Šta je novo?

Šta jedemo?

Потпуно си управу. Пре ћу узети литар неког пристојног маслиновог уља за 899 дин него тај гиздави Монини за 2000 дин колико су сад подигли цену. Ови из ЕУ имају нездраве главе, вероватно је затрована храна коју непрестано конзумирају допринела свеопштем отупљењу.
 
"Monini" je naravno nekvalitetno, ali kod nas ima "ime", poznato je. Zato je i cena visa.

Medjutim, postoji vrlo snazna korelacija izmedju cene i kvaliteta.
Recimo na trzistu sireva.
 
Kad smo već kd maslinovog ulja - u našim prodavnicama ne možete naći ulje sa kiselošću manjom od 0.3, a to je glavni pokazatelj kvaliteta. Već pomenuta ulja sa Krita (neka) imaju tu oznaku na sebi.

Jedina radnja gde se može naći takvo ulje u Beogradu je Atika kod Kalenić pijace.

Italijanska ulja su za izbegavanje, naročito od kada je izašla statistika da proizvode više ulja nego što imaju maslina (to je ta fora oko EU porekla maslina).
 
"Monini" je naravno nekvalitetno, ali kod nas ima "ime", poznato je. Zato je i cena visa.

Medjutim, postoji vrlo snazna korelacija izmedju cene i kvaliteta.
Recimo na trzistu sireva.
Niko ne kaze da je to prevara, naravno da kvalitetniji proizvodi nose sa sobom i vecu cenu. Ali kazem samo da nije uvek takav slucaj za ljude kojima je cena jedini faktor, samo jer misle da su uzeli nesto kvalitetnije ako su platili skuplje. A takvih primecujem ima dosta. Jedino sto mogu delimicno zapravo da se slozim je to sto sam vec pomenuo, da strani proizvodi (misleci na one proizvedene u zapadnoj Evropi) imaju bolju kontrolu kvaliteta.
 
Kad smo već kd maslinovog ulja - u našim prodavnicama ne možete naći ulje sa kiselošću manjom od 0.3, a to je glavni pokazatelj kvaliteta. Već pomenuta ulja sa Krita (neka) imaju tu oznaku na sebi.

Jedina radnja gde se može naći takvo ulje u Beogradu je Atika kod Kalenić pijace.

Italijanska ulja su za izbegavanje, naročito od kada je izašla statistika da proizvode više ulja nego što imaju maslina (to je ta fora oko EU porekla maslina).
Prava kvalitetna italijanska ulja su fenomenalna, ali se ne prodaju po marketima. I kostaju dosta.
Ali za nas smrtnike i obicne ljude, grcka ulja su i vise nego odlicna, i kvalitetna.
 
Kako odabrati kvalitetno ulje?
Na sta treba gledati?
 
Што се тиче маслиновог уља увек га купујем у Грчкој, и то тако шту увек питам власника хотела/апартмана у ком одседам за препоруку. Шта добијем по питању квалитета не знам, обично су то мањи прозивођачи и продају га у оним канистерима али без декларације нити било каквих других натписа. Зато се трудим да позитивно размишљам да сам добио квалитетно уље и верујем домаћинима. Често се дешава да сами власници хотела имају своје уље, дакле купујем из прве руке. Једом ми је у близини Каламате домаћин рекао да има своје уље, а да је његово уље те године мало подбацило, па ми је препоручио уље од његовог пријатеља које има неку екстра добру киселост.

Што се тиче раније поменуте органске производње разног поврћа, мислим да се то погрешно изједначава са непрсканим, јер органска производња дозвољава прскање, само не са било којим препаратима већ искључиво са препаратима јако кратке каренце, која су по правили вишеструко скупља од уобичајених пестицида.
 
Pa jeste veštačka, naravno. Koliko sam ja ispratio, nestašica je usledila kada su poskupela mleka u nekim drugim zemljama, i onda ovi naši počeli da izvoze ko bolesni.

Uz to, kažu ljudi da je doprinela i kriza poljoprivrednika koji su em imali gubitke zbog suše, em imaju nove troškove zbog poskupljenja njima potrebnih resursa i materijala.
Znači dupli udarac, s jedne strane trgovci poludeli da izvezu što više, a s druge strane proizvođači smanjili proizvodnju jer su i sami u dugovima i troškovima. Rezultat - rafovi ko 90ih.

Zato je danas Vlada donela odluku da ograniči izvoz mleka i zakuca maksimalnu cenu. Na radost većine ljudi a nesreću kapitaljara koje podržavaju profiterstva i tržišta bez ikakve kontrole u kriznim vremenima jer su ubeđeni da ''srediće se tržište samo od sebe'' (hoće, kao što se sredilo 2008. i oteralo ceo svet u majčinu iz koje se nikad nismo povratili...)
Evo sad mogu da rešim ovu misteriju zašto u Austriji ima "srpskog" mleka, a u Srbiji ga nema.
20221005_145438.jpg

Ovo je Moja Kravica Mlijeko, ne uvozi se iz Srbije nego iz BiH. Sad sam pogledao sliku iz članka Nove S i vidi se da i na njihovoj slici iz Beča isto piše Mlijeko. Skroz je normalno, dugotrajno mleko, nisu neke stare zalihe ili šta - rok trajanja na ovom mom je do kraja decembra. I uzeo sam ga u nekoj našoj maloj radnji, vlasnica kaže da uzima direktno preko firme - šta god da joj to značilo.
Jedna misterija rešena, a sad druga - zašto Srbija onda ne uvozi to mleko iz BiH, nego čak iz Poljske i Češke.
 
A može da bude i da mi izvozimo mleko u BIH, koje se tamo konvertuje u "mlijeko" i odatle put Austrije.
 
Primecujem kako mi standard pada, kako je kriza sve jaca.
Zaobilazm, skuplju i delikatesnu hranu.
Zaobilazim skuplje sireve i razmisljam pre kupovine.

Przene lignje nekad su bile 1600 din/kg, sada su dosle do 3600 din/kg i izasle su iz mojih mogucnosti (zapravo odavno).
Delikatesna hrana nestaje i zadrzava se samo na nekim mestim, kao npr na Vracaru, gde sam prosle nedelje video kako ljudi kupuju tunu (5000 din.kg) kao kokice.
Bifteci, kad sam zadnji put znao z anjih bili su 2400 din/kg. Sada vise i ne znam koliko kostaju.

Trazi se jeftin hleb, jeftin sir. Jako siromani kazu da jedu onaj biljni sir i tzv "mesni hleb" inace vrlo nezdrav proizvod od "masinski otkoscenog mesa", sto je tehnika zabranjena u EU, ali kod nas se masovno koristi.

"{Prema slovu propisa, MSM je proizvod dobijen odvajanjem mesa sa kostiju na kojima je to meso ostalo posle otkoštavanja trupa, ili sa trupa živine, upotrebom mehaničkih sredstava, što ima za posledicu gubitak ili modifikaciju strukture mišićnih vlakana. O mašinski separisanom mesu poslednjih godina vode se ozbiljne stručne rasprave i to u dva pravca: prvi je mikrobiološka ispravnost MSM, a drugi mogućnost da se u MSM nalaze i drugi delovi životinja kao što su kosti, tetive i slično, a sve to na kraju završi u našem organizmu.

- MSM sadrži velike količine mlevenih kostiju, prepunih teških metala, antibiotika, hormona… Kod pilića su kosti tanke, krte, drobljive, pa je od njih teško precizno odvojiti meso i onda se sve drobi, melje sa kostima, propušta kroz sita. Problem je što se štetne supstance, teški metali, antibiotici, hormoni, najviše zadržavaju upravo u kostima"
 
Gotova hrana po marketima, istranžirano pile, seckana salata, očišćeno voće i sl. - porez za budale. Ja to tako doživljavam.

Vodim se logikom da mogu ja to sve sam da spremim / odradim. Možete me smatrati staromodnim, ali kod mene u kući se uvek sve spremalo samostalno, jako malo stvari se kupovalo gotovo. Po neki zamrznuti proizvod smo kupovali, što i danas činim. Takođe sam neke stvari počeo da kupujem zamrznute, jer u većini slučajeva ne mogu da nađem da to bude onako kako volim(o), ili jednostavno ne umem da nađem / prepoznam dobro voće / povrće onako kako su baba i deda umeli, iako su me učili. Ovo se više odnosi na povrće.​
 
Dzejmi Oliver kaze da je smrznuto povrce obicno dobrog kvaliteta.

Zanima me koja jela mogu da se pripreme bez mesa i budu zasitn, a da nisu bazirana na soji.
 
Kuvani grasak, boranija, becarac/sataras, krompir corba (ili paprikas), itd. Uostalom, dosta jela moze umesto mesa lagano neko povrce. Ima dosta vegetarijanskih i veganskih recepata koji nisu u fazonu da imitiraju original sa mesom, neko su zasebna jela za sebe. Cesto se stavlja tofu (mada vidim da to bas i nije omiljena zamena), leblebije, pasulj, pecurke, i slicno.
 
Смрзнуто поврће се убере зрело и "одмах" смрзне па му остану све нутритивне карактеристике, док несмрзнуто док дође до менеје већ презрело.

Има пуно врста "чилија" који су од пасуља и разног поврћа, исто тако има пуно јела које су на бази пасуља и пиринча, а и разна Италијанска јела са тестенином која не траже месо, а постоји и неколико која су веганска, а и постоје "наша" јела као качамак, проја, кромпир на свакакве начине,...
Добар ресурс за то може бити стари посни кувар, ту има буквл на стотине разл јела које је могла да спреми просечна српкиња пре скоро 100год.
 
Da li Zavod za javno zdravlje vrsi periodicnu analizu vode iz BGD vodovoda?
Cuo sam pricu o Atrazinu, herbicidu koji u malim kolicinama napada reproduktiven organe i izaziva neplodnost.
 
Vegi jela koja mogu da zasite
  • Vegi burgeri
  • Falafeli
  • Pohovane tikvice
U principu sva jela koja se prže zbog masnoće koju upijaju tokom tog procesa.

Makronutrijenti koji utiču na sitost su proteini i masti. Sa obzirom da u svežem povrću nema mnogo masti, ostaje nam prženje.

Druga mogućnost su masni namazi, tipa puter od kikirikija, tahini, humus, gvakamoli (avokado). Sve su to zdrave masti.

Ali ako već nećeš da jedeš meso, tu su jaja koja su super namirnica. Zaboravi na "savete" o 5 jaja nedeljno, slobodno ih možeš jesti 5 dnevno.

Naravno, svi ovi moji saveti podrazumevaju da si zdrava osoba bez nekih veći problema ili bolesti.
 
Ako već neće da jede meso zašto bi jeo jaja? To onda nije vegan.
 
Ja recimo izbegavam meso jer sam mišljenja da je uglavnom veoma nekvalitetno i puno hormona. Nije da ga ne jedem, ali opet ne toliko često kao većina ljudi koje znam.

Znam da ni jaja nisu baš sjajna što se tiče hormona, ali eto, nekako mislim da su manje zlo.
 
Da li Zavod za javno zdravlje vrsi periodicnu analizu vode iz BGD vodovoda?
Cuo sam pricu o Atrazinu, herbicidu koji u malim kolicinama napada reproduktiven organe i izaziva neplodnost.
Atrazin je izbačen iz upotrebe 2007. godine, plus rezidue herbicida se mogu naći u plitkim podzemnim vodama, koje se ne koriste za vodosnabdevanje ljudi.
 
Primecuje se neobicno raslojavanje.
Dostupnost veoma skupih, ekskluzivnih proizvoda + pojacan promet nekvalitetne hrane (tzv ,emsni hleb, biljni sir( itd.
 

Агенција за храну и ветерину Северне Македоније: Повучен „Имлеков“ јогурт „Баланс плус“. Грешком је послата количина која није намењена нашем тржишту, и која садржи небезбедну количину афлатоксина


Setite se malo... napregnite mozak.... ovo nije vezano za fudbal i starlete, ovo se vec desavalo.
Radikali su tada jednostavno podigli dozvoljeni nivo kancerogenog aflatoksina za red velicine i nastavili da nam ga prodaju i da nas truju.
Gde su gospoda sanitarni inspektori, profesori, akademici, lekari i naucnici, levicari iz Moramo i nacionalisti iz Dveri, koji bas volite srpski narod da rasvetlite ovo pitanje?
 
Ali ako već nećeš da jedeš meso, tu su jaja koja su super namirnica. Zaboravi na "savete" o 5 jaja nedeljno, slobodno ih možeš jesti 5 dnevno.

Tu bi možda zbog holesterola bilo dobro izbaciti žumace iz 2 od tih 5??

Hm, nisam znao ovo za osećaj sitosti da potiče najviše od proteina i masti.. Za masti mi logično al od proteina ja brzo ogladnim...
 
Nemaju veze holesterol i žumanca. Jaje je savršeno kad se jedo celo, idealan odnos svega što nam treba.

A evo, jedan lik je 10 dana jeo 30 jaja dnevno i holesterol mu jeste malo skočio, ali mu je i dalje u normali.


Što se tiče proteina, oni retko idu sami, ali ako se gleda šta će te duže držati sitim, masti su prve, proteini tu negde, a šećeri te samo čine gladnima. Naravno kada obrok ima pravilan odnos makronutrijenata (masti, ugljeni hidrati, proteini) sitost je zagarantovana, ali ako fale masti ili proteini, onda je bolje da se nije ni jelo.
 
Vrh