Rezultati pretrage

Definicije su različite i obično figurira ta od 30 godina, ali u predlogu Zakona o dopuni ZOBS-a nije navedena ikakva, iako su pomenute registarske tablice za "istorijski značajna vozila" (oldtajmeri, starodobna vozila, starovremenska...); opet, nema ni opisa tih tablica. Neke od ranijih...

Postoji naznaka kako će oldtajmeri dobiti zasebne registarske. Rado bih pomogao oko toga.

Nije baš dobar primer Nemačke, za ostalo sam saglasan. Prvo, Nemci imaju izuzetno velike tolerancije pri pozicioniranju grafema, neuporedivo veće od naših. Kod nas tolerancija nije navedena pa se prećutno podrazumeva da je 1 mm, kod Belorusa je ±0,3 mm, kod Iraca ne postoji... e, za nemačke...

Može i to, mada se otežava grupisanje. Slično imaju Česi. U propisanim okvirima postoji toliko mogućnosti da je zapravo pravo postignuće nešto zabrljati. Doduše, to otvara prostor za samo jedan, manji format tablica, kao što su imali Belgijanci (34×11 cm, i prednje i zadnje). To bi bila nemala...

Nije toliki problem da Niš bude N a Novi Sad NS. Ideja je da se ide na minimalan broj slova. Recimo, uprkos veličini, ne bi imalo smisla da se Zvečan označi drugačije nego sa Z, Subotica sa S, ali zbog digrafa i Ljig sa LJ a Ljubovija sa npr LJB, Ćuprija sa Ć. Dakle, Ub bi bio UB, Uroševac U...

Dizajnerski, manje je bolje. Kao švajcarske, finske, stare jugoslovenske... To je ionako dokument, nužno zlo, treba da obavlja svoju funkciju što bolje može i da ne stvara druge probleme. Imaš srebrn auto. Tablice žute. Sa plavom trakom. I crveno-belim grbom ili logom. I crnim slovima. Još...

Kada su rađene tablice iz 1963. utvrđeno je šta je potrebno za čitkost (tada sa 40 m) i pamtljivost: — grupe grafema sa do 3 člana; — povoljnije je razdvajanje grupa crtom nego razmakom; — kvocijentalno posmatrano je bolje koristiti brojeve jer su pamtljiviji i čitkiji, iako slova daju više...

Ali onda imaš 11 grafema, a dopušteno je 9. Tolerisalo se doduše i ovo kod Francuza a Irci nisu potpisnici konvencija (kod njih sam viđao i sa 12), no kada praviš novi sistem gledaš da odgovara po svemu. Jedino ako bi to 011 bila samo dekoracija, kao kod Italijana i Francuza. Ukoliko bi pak...

Za drumska motorna od 1963. godine KV*12-34, NS*567-89 i NI*123-456. Za prikolice obrnuto — 12-34*SA, opet zbog bezbednosti (da u kanjonu znaš da li je ispred kamion ili kamion sa prikolicom). Motocikli su imali dvoredne: BG*12 345 Dakle po milion i sto jedanaest hiljada kombinacija po...

Zbog bezbednosti. Svi u svojim gradovima vozimo po navikama i automatizmu, i onda kada vidiš “stranca” znaš da mu treba trenutak više da se snađe, uoči znak, skretanje... pa možeš da obratiš malo više pažnje i daš mu prostora. Ili mu trubiš, ako ti je Džasper mali, živiš sa taštom i moraš da...

Može, ali zauzimaš 3 pozicije. “Vodeća je uvek nula, moglo bi bez nje.” Pa, može i to, ali... Ovo sa lažnom ćirilicom koriste Bugari i Rusi. Unutar zemlje Y čitaju U a van Ipsilon. Meni je to BČ-BĆ fazon. Slično je kod Grka, recimo. Inače, koga zanima, Mongolija je jedina zemlja na svetu...

Opet bi ostao isti broj kombinacija. Po meni — zašto za Beograd odmah nisu izdvojene BE, BG, BR, BD (možda i sa nekom asocijacijom, recimo da Rakovica upadne u BR), pa i NB, ZM, ML, LA... ? Uz recirkulaciju ne bi došlo do iscrpljenja nikad.

Pojedine države nemaju obaveznu prednju tablicu (takvih zemalja u Evropi nema) ili dopuštaju umanjenu (Finska, Nemačka) ili pak izdaju isključivo umanjenu (Švajcarska, Italija, Španija). Kod nas nema komisije za tako što. Ako je vozilo Euro 3, uostalom, obavezno ima mesta za prednju tablicu...

Nešto slično imaju i Rumuni, ali samo za Bukurešt, a imali su i Moldavci. Problem kod nemačkog sistema je što položaj razmaka utiče na kombinaciju. Recimo, B_OM_123 nije isto što i BO_M_123, već je reč o dve različite tablice iz dva različita grada. Još gore, postoji i treća — BÖ_M_123...

Zoniranje ima smisla kada se koristi u potpunosti. Dobar primer su Crna Gora (svaka opština ima svoju), Velika Britanija (svaka jedinica, veći gradovi po delovima)... a loš Slovenija, recimo. Tako je po meni problem što Beograd ima samo BG, a ne od početka i druge kombinacije. A BČ-BĆ je...

I jedno i drugo. Grafema Q nije izdavana a dobro je što su izbačeni i W, X i Y jer ih nema u našoj standardnoj latinici. X je ostalo navodno zbog TX, kod taksija, ali to je već problem lošeg sistema koji je doveo do BG+12345-TX situacije, iako je maksimalni predviđeni broj cifara bio 4 (od...

@Vlado , je l' bi mogao da podeliš sa nama švajcarski font? Tražim ga dugo...

У том случају се заузимају три позиције за ознаку регистарске зоне у најоптерећенијем граду; тада је боље да Београд има само B попут Букурешта и да се почетни бројеви издају према интерној територијалној подели (уколико баш мора) али без ситуације где би водећа цифра увек била 0 или 1, већ би...

Потреба за таквом поделом можда постоји у Београду и – евентуално – у случају Нишке Бање. Питање је да ли је уоште оправдано, но... зашто онда просто не увести посебне регистарске зоне у тих пар случајева? Ако би биле трографемне онда, рецимо, BGD, NBG, BGR, ZMN, OBR, LZC, MLD, SPT... и NIB. А...

Визуелно, мени су таблице нужно зло а не украсни детаљ и што су дискретније по питању боја и облика тиме су и боље — у правилу ово значи и читљивије. Швајцарске, старе италијанске, југословенске, па и финске, норвешке, вијетнамске, старе француске, данске... то су ми позитивни примери (уз то...

Претпостављам како је желео рећи да јој регистарска није стара (а и ауто ако је 2011. или новији ни регистарска није довољно стара за замену, успут). Једноставно, највероватније је регистарске добила после те 2011. године, па седмогодишње важење још није истекло. Рок важења регистарских је...

@Гага Већи је број немачких регистарских зона са умлаутима: BÖ, BÜD, BÜR, BÜS, BÜZ, DÜW, FÜ, GÖ, GÜ, HMÜ, HÖS, HÜN, KÖM, KÖT, KÖZ, KÜN, LÖ, LÖB, LÜD, LÜN, MÜ, MÜB, MÜL, MÜN, MÜR, NÖ, NRÜ, ÖHR, PLÖ, PRÜ, RÜD, RÜG, SÄK, SLÜ, SMÜ, SÖM, SÜW, TÖL, TÖN, TÜ, ÜB, WÜ и WÜM. Ово је променљиво, Немци...

Ne. (Nemci nemaju umulate u kombinacionom delu, niti nakon kombinacionog slova može doći nula kod redovnih tablica, ali ovde su bitnija nesaglasja sa međunarodnim sporazumima.) Ženevska i bečka konvencija zahtevaju upotrebu velikih latiničnih slova i indoarapskih brojeva kod registarskih...