Da li znamo koliko godišnje se u Srbiji može poseći ogrevnog drveta i kolike su potrebe…? Ne znamo odgovor ni na jedno pitanje.
U Srbiji je oko polovine privatnih šuma od ukupne površine pod šumom. Tačan podatak nije poznat jer su ovo podaci iz katastra, a stanje na terenu je drugačije. Za državne šume postoje podaci i o površinama i količinama koje se godišnje mogu seći.
Cenu drveta diktira tržište, ponuda i potražnja, i to je cena drveta iz privatnih šuma, dok cenu drveta iz državnih šuma odobrava Vlada Republike Srbije.
Vlasnici šuma drvo najčešće prodaju na panju prekupcima, švercerima, organizovanim grupama… Prodaja obično ide "na pola", ali vlasnici teško dobiju i treći deo. Veliki broj vlasnika i ne zna gde im je šuma… Dešavaju se i organizovane krađe, a vlasnici ne smeju da prijave jer se plaše od povezanih i organizovanih šumokradica.
Koliko se seče u privatnim šumama nije poznato jer najveći deo prodaje potiče iz nelegalnih seča. Koliko realno ima sečivog etata u privatnim šumama, odnosno, koliko se može poseći uz poštovanje principa održivog gazdovanja, nije poznato jer nikada nije urađen detaljan premer kao što se radi u državnim šumama.
Da bi napravili detaljnu analizu, morali bismo znati koliko se može proizvesti drveta i koliko je potrebno, odnosno, kolika je potrošnja ogrevnog drveta, peleta, sečke…, a ove podatke nemamo.
Kao i u svemu, tako i u vezi ovoga, kada se pojave problemi, primenjujemo "oruk" sistem da lečimo posledice, a ne uzroke. Ograničavaju se cene drveta, koje potiče iz državnih šuma, a krajnji kupac najčešće plati tržišnu cenu, pa korist imaju nakupci, šverceri…, pa je na štetu i Državi i krajnjem korisniku.
Pokušava se staviti pod kontrolu cena peleta, a najsiromašniji sloj se zasigurno ne greje na pelet jer nisu imali sredstava da ugrade kotao i urade mrežu prenosa. Zar nije svrsishodnije da socijalno ugroženom stanovništvu država pomogne novcem (a ne svima). Ako se ograniči cena peleta biće povlašćeni samo oni koji se greju na pelet, a njih je puno manje nego onih koji se greju na drvo, a upravo oni će plaćati tržišnu cenu.
Ove godine se povećala potražnja, zbog "uteranog" straha, pa su svi koji imaju mogućnost grejanja na drva, da se "osiguraju" krenuli u kupovinu drveta, a i oni koji se greju na drva traže da kupe više… Takođe, povećanju cena doprineo je nekontrolisani izvoz drveta, posebno u Kinu.
Takođe treba imati na umu neplanski prelazak grejanja na biomasu po naručenim elaboratima prema kojima postoje sirovine, pa opet teret pada na drvo.
Svako ograničavanje cena pruža velike mogućnosti manipulacija. Pa nije rešenje ograničavanje cena ogrevnog drveta koje potiče iz državnih šuma, a nije ni rešenje da šumari imaju izuzetno niske zarade, već da imaju bar onoliko koliko imaju u preradi drveta. Jer, upravo takve palte u šumarstvu povećavaju mogućnost korupcije.
Smatram da je potrebno sistematski i dugoročno prići sagledavanju i rešavanju problema i tražiti najaracionalnija održiva rešenja.
Treba imati na umu da Srbija ima najniži procenat šumovitosti među zemljama iz okruženja, a najveći procenat učešća privatnih šuma. U odnosu na broj stanovnika, u Srbiji šumovitost iznosi 0,3 hektara po stanovniku, u BiH je 1,38 hektara, dok je u Hrvatskoj 1,25 hektara.
Takođe, važna je činjenica to da je drvo daleko skuplje kao proizvođač kiseonika, i sve druge funkcije, nego ga koristititi za grejanje. Poslednjih godina je jako prisutno pustošenje privatnih šuma, prevođenje šuma u šikare i na tim površinama teško da će imati drveta bar u ovom stoleću…
Država može i mora iznaći odgovore na gore postavljena pitanja, uraditi detaljan plan kako dalje uz angažovanje zainteresovanih strana i struke..., stimulacijom svega pozitivnog i destimulacijom prekupaca, švercera, svih onih koji manipulišu…
"Ovim zakonom obezbeđuju se uslovi za održivo gazdovanje šumama i šumskim zemljištem kao dobrom od opšteg interesa, na način i u obimu kojim se trajno održava i unapređuje njihova proizvodna sposobnost, biološka raznovrsnost, sposobnost obnavljanja i vitalnost i unapređuje njihov potencijal za ublažavanje klimatskih promena, kao i njihova ekonomska, ekološka i socijalna funkcija, a da se pri tome ne pričinjava šteta okolnim ekosistemima".
Država sve to može ako hoće… i svom narodu treba pošteno, realno da objasni, a ne da plaši i stvara još veći problem.
www.kolubarske.rs
U Srbiji je oko polovine privatnih šuma od ukupne površine pod šumom. Tačan podatak nije poznat jer su ovo podaci iz katastra, a stanje na terenu je drugačije. Za državne šume postoje podaci i o površinama i količinama koje se godišnje mogu seći.
Cenu drveta diktira tržište, ponuda i potražnja, i to je cena drveta iz privatnih šuma, dok cenu drveta iz državnih šuma odobrava Vlada Republike Srbije.
Vlasnici šuma drvo najčešće prodaju na panju prekupcima, švercerima, organizovanim grupama… Prodaja obično ide "na pola", ali vlasnici teško dobiju i treći deo. Veliki broj vlasnika i ne zna gde im je šuma… Dešavaju se i organizovane krađe, a vlasnici ne smeju da prijave jer se plaše od povezanih i organizovanih šumokradica.
Koliko se seče u privatnim šumama nije poznato jer najveći deo prodaje potiče iz nelegalnih seča. Koliko realno ima sečivog etata u privatnim šumama, odnosno, koliko se može poseći uz poštovanje principa održivog gazdovanja, nije poznato jer nikada nije urađen detaljan premer kao što se radi u državnim šumama.
Da bi napravili detaljnu analizu, morali bismo znati koliko se može proizvesti drveta i koliko je potrebno, odnosno, kolika je potrošnja ogrevnog drveta, peleta, sečke…, a ove podatke nemamo.
Kao i u svemu, tako i u vezi ovoga, kada se pojave problemi, primenjujemo "oruk" sistem da lečimo posledice, a ne uzroke. Ograničavaju se cene drveta, koje potiče iz državnih šuma, a krajnji kupac najčešće plati tržišnu cenu, pa korist imaju nakupci, šverceri…, pa je na štetu i Državi i krajnjem korisniku.
Pokušava se staviti pod kontrolu cena peleta, a najsiromašniji sloj se zasigurno ne greje na pelet jer nisu imali sredstava da ugrade kotao i urade mrežu prenosa. Zar nije svrsishodnije da socijalno ugroženom stanovništvu država pomogne novcem (a ne svima). Ako se ograniči cena peleta biće povlašćeni samo oni koji se greju na pelet, a njih je puno manje nego onih koji se greju na drvo, a upravo oni će plaćati tržišnu cenu.
Ove godine se povećala potražnja, zbog "uteranog" straha, pa su svi koji imaju mogućnost grejanja na drva, da se "osiguraju" krenuli u kupovinu drveta, a i oni koji se greju na drva traže da kupe više… Takođe, povećanju cena doprineo je nekontrolisani izvoz drveta, posebno u Kinu.
Takođe treba imati na umu neplanski prelazak grejanja na biomasu po naručenim elaboratima prema kojima postoje sirovine, pa opet teret pada na drvo.
Svako ograničavanje cena pruža velike mogućnosti manipulacija. Pa nije rešenje ograničavanje cena ogrevnog drveta koje potiče iz državnih šuma, a nije ni rešenje da šumari imaju izuzetno niske zarade, već da imaju bar onoliko koliko imaju u preradi drveta. Jer, upravo takve palte u šumarstvu povećavaju mogućnost korupcije.
Smatram da je potrebno sistematski i dugoročno prići sagledavanju i rešavanju problema i tražiti najaracionalnija održiva rešenja.
Treba imati na umu da Srbija ima najniži procenat šumovitosti među zemljama iz okruženja, a najveći procenat učešća privatnih šuma. U odnosu na broj stanovnika, u Srbiji šumovitost iznosi 0,3 hektara po stanovniku, u BiH je 1,38 hektara, dok je u Hrvatskoj 1,25 hektara.
Takođe, važna je činjenica to da je drvo daleko skuplje kao proizvođač kiseonika, i sve druge funkcije, nego ga koristititi za grejanje. Poslednjih godina je jako prisutno pustošenje privatnih šuma, prevođenje šuma u šikare i na tim površinama teško da će imati drveta bar u ovom stoleću…
Država može i mora iznaći odgovore na gore postavljena pitanja, uraditi detaljan plan kako dalje uz angažovanje zainteresovanih strana i struke..., stimulacijom svega pozitivnog i destimulacijom prekupaca, švercera, svih onih koji manipulišu…
Član 3 Zakona o šumama:
"Ovim zakonom obezbeđuju se uslovi za održivo gazdovanje šumama i šumskim zemljištem kao dobrom od opšteg interesa, na način i u obimu kojim se trajno održava i unapređuje njihova proizvodna sposobnost, biološka raznovrsnost, sposobnost obnavljanja i vitalnost i unapređuje njihov potencijal za ublažavanje klimatskih promena, kao i njihova ekonomska, ekološka i socijalna funkcija, a da se pri tome ne pričinjava šteta okolnim ekosistemima".
Država sve to može ako hoće… i svom narodu treba pošteno, realno da objasni, a ne da plaši i stvara još veći problem.
O šumama, ogrevnom drvetu, cenama…
U Srbiji je oko polovine privatnih šuma od ukupne površine pod šumom. Tačan podatak nije poznat jer su ovo podaci iz katastra, a stanje na terenu je drugačije. Za državne šume postoje podaci i o površinama i količinama koje se godišnje mogu seći.
