DzonTravolta
Expert
- Učlanjen(a)
- 26.07.2015.
- Poruke
- 6.020
- Pohvaljen
- 7.679
http://www.politika.rs/scc/clanak/36705 ... oci-i-lift
Убудуће више зеленила, водоскоци и лифт
У плану је преуређење простора површине 9.300 квадрата који је оивичен Рузвелтовом, Краљице Марије и Булеваром краља Александра. – Подземни пролази требало би да добију платформе за кретање особа са инвалидитетом.
Поломљене коцке, рупе на плочнику, оштећене ограде и надстрешнице, као и део шеталишта који су немарни пролазници претворили у јавни тоалет већ дуго је уобичајена слика платоа код Вуковог споменика.
Чувена тачка састајања и оријентације у престоници ускоро би требало да добије нови изглед. Дирекција за грађевинско земљиште и изградњу расписала је јавни позив за израду техничке документације за уређење платоа код Вуковог споменика са обе стране – и са оне на којој се налази сам споменик, и са друге која се ослања на ЕТФ и Машински факултет (страна платоа на којој се налази фонтана).
Према идејном решењу планирано је да се уклоне све препреке и да се плато обједини и интегрише са постојећим парком. Дрвореди и зелене површине ће, према овом плану, бити сачувани, а жардињере и остатак платоа обогаћени додатним зеленилом.
Плато оивичен Булеваром краља Александра, Рузвелтовом и Краљице Марије добиће и нове коцке за које ће се користити искључиво трајни и отпорни материјали.
Будући ивичњаци, граничници, стубићи, сливници, шахтови, клупе, канте за смеће, држачи за бицикле, надстрешнице на стајалиштима јавног превоза… код Вуковог споменика биће у складу са недавно донетим Каталогом урбаног мобилијара.
Идеја је и да се у подземним пролазима који прокишњавају уради нова хидроизолација, а радовима би требало да буде обухваћена и фонтана на овом платоу. Ако све идеје буду спроведене у дело, будући плато би могао да добије и зелене површине са водоскоцима, а планиран је и лифт.
Према планском документу он би требало да буде урађен уз излаз из подземног пролаза на раскрсници Рузвелтове и Улице краљице Марије. Идеја је и да се за несметано кретање особа са инвалидитетом степеништа у подземним пролазима опреме косим платформама.
Надстрешницама на подземним пролазима предстоји редизајн, а требало би да их добију и улази који их сада немају. Где се покаже потребно биће преуређене инсталације и постављене савремене светиљке.
Понуђачи који су заинтересовани да израде техничку документацију за обнову и преуређење платоа од 9.300 квадрата понуде могу да поднесу до 30. новембра. Тог дана оне ће бити отворене, а одлука ће бити донета крајем децембра.
Градска железничка станица
Вуков споменик је поред „Карађорђевог парка” и „Панчевачког моста” једна од три централне станице градске железнице. Подземна железничка станица простире се испод Рузвелтове улице и парка „Ћирило и Методије”, по угледу на метро станице у свету. Ова станица најзначајнији је објекат у београдском железничком чвору. Намењена је саобраћају локалних путничких возова, али представља и први корак у остварењу дугогодишњег београдског сна о брзом подземном превозу. Могући капацитет ове станице, према подацима ЦИП-а, јесте 15.000 путника на сат. Радови на овој савременој станици почели су 1989. године, а отворена је у лето 1995. године. Према појединим наводима, градњу станице финансирала је банка Дафине Милановић.
Убудуће више зеленила, водоскоци и лифт
У плану је преуређење простора површине 9.300 квадрата који је оивичен Рузвелтовом, Краљице Марије и Булеваром краља Александра. – Подземни пролази требало би да добију платформе за кретање особа са инвалидитетом.
Поломљене коцке, рупе на плочнику, оштећене ограде и надстрешнице, као и део шеталишта који су немарни пролазници претворили у јавни тоалет већ дуго је уобичајена слика платоа код Вуковог споменика.
Чувена тачка састајања и оријентације у престоници ускоро би требало да добије нови изглед. Дирекција за грађевинско земљиште и изградњу расписала је јавни позив за израду техничке документације за уређење платоа код Вуковог споменика са обе стране – и са оне на којој се налази сам споменик, и са друге која се ослања на ЕТФ и Машински факултет (страна платоа на којој се налази фонтана).
Према идејном решењу планирано је да се уклоне све препреке и да се плато обједини и интегрише са постојећим парком. Дрвореди и зелене површине ће, према овом плану, бити сачувани, а жардињере и остатак платоа обогаћени додатним зеленилом.
Плато оивичен Булеваром краља Александра, Рузвелтовом и Краљице Марије добиће и нове коцке за које ће се користити искључиво трајни и отпорни материјали.
Будући ивичњаци, граничници, стубићи, сливници, шахтови, клупе, канте за смеће, држачи за бицикле, надстрешнице на стајалиштима јавног превоза… код Вуковог споменика биће у складу са недавно донетим Каталогом урбаног мобилијара.
Идеја је и да се у подземним пролазима који прокишњавају уради нова хидроизолација, а радовима би требало да буде обухваћена и фонтана на овом платоу. Ако све идеје буду спроведене у дело, будући плато би могао да добије и зелене површине са водоскоцима, а планиран је и лифт.
Према планском документу он би требало да буде урађен уз излаз из подземног пролаза на раскрсници Рузвелтове и Улице краљице Марије. Идеја је и да се за несметано кретање особа са инвалидитетом степеништа у подземним пролазима опреме косим платформама.
Надстрешницама на подземним пролазима предстоји редизајн, а требало би да их добију и улази који их сада немају. Где се покаже потребно биће преуређене инсталације и постављене савремене светиљке.
Понуђачи који су заинтересовани да израде техничку документацију за обнову и преуређење платоа од 9.300 квадрата понуде могу да поднесу до 30. новембра. Тог дана оне ће бити отворене, а одлука ће бити донета крајем децембра.
Градска железничка станица
Вуков споменик је поред „Карађорђевог парка” и „Панчевачког моста” једна од три централне станице градске железнице. Подземна железничка станица простире се испод Рузвелтове улице и парка „Ћирило и Методије”, по угледу на метро станице у свету. Ова станица најзначајнији је објекат у београдском железничком чвору. Намењена је саобраћају локалних путничких возова, али представља и први корак у остварењу дугогодишњег београдског сна о брзом подземном превозу. Могући капацитет ове станице, према подацима ЦИП-а, јесте 15.000 путника на сат. Радови на овој савременој станици почели су 1989. године, а отворена је у лето 1995. године. Према појединим наводима, градњу станице финансирала је банка Дафине Милановић.
