девет година после њеног оснивања. Те 2018. биро „Реморкер аркитектс” који потписује све пројекте „Марериних” реконструкција добио је Награду града Београда за архитектуру за обнову бивше зграде „Трудбеника” у Булевару краља Александра 79.

До тада је „Марера” на себе укњижила и објекат у Булевару краља Александра 28, а у Ресавској су преуредили некадашњу зграду „Југохемије”. Купили су и бившу фабрику „Беко” и обликовали је у „Калемегдан бизнис центар”. Ове године завршили су преуређење објекта у Македонској улици 44. Пре неколико месеци од града су купили део „Београђанке”, коју ће 2021. претворити у модерне канцеларије за издавање. То је њихов стандардни начин пословања – куповина и обнова старих здања док не буду спремна да приме закупце савременог пословног простора.

Амбиције „Марере” још су веће. Прошле године уочи доласка Владимира Путина у Београд били су заинтересовани за улагање у приобаље у Блоку 18, у којем поседују пола хектара, али од тога још нема ништа. И овако, у адаптацију старих пословних објеката у центру Београда већ су, како наводе, уложили више од 75 милиона евра.

– „Марера” има прецизну стратегију и јасан профил. Али очигледно поседује и капитал који није производ органског раста у смислу да једну зграду изда и од тога купује другу. Из количине капитала који је овде пласирала у кратком временском периоду види се да јој је Србија битно тржиште – каже стручњак за некретнине који не жели да му се име помиње у новинама.

„Соравија” одустала

Када је 2015. аустријска „Соравија” ушла у преговоре са власницима БИГЗ-а, изгледало је да ће од посла нешто бити јер му је подршку пружио и тадашњи градоначелник Београда Синиша Мали. Три године касније Мали је најавио да ће славном америчком архитекти Данијелу Либескинду бити поверена реконструкција тог здања. За градоначелникову еуфорију око Либескинда показало се да је полетела пре времена јер су у „Соравији” почетком 2018. потврдили да је то само идеја. Била и остала. Сада у „Соравији” кажу да су одустали од куповине БИГЗ-а. Потврдили су да је тачно да су са сувласницима имали потписане предуговоре, али да су они истекли и да од пазара није било ништа због, како наводе, „одређених спорова”.

Дух европске модерне архитектуре

Нова зграда Државне штампарије, као једне од најстаријих државних институција у Кнежевини Србији, основане још 1831. године, саграђена је између 1936. и 1940. године на простору комплекса урбане, индустријске и саобраћајне зоне код „Мостара”. Архитеката Драгиша Брашован је на овом здању први пут у београдској архитектури применио армиранобетонски скелетни систем конструкције, наводи градски Завод за заштиту споменика културе. Овим изузетним остварењем у време свог стваралачког врхунца Брашован се, више него било којим делом до тада, приближио духу европске модерне архитектуре. За споменик културе БИГЗ је проглашен 1992. године.

Politika
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=810274#p810274:16dfbs3b je napisao(la):
Bender Rodriguez » Uto Jan 05, 2021 4:04 am[/url]":16dfbs3b]
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=810217#p810217:16dfbs3b je napisao(la):
mikelo90 » Pon Jan 04, 2021 10:23 pm[/url]":16dfbs3b]Jel poznato kome pripada Marera?
Marera ti je jedna od svetih krava na Beobuildu. Pojedinci se kunu u nju i iz njihovih priča ispada da je to neko bog zna kakvo čudo od firme. A zapravo iza svega stoji neki ruski muljator. Evo:

Њен крајњи власник је, према подацима Агенције за привредне регистре, Владимир Зубрилин, руски бизнисмен који поседује и пасош Малте, споменут у афери „Панамски документи” о изношењу новца у офшор зоне.

Mada u ovom slučaju ja podržavam ovakav potez jer sve je bolje od dosadašnjeg stanja i statusa kvo.

Sve to mi jako zvuči kao da je on samo front za nekog drugog ko nam je mnogo poznatiji.
 
Na prste jedne ruke se jedva mogu nabrojati ti veći investitori po Beogradu koji su pošteno zaradili i čiste savesti, ništa novo, meni je bitno samo da ne uništavaju Beograd svojim investicijama. Marera je prethodnim obnovama ostavila veoma pozitivnu sliku, tako da ako ima neka firma kojoj bih najradije prepustio obnovu BIGZ-a onda su to oni, jer čiji god kapital bio iza njih očigledno imaju dobar kadar koji vodi projekte.
 
Mene već hvata strah na šta će to na kraju da liči...
 
Zar je bitno poreklo inostranog novca? Ceo, ali bukvalno ceo Majami je izgradjen od narkotika.
Najbitnije je da se grad razvija i uredjuje. To sto stranci ulazu kod nas je odlicna stvar. Svaka drzava je bogata onoliko koliko se novca nalazi u njoj! Sto vise stranog kapitala kod nas to bolje.

Kako je krenulo mislim da ce Marera da preuzme i zgradu Poste na Savskom trgu.
 
Pa ne mora da znači da je inostrani novac i - da, jako je važno da li neko odavde, neko ko je govorio "marera karera", kupuje sve po ovoj zemlji i ovom gradu.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=810318#p810318:32l7qip4 je napisao(la):
Max15 » 05 Jan 2021 10:26[/url]":32l7qip4]Zar je bitno poreklo inostranog novca? Ceo, ali bukvalno ceo Majami je izgradjen od narkotika.
Najbitnije je da se grad razvija i uredjuje. To sto stranci ulazu kod nas je odlicna stvar. Svaka drzava je bogata onoliko koliko se novca nalazi u njoj! Sto vise stranog kapitala kod nas to bolje.

Kako je krenulo mislim da ce Marera da preuzme i zgradu Poste na Savskom trgu.

Тачно тако. Није битно да ли је криминал, битно је да буде лепо и квалитетно урађено. Остало је небитно - пролазно
 
BFBE50F1-4363-496F-896D-19F7DD4970FE.jpeg
 

Prilozi

  • 38AF5DD6-E102-4C4F-89FB-996F81AED655.jpeg
    38AF5DD6-E102-4C4F-89FB-996F81AED655.jpeg
    624,8 KB · Pregleda: 3.479
  • F6BCD4F3-4B75-4FAD-9C9D-42227CD053E1.jpeg
    F6BCD4F3-4B75-4FAD-9C9D-42227CD053E1.jpeg
    152,2 KB · Pregleda: 3.474
  • F02BE798-A5F2-4535-AE95-1766D73D195A.jpeg
    F02BE798-A5F2-4535-AE95-1766D73D195A.jpeg
    327,1 KB · Pregleda: 3.473
[youtube]https://www.youtube.com/watch?v=3EQdmvtPLRo[/youtube]
 
Jesu sve zgrade ovog Brašovana ovako modernistički ružne ili mu ovo nije bio dan... Al dobro, za mene bar znimljiv podatak da je pocela se grdi 1936-e, dakle da je propadanje srpske arhitekture krenulo pre Drugog sv rata, pre komunista i njihove arhitekture, zapravo ovde vidimo da su oni nastavljaci ovog skeletorskog stila (to ono kad koza i meso izumru, pa ostane samo gola smrt, e taj fazon arhitekture, dobre za horor filmove), da su verovatno pod tim uticajem se istripovali treba skeletizuju zgradu Pošte na Savskom trgu...
Hm, gore rekoh grde umesto grade. Mora da je neko pametan smisljajuci reci shvatio da je graditi precesto nagrditi.
 
Та зграда је грађена у стилу који је тада био актуелан у целом свету. То што су код нас између два рата грађене и зграде у старијим фасадно раскошнијим стиловима је последица нашег заостајања.
 
Evo sad ispravljamo to što smo zaostajali, pa rušimo u Mišarskoj, Resavskoj i Gepratovoj i napravićemo modernije građevine. Parkiće su sačuvali komšiluk i opozicija, a za ovo sve boli uvo...
 
Da i sad zaostajemo, starlete u Holivudu bar za broj prosecno stavljaju vece silikone od nas.
Slazem se da smo kasnili, zapravo trend je poceo sa Ajfelom, inžinjerima koji upotrebljavaju čelik u građevinstvu (prvenstveno mostovima) sredinom 19. veka ("tehnološka arhitektura"), koja se zatim proširila na visokogradnju od 1880ih solitera Čikaške škole, zatim kasni nam moderna arhitektura pocetka 20. veka Frenk Lojd Rajta i polupanog Le Krozbijea... Ali kasnjenje na avion koji se srusio, onom onomad spasilo zivot...
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=811741#p811741:3mla36ev je napisao(la):
Earthmoving » Sub Jan 09, 2021 1:45 pm[/url]":3mla36ev]Jesu sve zgrade ovog Brašovana ovako modernistički ružne ili mu ovo nije bio dan... Al dobro, za mene bar znimljiv podatak da je pocela se grdi 1936-e, dakle da je propadanje srpske arhitekture krenulo pre Drugog sv rata, pre komunista i njihove arhitekture, zapravo ovde vidimo da su oni nastavljaci ovog skeletorskog stila (to ono kad koza i meso izumru, pa ostane samo gola smrt, e taj fazon arhitekture, dobre za horor filmove), da su verovatno pod tim uticajem se istripovali treba skeletizuju zgradu Pošte na Savskom trgu...
Hm, gore rekoh grde umesto grade. Mora da je neko pametan smisljajuci reci shvatio da je graditi precesto nagrditi.

Nemoj tako, ova zgrada je savršena. Ovi mnogobrojni prozori, kada se srede i očiste, ravne linije zgrade i razni oblici ovako uklopljeni u jednu celinu... U svoje vreme, bila je najmodernija štamparija. Svidja mi se kako su je zamislili, samo ko će da čeka dve godine??!
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=811750#p811750:2z3s669s je napisao(la):
Дошљак » Суб Јан 09, 2021 3:04 pm[/url]":2z3s669s]Та зграда је грађена у стилу који је тада био актуелан у целом свету. То што су код нас између два рата грађене и зграде у старијим фасадно раскошнијим стиловима је последица нашег заостајања.
Пре је реч о конзервативности него заистајању. Овај други појам је непотребно емотивно, па и идеолошки, обојен. Немогуће је не доживети га као негативног, а тешко да је у тад врло „напредном” гуљењу Фасада по Немачкој, па и другде, као пропратној појави бујице нових стилова, било ичега позитивног.

И тешко да се може рећи да је игде у свету престала градња у фасадно раскошнијим стиловима чиме су Баухаус и дружина ступили на сцену, а још. То је био постепен процес, који се одвијао различитим темпом у различитим срединама.
 
Niti mi je žao što imamo zgrade u stilu akademizma, niti mi je žao što imamo zgrade poput BIGZa u stilu moderne i/ili Streamliner.

Kamo sreće da je i jednih i drugih više u Beogradu.
 
Kada se sredi ova zgrada promenice mnogi misljenje o njoj.
 
Да се разумемо, ја нисам против старијих стилова архитектуре раскошних фасада, и велики сам противник рушења старих здања. Само сам хтео да кажем да је зграда државне штампарије, касније БИГЗ ипак била у кораку са светским трендовима у архитектури.
 
Da. Moj zaključak na to bi bio da je u nekom periodu dobro bilo slediti gradsku arhitekturu Zapada, ali da se pokazalo da nije formula koja zauvek važi, to jasno vidim kad pogledam unazad, a možda je baš ova predratna zgrada bila taj trenutak kada se trebalo otkačiti od zapadnih trendova koji su krenuli na lošu stranu. Možda su neki obični ljudi, posmatrači grada to tada uvideli, kao sto su Parižani pravilno protestovali protv Ajfelovog tornja predviđajući u kom smeru to ide, ali očigledno je da arhitekte i vlast koja često podržava takvu arhitekturu, žive u nekom paralalenom svetu i da ispiranjem mozgova trendovima prave greške. Pravi arhitekta, kao i pravi vladar bi, nakon što je dobro obrazovan (ne mislim na gluposti u školi nego na stvarno stanje stvari), nakon što je shvatio dotadašnju priču, on bi za dobro sagledavanje i donošenje odluka morao da ima veliki mir kako bi mogao da na miru sagledao sve aspekte i posledice, a ne da se izlaže bombardovanju informacijama, koktelima, prijemima, kontaktu sa prevelikim brojem ljudi... jer mu to oduzima vreme za razmišljanje, to se često odrazi na lošije odluke.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=811741#p811741:2bp9n3z8 je napisao(la):
Earthmoving » Јуче, 13:45[/url]":2bp9n3z8]Jesu sve zgrade ovog Brašovana ovako modernistički ružne ili mu ovo nije bio dan... Al dobro, za mene bar znimljiv podatak da je pocela se grdi 1936-e, dakle da je propadanje srpske arhitekture krenulo pre Drugog sv rata, pre komunista i njihove arhitekture, zapravo ovde vidimo da su oni nastavljaci ovog skeletorskog stila (to ono kad koza i meso izumru, pa ostane samo gola smrt, e taj fazon arhitekture, dobre za horor filmove), da su verovatno pod tim uticajem se istripovali treba skeletizuju zgradu Pošte na Savskom trgu...
Hm, gore rekoh grde umesto grade. Mora da je neko pametan smisljajuci reci shvatio da je graditi precesto nagrditi.
Зграда БИГЗ и остале Брашованове зграде су ремек дело и прелепе су за разлику од поште 6 и осталих недела Коруновића/Круновића или како год се већ звао дотични, боље да се држао богомоља. Стара и нова фасада поште могу да се такимиче у наказности.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=811989#p811989:5g6lxat7 je napisao(la):
Сенке » Нед Јан 10, 2021 3:59 pm[/url]":5g6lxat7]
Зграда БИГЗ и остале Брашованове зграде су ремек дело и прелепе су за разлику од поште 6 и осталих недела Коруновића/Круновића или како год се већ звао дотични, боље да се држао богомоља. Стара и нова фасада поште могу да се такимиче у наказности.
Из једне крајности у други. Нити сте у праву Ви, нити особа којој сте одговорили.

Ускогрудост екстремиста који све вреднују по мерилма тренутно преовлађујућег или њима омиљеног стила, погрешно поистовећујући партикуларно и универзално, коштала је свет многих ремек-дела, чију вредност и лепоту екстремисти нису били у стању да увиде.

Штавише, Ви грешите озбиљније него Ваш саговорник, јер не увидите значај чињенице да је зграда попут БИГЗ-ове на претек широм света, док Коруновићева представља покушај стварања националног стила, и као таква, далеко је јединственија и значајнија, како за историју архитектуре, тако и за културу српског народа, ма колико се Коруновићевом делу могло штошта приговорити.

Кратова „обнова” Коруновићеве зграде представљала је првокласни акт вандализма, и гнусан пример обрачуна с идеолошким неистомишљеником и непоштовања ауторског дела тад још живог Коруновића, што се јасно види из Кратових коментара. И зато је за мене Павле Крат нечовек и вандал, кога се сећамо само по томе што је огулио фасаду Коруновићевог остварења.

П. С. Стилски шовинизам оних који (тврде да) искључиво виде лепоту у једном стилу градње, једном жанру музике итд. најчешће указује на одсуство правог осећаја за лепо. Такви људи, неретко, просто следе трендове или оно што су у одређеном периоду - најчешће младости - прихватили као мерило доброг укуса, који сами не поседују.
 
Izvor: Beobuild.rs

Marera najavila rekonstrukciju BIGZ-a
bigz-pre-rekonstrukcije-01bbm.jpg

Marera Real Estate Partners je u svom prvom partnerskom projektu kupila zgradu BIGZ-a koju će obnoviti prema oprobanom konceptu kojim se njena sestrinska kompanija, Marera Properties, pozicionirala kao lider u rekonstrukciji znamenitih objekata u Beogradu. Nakon transformacije bivše fabrike Beko u današnji "Kalemegdan biznis centar" i započetom rekonstrukcijom čuvene kule "Beograđanka", Marera započinje novi projekat sa
kompanijom „Aleksandar gradnja“, kao partnerom u obnovi još jednog beogradskog spomenika kulture - zgradu nekadašnjeg BIGZ-a. Projekat će se realizovati preko posebno osnovane kompanije MPP BIGZ, u kojoj obe strane imaju po 50 odsto učešća.

U zgradu nekada najveće štamparije na Balkanu ukupno će biti uloženo preko 40 miliona evra, i ona će biti novi ukras grada za nešto više od 18 meseci koliko je planirano za rekonstrukciju. Kako je u pitanju antologijsko delo srpske moderne arhitekture, kompanija će tesno sarađivati sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture grada Beograda na očuvanju autentičnog izgleda projekta Dragiše Brašovana.

„Ovo monumentalno zdanje ima preko 40.000m2, od čega je nešto preko polovine upotrebnog prostora usled impresivno projektovanih hodnika i stepenišnih zona. Što se tiče dizajna kancelarijskog prostora srpsko tržište uveliko prepoznaje Mareru po savremenosti, inovacijama i funkcionalnosti najvišeg nivoa. Ulazak u ovaj projekat sa „Aleksandar gradnjom“ doprineće efikasnosti njegove realizacije, a ujedno otvara vrata novim saradnjama i partnerstvima. Na domaćem tržištu nekretnina kancelarijski segment je daleko od zasićenog i tu vidimo prostor za nove investicije. Nastavićemo da širimo naš portfolio objekata komercijalne namene, kako samostalno tako i u partnerskim odnosima“, izjavila je Milana Srećkov, direktorka kompanije MPP BIGZ.

Kao budući moderni poslovni centar, BIGZ će kompanijama zainteresovanim za zakup ponuditi kombinaciju klasičnih kancelarija različitih veličina i open space koncepta, ali i mogućnost da organizacija prostora i dizajn enterijera budu u potpunosti prilagođeni njihovim potrebama i specifičnim zahtevima.

BIGZ-VS-01.jpg

BIGZ-VS-02.jpg


bigz-pre-rekonstrukcije-01.jpg

bigz-pre-rekonstrukcije-02.jpg

bigz-pre-rekonstrukcije-03.jpg

bigz-pre-rekonstrukcije-04.jpg

bigz-pre-rekonstrukcije-05.jpg

bigz-pre-rekonstrukcije-06.jpg

bigz-pre-rekonstrukcije-07.jpg

bigz-pre-rekonstrukcije-08.jpg
 
Предивна вест, ако се оствари!

Обнова ове зграде потпуно би препородила изглед тог дела града, али не верујем ништа док не видим.
 
Више нема ни потребе да се читају теме на овом форуму када 90% прати исти шаблон

Х из неког разлога пропада, сви се жале на тренутно стање

Вест: Х ће се променити!

А: Надам се да ће се променити на боље
Б: Џаба ишта да се ради, цело постојање Х је гром и пакао, нешто најгоре на свету што је икада постојало и почетак краја културе човечанства
В: Х је симбол напретка и доказ да је у Србији некад рађено како треба, оно што је било пре је ужас, касаба, турбофолк и такође пашалук
Д: Добро људи немојте да претерујете
Б: Није необично што се ова вест поклапа са објавом о избору новог Патријарха који је снимљен како једном приликом поздрава љуби руку Папи, ово је намерно масонско-ватиканско уништавање нашег родноверског наслеђа
Г: Зна ли неко колика ће да буде цена квадрата?
М: Охохо сада ће страни инвеститор да омасти брке профитом након што уложи 40 милиона евра у веродостојну обнову 80 година старе зграде. То ти је капитализам, само да заради на свом улагању ништа да да за џабе
И: Вратимо се на тему :wink:
В: Наравно да ће искористити белу боју за фасаду да бљешти као Лас Вегас #кичерај #збогомСрбијо
*3 мутне слике тренутног стања зграде*
Љ: Зна ли се када је рок завршетка?
 
Vrh