Šta je novo?

Аутопут Бања Лука - Београд

vladimir79

Higher intermediate
Učlanjen(a)
04.08.2010.
Poruke
1.240
Pohvaljen
747
Lokacija
Beograd
Бања Лука - Добој
Најзначајнији инфраструктурни потенцијал за даљу интеграцију унутар Републике Српске је аутопут Бања Лука-Добој.

Почетна стационажа предметног аутопута налази се иза интеррегионалног чвора Маховљани 1, а завршна на споју са постојећим магистралним путем М17, (односно интеррегионалним чвором Јоховац 2), (дионица Шешлије-Добој), у зони између насељених мјеста Јоховац и Руданка. Сама дионица аутопута обухвата три чвора Маховљани 2, Прњавор и Јоховац 1, типа „Т- петље“ с цестаринским пролазом.

Треба нагласити да постојећи магистрални пут М16.1 од Бања Луке према Добоју, преко Дервенте данас већ има битну улогу у путном систему даљинског промета европског домета. Исти за већи дио РС и ФБиХ представља битну везу са западном и сјеверном Европом, при чему је и око 50% привредних и друштвених потенцијала РС концентрисано у зони овог пута.

Просторним планом је одређено да сви инфраструктурни коридори, а посебно предметни коридор мора бити уведен у систем просторног планирања ради стварања система изградње који генерално трајно штити све коридоре. Стално и неконтролисано грађење у саобраћајним коридорима доводи до пада путних брзина, смањења сигурности и комфора кориштења саобраћајница. За сада не постоје политичко-правни механизми да се ти процеси успоре и зауставе.

Према Просторном плану Републике Српске земљиште око аутопута је углавном пољопривредно. Пољопривредно земљиште представља природни потенцијал за развој простора и општина. Самим тим Просторни план даје основна опредијељења у погледу пољопривредног земљишта, у смислу да се пољопривредно земљиште сачува као ресурс у највећој могућој мјери, да се претварање пољопривредног земљишта у друге врсте земљишта, а нарочито у грађевинско сведе на најмању могућу мјеру,тако што ће се умјесто развоја појединачних инфраструктурних система тежити стварању комплексних, вишенамјенских коридора

Дужина дионице аутопута износи 71+912,51 км.
Ауто-пут Бања Лука – Добој има ширину коловозне траке 10,70 м, са двије саобраћајне траке ширине 3,75 м, зауставном траком ширине 2,70 м и ивичном траком од 0,50 м.
На неким дионицама постоје траке за спора возила са лијеве односно десне стране коловоза у ширини од 3,30 м.
Ширина банкине износи 1,50 м, а разђелно острво 4,00 м.
Предвиђено 39 мостова укупне дужине од 2.172 м, што значи да 5.19 % дужине трасе прекривају конструкције мостова.
Предвиђено је 35 мањих мостова распона Л=10-40 м, којима се кроз труп аутопута пропуштају мањи водотокови, као и локална путна мрежа.
За пропуштање мањих водотокова предвиђени су објекти отвора до 5.0 м (плочасти и цјевасти пропусти).
Везе пројектованог аутопута: Бања Лука – Добој, са постојећом путном мрежом предвиђене су помоћу денивелисаних раскрсница:

Чвор „Маховљани 1“ за повезивање аутопута Бања Лука-Добој са аутопутем Бања Лука - Градишка
Чвор „Маховљани 2“ за повезивање аутопута Бања Лука-Добој са магистралним путем М16.1
Чвор „Прњавор“ за повезивање аутопута Бања Лука-Добој регионалним путем Р-474
Чвор „Јоховац 1“ за повезивање аутопута Бања Лука-Добој са магистралним путем М17
Чвор „Јоховац 2“ за повезивање аутопута Бања Лука-Добој са коридором Vc
Од почетне стационаже трасе до крајње биће изграђено укупно 78 пропуста, 35 мастолова, 34 прељева, 33 колектора а извршиће се регулација водних токова за сливна подручја ријека Врбас, Укрине и Босне на читавој траси у укупној дужини од 23 459 м.

За заштиту од буке је предвиђена изградња зидова за заштиту од буке.

На траси су предвиђене двије потенцијалне локације ПУО-а и то на дионици Бања Лука - Прњавор на км 4+000,00 док се на дионици Прњавор - Добој локација налази на 56+100,00
http://www.autoputevirs.com/aprs/Doc.aspx?cat=2&subcat=59&lang=cir&id=81

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=4Gu-zFCTK6I[/youtube]
 
Kiša i klizišta usporavaju autoput Banjaluka – Doboj
ponedeljak, 16 mart 2015 18:57 Autor SRNA
Vremenske neprilike i klizišta usporavaju izgradnju autoputa Banjaluka – Doboj, a već sa prvim ljepšim danima građevinari će početi da rade punim kapacitetom.

Gradnja autoputa odvija se paralelno na njegove dvije dionice. Na dionici od Doboja do Prnjavora mašine su u pogonu već dvije godine, a počeli su i radovi na potezu od Banjaluke do Prnjavora za koje je ugovor potpisan prošle godine. Obje dionice gradi konzorcijum firmi “Integral inženjering” iz Laktaša i “Granit” iz Skoplja.

Generalni direktor “Integral inženjeringa” Slobodan Stanković istakao je da, pored lošeg vremena, radove otežavaju i klizišta koja su se pojavila na dionici od Prnjavora do Doboja.
– Uspijevamo da saniramo ta klizišta, ali gubimo mnogo vremena na tome. Čekamo ljepše vrijeme da podignemo kapacitete i u potpunosti saniramo klizišta i nastavimo sa planiranim tempom izgradnje autoputa – rekao je Stanković.

Kada je u pitanju dionica od Banjaluke do Prnjavora, radi se na projektnoj dokumentaciji i radovima na terenu koje je moguće obavljati zbog vremena.

– Očekujemo da ćemo krajem mjeseca i na ovoj dionici početi da radimo u punom kapacitetu – naglasio je Stanković.

Direktor preduzeća “Autoputevi RS” Dušan Topić istakao je da se radovi odvijaju u obimu koji dozvoljavaju vremenske prilike, ali da dinamika nije ugrožena.

– Kada je u pitanju dionica od Prnjavora do Doboja, ulazimo u posljednju godinu trogodišnjeg ugovora. Otprilike dvije trećine posla su završene i ako nas vrijeme posluži, očekujem da tačka na radove bude stavljena u ugovorenom roku, odnosno krajem ove godine – rekao je Topić.

On je istakao da je ostalo da budu završeni radovi na objektima, polaganje asfalta i postavljanje ograde i saobraćajne signalizacije.

– Što je najvažnije, na svim objektima su urađeni temelji i stubovi i sada se radi na izradi i montiranju grednih nosača na nadvožnjacima i mostovima. Konstrukcija glavnog mosta na rijeci Bosni je završena i radi se na pripremi za polaganje hidroizolacije, asfalta i zaštitnih ograda – naglasio je Topić.

Govoreći o dionici od Banjaluke do Prnjavora, Topić je istakao da su radovi počeli 1. septembra prošle godine i da i taj ugovor traje tri godine.

– U toku su pripremni radovi, koji se odvijaju u skladu sa završenom dokumentacijom i vremenskim prilikama. Akcenat tokom zime je bio na izradi projekta, a na proljeće može da se krene sa radovima duž cijele dionice. Pripremni radovi sada se odvijaju od mahovljanske petlje preko srbačkog kanala do rijeke Vrbas i nešto malo preko Vrbasa. Početkom građevinske sezone, odnosno kad se stabilizuje vrijeme, očekuju nas građevinski radovi u punom obimu – naglasio je Topić.

Dužina autoputa Banjaluka – Doboj je 72 kilometra, a vrijednost radova je oko 380 miliona evra.
http://www.dobojski.info/ekonomija/priv ... luka-doboj
 
DOBOJ: Do kraja godine autoput Doboj - Prnjavor (VIDEO)
subota, 21 mart 2015 07:51 Autor RTRS
Izgradnja dvije trećine dionice autoputa Doboj – Prnjavor je završena, a izvođači radova smatraju da imaju dobru startnu poziciju na početku nove građevinske sezone, i očekuju da će svi radovi na ovoj trasi dugoj 36, 6 kilometara biti završeni do kraja godine.

Prošle godine postavljeno je osam kilometara prvog sloja asfalta, a najveći napredak vidljiv je na mostu „Bosna“, u mjestu Kladari, nadomak Doboja. Most će biti spoj autoputa Banjaluka – Doboj sa Koridorom pet C.

Konstrukcija mosta “Bosna” potpuno je završena, a u narednom periodu slijedi priprema za polaganje hidroizolacije, asfalta i zaštitnih ograda. Uz most je izgrađen i prateći objekat - Centar za održavanje i kontrolu saobraćaja.

- Želim da izrazim zadovoljstvo dinamikom i kvalitetom radova. I izvođači su tu i direktor Autoputeva, Dušan Topić, me uvjerio da sve teče planiranom dinamikom, rekao je Neđo Trninić, ministar saobraćaja i veza Republike Srpske.

Na ostalim objekatima na dionici autoputa od Doboja do Prnjavora urađeni su temelji i stubovi, a u narednim mjesecima slijedi izrada i montiranje grednih nosača na nadvožnjacima i mostovima. Izuzetno kišna prošla godina nanijela je štetu na nekoliko lokaliteta na trasi.

- Poduzimamo određene tehnološke radnje da ta mjesta izdreniramo, posušimo i na taj način stvorimo preduslove za nastavak asvaltnih radova, istakao je Boris Zdjelar, glavni inženjer firme „Integral inženjering“ iz Laktaša.

Velike padavine prouzrokovale su i pomjeranje zemljišta za oko 20 metara, koje je ugrozilo radove na dijelu autoputa u mjestu Štrpci.

U mjestu Štrpci kod Doboja uslijed izuzetno kišne godine pojavilo se klizište. Izvođači radova očekuju da će ovo klizište biti sanirano u roku od četiri mjeseca, a ukoliko vrijeme bude lijepo kao danas i u roku od dva mjeseca.

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=O_hPBuSmauY[/youtube]

http://www.dobojski.info/ekonomija/priv ... avor-video
 
ne znam da li postoje planovi za nastavak autoputa poslije Doboja?
 
Trenutno su pregovori oko nastavka autoputa posle Doboja koji je deo koridora 5c
 
To nije isti projekat.
Koridor 5c - veza sever - jug...
Banjaluka - Doboj , je deo 'zamisljene' veze istok - zapad kroz Republiku Srpsku i izlazio bi na istoku skroz do Bijeljine i granice sa Srbijom.
Za danasnje prilike nerealno ambiciozan plan, ali u buducnosti... ko zna.
 
Биће, биће уз Божју помоћ.
 
laki72":5fp7ysxl je napisao(la):
To nije isti projekat.
Koridor 5c - veza sever - jug...
Banjaluka - Doboj , je deo 'zamisljene' veze istok - zapad kroz Republiku Srpsku i izlazio bi na istoku skroz do Bijeljine i granice sa Srbijom.
Za danasnje prilike nerealno ambiciozan plan, ali u buducnosti... ko zna.

Vc iako jeste sever-jug jeste i deo 'zamisljene' veze istok - zapad ka Bijeljini.

watermarked_thumbnail.aspx
 
зашто аутопутеви Српске не иду искључиво кроз српску? нпр зашто је Брчко заобиђен?
 
Mislim da to nije konacna verzija i da ce ici prije kroz distrikt nego kroz federaciju
 
drum1":3j4srqj7 je napisao(la):
зашто аутопутеви Српске не иду искључиво кроз српску? нпр зашто је Брчко заобиђен?

Morali su ovi iz EU negde da nam naprave zvrcku.
 
Занимљиво да према пројекту аутопут се спаја са Србијом у Бадовинцима ћуприја), док се у Србији веза са РС и БиХ аутопутем предвиђа преко Зворника аутопутем Нови Сад-Рума-Шабац-Лозница-Зворник. Да ли се од стране Србије планира још неки аутопут преко Мачве који би спајао Београд и Бања Луку или ће се сва Република Српска и даље ка Београду возити сеоским путевима 1+1 кроз Мачву и Срем до аутопута?

Штета што аутопут Братство јединство није трасиран и кроз БиХ, па да је код Добановаца ишао мало јужније него што иде сада, прешао Саву северно од Шапца у зони Никинаца и Платичева, пресекао Мачву, прешао Дрину код Црне Баре и даље ишао северно од Бијељине, јужно од Брчког, ка Модричи па преко Дервенте ка Градишки и ту поново прешао Саву па даље кроз Хрватску преко Сиска на Велику Горицу, Загреб и даље Словенију. То би онда био прави аутопут Братства и једидинства и обухватао би још једну републику СФРЈ са много више привредно активних градова и насеља на својој траси и у непосредној близини (Митровица, Шабац, Бијељина, Брчко, Тузла, Лозница, Градачац, Модрича, Шамац, Добој, Дервента, Прњавор, Бања Лука, Приједор, Градишка, Дубица, Сисак, Велика Горица са ближим и бољим везама аутопута са западном Србијом, средњом и западном Босном, Крајином и Славонијом, наспрам Руме, Митровице, Шида, Шамца, Ђакова, Брода, Нове Градишке, Новске, Дубице и Кутине са ближим и бољим везама аутопута са Славонијом и северном Босном) што би допринело бољем привредном развоју свих тих крајева.
 
Koješta, ko bi u jednoj državi (a to je tad bila jedna zemlja) uopšte tako besmisleno trasirao put pored slobodne ravnice severno od Save? Političke okolnosti koje su nastale naknadno su jedno, a geografija je nešto sasvim drugo. Pa taj put bi kroz Bosnu stalno krivudao uz Savu ili išao preko/oko brežuljaka/brda/planina - tako da je sasvim normalno što su projektanti projektovali put severno od Save.
Uostalom taj put je povezivao tačno najbitnije stvari Ljubljanu - Zagreb - Beograd, a između te tri regije se odvijala ponajveća ekonomska aktivnost cele exYU.
Po toj logici trebalo je auto put Bratstva - jedinstva spustiti Ibarskom magistralom skroz do Mitrovice pa dalje pored Prištine na Skopje, jer se eto tako zahvati malo više "bratstva i jedinstva", a što bi to bilo geografski pogrešno, i što bi nizija oko Morave kao prirodno rešenje bila izostavljena - nema veze.
Zaista mi je jako drago da se u Bosni i Hercegovini prave auto putevi (iako dosta sporo, mada je tu Republika Srpska konačno uhvatila zalet) - prosto je užasno važno za razvoj cele regije da i kroz Bosnu (i to i u pravcu sever-jug, većinom posao federacije tako i u pravcu istok-zapad, većinom posao RS) idu odlični putevi.
 
Па нису одмах испод Саве све непроходна брда, као што видимо сада се ту праве нови аутопутеви. Није ништа Славонија равнија од Босанске Посавине. Једино би брдовитији предео био од Модриче преко Дервенте ка Градишки, мада ништа брдовитији у односу на трасу аутопута од Калуђерице до Раље, а притом се део кроз брда може провући уз реку Босну делом.

Но да се манем маштања, мене интересује да ли се у Србији планира наставак овог РС аутопута који би целокупан требао да буде од Новог Града до Бијељине, а даље да прелази Дрину у Србију, да ли би се онда цео аутопут у Србији слио на 1+1 пут кроз Мачву или се планира веза овог аутопута са новопланираним путем Нови Сад-Зворник?
 
Pa i Mile i ekipa ne rade nikakav posao po pitanju tog autoputa od Modrice ka Bijeljini, svestan da love nema, kao ni potencionalnih koncesionara za taj pravac nece naci zbog blizine hrvatske A3.

Ono sto oni sada rade je odredjena aktivnost da se Kina animira za koncesiju Bl - Mlinista (i dalje na jug ka granici sa HR u pravcu Splita).

Opet, i tu si sanse male, mada u HR postoji bojazan da bi se izgradnjom tog autoputa dodatno smanjio vec mali saobracaj na njihovoj A1 (Dalmatina), jer je od Jadrana do Zagreba tom eventualnom trasom krace nekih 70km.

Dakle, koliko je na 'dugom stapu' izgradnja ka Bijeljini, nema potrebe da se zuri sa planovima u Republici Srbiji.

Sto se tice 'tranzita' kroz macvanska i sremska sela...
Jeste, to je tragicno i bedno, ali to je problem sa vecinom magistralnih pravaca ne samo u Srbiji, vec u celom regionu.
Pa cak i tamo gde su se svojevremeno izmestili magistralni pravci (izgradnjom obilaznica), ceo posao je ponisten nekontrolisanom gradnjom, te one opet prolaze kroz gusto naseljena podrucja.
 
Треба обострано радити на што бољем инфраструктурном повезивању Србије и Републике Српске, како друмском тако и железничком. Тужно је да се од Београда до Бања Луке брже стиже преко Хрватске, а људима за то путовање онда треба пасош, док им је директно из Србије у РС и обрнуто довољна само лична карта.
 
@Dosljak
Razumem ja tebe i tvoje motive.
Slazem se sa konstatacijom da treba raditi na boljem povezivanju na svim poljima.
Sa druge strane, treba biti realan i pogledati istini u oci.
U Evropi kredit za takav projekat necemo dobiti, sto iz ekonomskih razloga, sto iz politickih.
Vidis i sam koliko HR odugovlaci sa izgradnjom mosta kod Gradiske na Savi!?
Mislis da je to slucajnost?
E ta ista HR ce se svojski truditi da osujeti postojanje alternativnog autoputa njenoj A3 (nekadasnji bratstva i jedinstva).
Cak i da ne postoje politicki motivi za to, smanjenje saobracaja su im dovoljni ekonomski razlozi za pokusaj blokiranja tog projekta.

Svoje love za takav projekat Republika Srpska nema, zar ne?
Ostaje samo sansa za koncesiju.
Ne znam sta brojanje saobracaja na tom potezu pokazuje, ali bojim se da sansr za takav nacin finansiranja nisu velike.

Moj zakljicak je da u neko dogledno vreme od toga svega nema nista.
Suvise je faktora koji u ovom trenutku cine ovaj projekat (Modrica-BN - Srbija) nerealnim.

Sa druge strane, Republika Srpska je uradila 'pravi posao' zavrsetkom izgradnje BL-Gradiska, kao i izgradnjom BL-Doboj, jer ce na taj nacin pored poboljsanja veze izmedju svojih gradova, privuci i deo saobracaja sa koridora Vc, zbog krace veze ka zapadu.
 
bboris7":37tmmqpl je napisao(la):
Evo i par podataka sa zvanicnog sajta Puteva Srbije o broju vozila na magistralnom pravcu M 21 :

Novi Sad- Irig 9800
Irig - Ruma 9500
Ruma - autoput 9900
Autoput -Jarak 9700
Jarak - Sabac 9900

Inace ovaj broj vozila je veci od broja vozila Horgos- Novi Sad koji u proseku iznosi 7000 , kao i Nis - Presevo koji iznosi oko 7000 vozila i deonica od hrvatske granice do iskljucenja za Rumu koji takodje iznosi u proseku oko 7000 vozila . Deonica od Stepojevca do Zlatibora nigde ne prelazi 10000 vozila osim u blizini vecih gradova .

Eво неких података који могу помоћи, велики део саобраћаја ка БиХ из Београда се обавља баш преко Јарка и Шапца па даље или на Бадовинце или на Мали Зворник.
 
Mislio sam na pravce u Republici Srpskoj, npr. BN - Brcko, Brcko - Modrica, Brcko - Samac...

P.S.
Ja licno, a i deo ljudi koje poznajem, idemo na Kuzmin, pa na Sremsku Racu...
 
Рача је правац који треба форсирати за повезивање Београда са РС и БиХ.
 
Рача је правац који треба форсирати за повезивање Београда са РС и БиХ.
 
MilisaV":1mmvmld4 je napisao(la):
A zašto ne užice-višegrad?
Jako bitan i perspektivan pravac, po meni.
Sa vezom od Sarajeva, a na drugoj strani povezan sa koridorom 10 predstavlja najkracu vezu ka Grckoj, kao i prema , Bugarskoj, Turskoj i dalje prema bliskom istoku.
Takodje, iz Srbije bi tuda bila ostvarena najkraca veza ka srednjem jadranu, koji jedini jos nije pokriven, jer pravac ka Rijeci i Splitu vec postoji, ka Baru je pocela realizacija na jednom delu.
 
Vrh