Šta je novo?
Od:
Filteri

Železnice - infrastruktura

CEBEP je napisao(la):
Колико знам у Јагодини постоје два надвожњака који спајају насеље са једне стране и индустријску зону и излаз на аутопут са друге стране пруге.
Каква "подељена Јагодина"?
Бар у Јагодини у самом центру насеља нема потребе ни за расељавањем за други колосек ни за повећањем радијуса кривина ни за измештањем станице.
Пошто за трећи надвожњак/подвожњак нема места потходник на месту постојећег путног прелаза у нивоу је решење које се логично само намеће.
Kliknite za proširenje...
Kroz zonu grada magistralna pruga prolazi možda 2km. Na toj deonici postoje 2 nadvožnjaka, 1 pp i 1 pešačko-biciklistički pothodnik.
Problem jeste taj pp, ali njega izbegavaju svi normalni.
Ne znam šta je tu planirano, verovatno podvožnjak, ali sve jedno, apsolutno sigurno ne ostaje pp, pogotovo u bloku.

Ta pruga je tu već 140 godina, od čega 100 godina je za 100km/h, a od sedamdesetih i za 120km/h, osim prolaza kroz stanicu.

Potencijalno širenje Jagodine na istok ne zatvara magistrana, nego industijska pruga Fabrike kablova, koja se odavno ne koristi i koja bi mogla da se ukine bez problema, čime bi se "otvorio" prostor.

Дошљак je napisao(la):
Будаалаштина у Јагодини се изгледа пумпа, имају плакате и транспаренте по граду.
Kliknite za proširenje...
Služba nikada ne spava. U Jagodini su izgleda dosta jaki protesti i to mora nekako da se obesmisli.
Našli su temu, bacili kosku, pa kučići glođu.
 
Cotra je napisao(la):
Jedan radnik zeleznice mi kaze da se betonski pragovi koje prave kineske firme kod nas krune zbog nedovoljnog sadrzaja cementa.
Kliknite za proširenje...
Први пут то чујем, а нисам то видео ни на једној деоници. Нити ми је познато да иједну фабрику прагова држе кинеске фирме.
Užice je napisao(la):
Hoće li ovo do 7. jula ?
www.ekapija.com

Naručena provera statičke stabilnosti staničnih zgrada na pet stanica brze pruge Novi Sad-Subotica

Naručena provera statičke stabilnosti staničnih zgrada na pet stanica brze pruge Novi Sad-Subotica
www.ekapija.com www.ekapija.com
Kliknite za proširenje...
Чисто сумњам. Па само за станичну зграду у Новом Саду им је дат рок од четири месеца, а погледајте колика је само суботичка. Скоро је исте дужине као и новосадска. Једино ако је у тендеру тражен делимичан преглед делова на које је било примедби, типа степенице у Бачкој Тополи, међуспратна конструкција у Наумовићеву и слично.
 
Železničar je napisao(la):
Једино ако је у тендеру тражен делимичан преглед делова на које је било примедби, типа степенице у Бачкој Тополи, међуспратна конструкција у Наумовићеву и слично.
Kliknite za proširenje...
1746513114057.png
 
За викенд смо госпођа и ја били на Старој планини, па смо један дан искористили да скокнемо до Пирота.
На прилазу граду (локација каже Радин дол), ово нас је затекло.

Сигнализација не ради, црна кеса преко семафора, рампе нигде.
Бар постоје други знакови, али на овоме се у наредном периоду мора радити да би се подигла безбедност свих учесника у саобраћају.

Иначе, воз је био огроман, не могу да проценим колика је била композиција, али је већ пролазио када смо ми стигли и чекали смо солидно да прође.
01.jpg
 
Aca87 je napisao(la):
Сигнализација не ради, црна кеса преко семафора, рампе нигде.
Бар постоје други знакови, али на овоме се у наредном периоду мора радити да би се подигла безбедност свих учесника у саобраћају.
Kliknite za proširenje...

U toku je modernizacija pruge Niš - Dimitrovgrad. Do duše, ide sporo...
 
Pošto vidim da postoji nejasnoća evo izvučeno koje su deonice odrađene tokom ovog talasa remonta u Zaječarskoj sekciji.

*Plava boja predstavlja remontovane deonice.
**Strelicama i nazivima sl. mesta je obeleženo dokle je stiglo ojačanje gornjeg stroja
Screenshot (314).png


Najfriški deonica jeste (Zaječar) Vratarnica - Minićevo, tu je projektovana 80 sa iznimkom jednog kratkog dela oko Vratranice koji je na 65.
Na celoj deonici Niš - Zaječar ostalo je još da se sredi samo deonica od 13 kilometra između Minićeva i Knjaževca, brzina od Knjaževca do Niša je 65 km/h.

Zaječar - Prahovo, odrađeno je 20 kilometara od 70 km, ima tu svašta još da se radi, brzina je 65 km/h, s tim što koliko sam shvatio, biće od Mokranja do Prahova 80 km/h, a li do tog dela pruge tek treba stići.
Majdanpečki krak praktično nije pipnut, samo nešto u reonu rasputnice Vražogrnac do Rgotine.

Nažalost, kao što sam pisao, svi dalji radovi su obustavljeni, jer nisu raspisani tenderi zbog cele ove situacije, pa ćemo nažalost ko zna koliko čekati da se sve nastavi.
Pogotovo je glupo zbog ovih 13km između Knjaževca i Minićeva.😖
 
Pendolino je napisao(la):
Jagodinci su sada potpuno protiv pruge i železnice. Na FB postoji grupa "Nećemo podeljenu Jagodinu" koja je za iseljenje pruge iz grada.
www.facebook.com

Nećemo podeljenu Jagodinu

Nećemo podeljenu Jagodinu. 338 To se mi líbí · Mluví o tom (907). Na ovoj stranici se možete informisati o svim aktivnostima u vezi građanske inicijative za izmeštanje brze pruge van grada. Svaki...
www.facebook.com www.facebook.com

Na Zborovima građana se kako čujem, često ovo raspravlja. Jedni zagovaraju potpuno iseljenje, a drugi da ako ostane pruga kroz grad ostane pružni prelaz kod Starog Juhora.
Ovo drugo je moram reći potpuno debilno jer na celoj pruzi više neće biti prezala u nivou, pa tako ni tu. PP ide preko bloka i prilično je bedan.
Kliknite za proširenje...
Управо прво је дебилно, док друго има логику комбинације националних и макролокалних интереса са микролокалним интересима.

Само луд и свесно-издајник могу да укину пругу у центру. Добар планер такође не сме да занемари ни микролокалне интересе, и да их размотри у својим плановима. У Холандији ту постоји нека логика, у Белорусији постоји, а у Србији се од комунизма развија канцеларијско секташтво у којем се или потпуно занемаре локална попречна кретања локалног становништва, или направи нека накарада са више од нула степеника. Преко гугла сам мало проанализирао конкретан случај, Ту је могуће неколико концепцијских решења за разматрање.
1) Једно од смислених је остављање и тог прелаза у нивоу, не само зато што је јефтиније од надвожњака и подвожњака, већ и зато што је све преко 160км/с чиста напредњачка мегаломанија. Брзина за економско разбацивање к*чење, не ради конкретног економског ефекта.
2) Ако нам је тих 200км/ч баш тако важно ради личног ега, а прљав непоштено зарађен новац је ушао и мора некако да се опере, тада има пара и за надвожњаке и подвожњаке са све откупом и рушењем објеката високоградње ради градње истих, као и за остављање 30 сеоских стајалишта где као у Новој Пазови воз пичи 200км/ч са одређеним мерама надзора и заштите путника.
3) Најскромније решење јесте само пешачки подходник, али на тај начин да је ширина бициклистичког дела минимум 3 метра ширине, пешачког минимум 2 метра ширине, са потпуно природном светлошћу, и рампама без степеника са успоном/падом не већим од 6%.
 
Taj prelaz nema zakonskih uslova da ostane a još manje da se na njegovom mestu pravi drugi. Od njega je prvi nadvožnjak udaljen 400m a drugi 1100m. Evo šta kaže pravilnik.
1746692353341.png
 
Mali apdejt, sinoć sam bio na slavi u Jagodini.
Prisutni Jagodinci listom idu 10. na protest. Ja ih pitam "a šta tražite, šta je cilj protesta? " - "da ne ide pruga kroz centar"
"Ok, ali gde če onda da prođe?!" - "ima mesta"
Na telefonu, otvaram google mapu i pokazujem im. Svi dobro pripiti
"sve je zauzeto do autoputa, nema gde da prođe? A i da negde ugurate prugu, gde ćete stanicu? " - "Pa ne znamo, ali samo neka nam izbace prugu iz grada".

I dalje tvrdim da je u pitanju spin vlasti zbog onih protesta.

...inače, namerno sam prešao preko tog pp. U međuvremenu su malo sredili kolovoz, a vide se i novi automati za rampe bez rampi. Gužva ozbiljna za malo mesto.
 
Pitanje, moze li se ukopati pruga delom kroz naselje, kako "ne bi bilo podeljeno"? Ziveo sam u Erdingu pored Minhena, naselje od 30.000, i ista se polemika vodila.
 
Шта је проблем да се баправи што је више могуће подвожњака и подходника?
 
Банални одговор је недостатак пара.
Мало сложеније:
Прво, урбанистички заводи су нам килави и скрајнути.
Друго, уколико није пруга републичког или још пре међународног карактера, за израду задатка за пројектовање не изнајмљују се консултантске фирме које знају да требају такве грађевине да постоје
Четврто, нико у Србији не може осим ЦИП да испројектује такбе објекте. Тј није да нема глава које знају, већ нема лиценцираних организација, или нема фирме која има такву репутацију да има искуства у пројективању сличних објеката.
Пето, изградња подвожњака и надвожњака је увек скупље него пресецање у нивоу. Јер захтева много више и рада и материјала како би се исто направило али и одржавало.
 
ttbgd je napisao(la):
Taj prelaz nema zakonskih uslova da ostane a još manje da se na njegovom mestu pravi drugi. Od njega je prvi nadvožnjak udaljen 400m a drugi 1100m. Evo šta kaže pravilnik. Pogledajte prilog 237535
Kliknite za proširenje...
"Napisali zakone da se bolje zaklone". Prvo, pre nego što uđem u uzročno-posledičnu društvenu bazu takve de*ilane od zakona, napomenuću da se u iole ozbiljnim zemljama ovi problemi rešavaju i nalaze materijalna sredstva i tehnička baza za primenu rešenja, U Holandiji sam sretao prelaze u nivou na svega par stotina metara, a na pruzi Utrecht - Eindhoven, jednoj od najjačih u državi sa intervalom IC vozova 10 minuta postoje u slabije naseljenoj zoni prelazi u nivou. U Belorusiji, tamo gde su brzine tipa 80-90km/h, kroz naselje ima često prelaza u nivou kao pešački prelaz, bez ikakve svetlosne signalizacije. Prosto mašinovođa upozorava pešake zvučnim signalnim znakom. Za ukrštanje sa drumom se koriste prelazi samo sa svetlosnim znakom, sa branicima samo u vrlo retkim slučajevima. I niko ne gine i ne oštečuje opremu kao u Srbiji.

Zlo potiče od 1960-tih, reformi Kire Gligorova po kojima je železnica "preduzeće" a ne institucija. A sa ciljem da se sa države skine odgovornost za istu, uključujući i finansijska odgovornost za dovoljnu količinu i standardizovan kvalitet prelaza. Instituciji, koja je protiv svake logike postala "preduzeće", ostalo je jedino da obara standarde, pored svega da do besmisla proređuje legalne prelaze. Čak i kada se ulaže u megaprojekat, recimo ovo ka Novom Sadu, prelaza rade napamet i na kašičicu, umesto da od Zemuna do Kamendina postoji bar po jedan bezstepenični pešačko-biciklistički prelaz na svakih ne više od 500 metara + kompletna urbana matrica po kojoj pruga postaje centar naselja. Na Dunavskom vencu, Levoj obali Dunava je još gore. Drumske magistrale su mešoviti putevi kroz naselje koji često nemaju čak ni obeležene pešačke prelaze, a kamoli da se pored istih budu kamere i pršte kazne samo ako neko pokuša da se ne zaustavi pešaku, ili bez pešaka proleti preko istog velikog brzinom.

Odnosno, upravo takav krdžavi zakonsko-pravilnički poredak je truo na 500 mesta, i sa razlogom stvara sukobe, haos i bezakonje.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh