Rezultati pretrage

U pravu si da su nominalno i prosečna i medijalna plata značajno porasle u poslednjih desetak godina i da su neki odnosi, kao što je stanarina u odnosu na prihod, objektivno poboljšani. I jasno je da danas više ljudi realno može da iznajmi stan sam, makar u nekoj skromnijoj varijanti. Ali nije...

Tačno, Beograd se širi i to jeste pozitivan pomak u teoriji, ali u praksi to širenje često znači gubljenje kvaliteta života: loša infrastruktura, javni prevoz koji ne funkcioniše, škole i vrtići na minimumu, urbanistički haos i zavisnost od automobila. Niko ne insistira da svi žive na Vračaru...

U pravu si da su neki odnosi između prosečne plate i cene zakupa na papiru danas nešto bolji nego pre desetak godina, naročito zbog nominalnog rasta plata. Ali pitanje je koliko ta statistika zaista oslikava realnost života, jer prosečna plata i dalje ne znači mnogo u zemlji sa velikim rasponom...

Tačno je da su kirije na periferiji ostale relativno stabilne, i da se sa cimerima može stanovati za prihvatljiv novac. Takođe je tačno i da je život sa cimerima u mnogim evropskim gradovima norma, naročito u ranim fazama karijere. Ali razlika je u tome što se u tim sistemima to percipira kao...

Apsolutno tačno, i tu je možda i najveći paradoks našeg tržišta: ljudi ne mogu da kupe stan jer su cene previsoke, ali sve češće ne mogu ni da iznajme jer su i kirije postale apsurdne u odnosu na prosečne prihode. To jasno pokazuje da problem nije samo u vlasništvu, nego i u samoj priuštivosti...

Upravo to, poređenja Beograda i Berlina (ili bilo koje zapadne metropole) često preskaču ključne strukturne razlike. U Nemačkoj, kao i u većem delu Zapadne Evrope, vlasništvo nad stanovima nikada nije bilo norma kao kod nas. Ogroman deo stanovništva živi u zakupninama celog života, ali u sistemu...

Slažem se da si dobro uhvatio suštinu post-tranzicione stvarnosti, Beograd (i Srbija) su ogledalo periferijskog kapitalizma gde se društveni ugovori nisu ni formirali, a već su poništeni. Investitorski urbanizam, selektivni razvoj, prepuštenost velikih delova zemlje stihiji, sve to stvara osećaj...

Delimično se slažem, ali mislim da postoji opasnost da se realna sistemska blokada zameni narativom ne treba previše kukati. Mladi se informišu preko interneta, ali to im daje i mnogo jasniju sliku koliko smo i dalje strukturalno zaostali, u institucijama, urbanizmu, pravu, obrazovanju...

To je tačno, ali mislim da je ipak nijansa važna, kod nas je to bekstvo iz lokalne nesigurnosti, a ne iz globalnog nepoverenja u fiat kao takav. U većini zemalja, ljudi ulažu u nekretnine, kripto i zlato kao diverzifikaciju portfolija. Kod nas je to više bekstvo iz dinara, iz sistema, iz...

Vrlo racionalno rezonuješ i zapravo sam saglasan sa dosta toga, ali bih napravio bitnu distinkciju između individualne racionalnosti i sistemske disfunkcionalnosti. To što bi ti (i još dosta ljudi) iskoristili pad cena da uđu u stan veće površine i kvaliteta je tačno, ali tržište nekretnina u...

Potpisujem sve. Samo što je ključno pitanje, ko će ostati da sačeka tu 2027, a kamoli 2047? Ne zato što su ljudi nestrpljivi, nego zato što realno vide da su promene u ovom sistemu skoro nemoguće bez totalnog resetovanja. Nije više ni stvar u tome da li si pametan, vredan ili talentovan, sistem...

Da, potpuno se slažem, grad se već segmentira po toj liniji bifurkacije. Imamo mikrozone koje postaju urbane enklave sa sopstvenim pravilima igre (novi blokovi, zatvorene zajednice, elitni kvartovi), dok ostatak klizi ka neodrživoj infrastrukturi, zagađenju, gužvi i osiromašenim javnim uslugama...

Nažalost, dosta toga što si rekao jeste tačno, teško je očekivati sistemsku inovaciju u društvu koje nagrađuje prečice i klijentelizam umesto znanja i truda. Ali s druge strane, ako svi koji imaju kapacitet za promenu dignu ruke ili odu, onda ostaje upravo to, močvara. Intelekt i inovacija jesu...

Baš tako, tačka zasićenja mora postojati jer nijedan sistem ne može da raste linearno kad su mu fundamenti ograničeni. Priliv iz dijaspore zaista jeste značajan i verovatno delom motivisan i emotivno (npr. kupovina za povratak jednog dana), ali dugoročno to nije održiv izvor rasta cena, naročito...

Vrlo slikovito i precizno, analogija sa balonom na topao vazduh je odlična i zapravo pogađa suštinu: tržište nekretnina kod nas nije vođeno čistom tržišnom logikom, već je duboko prožeto sistemskom inercijom, političkim interesima i kolektivnim mentalitetom. To što je većina u balonu, bilo...

Da, potpuno se slažem sa osnovnom premisom, rast produktivnosti jeste jedina održiva osnova za rast standarda. I upravo tu dolazimo do suštine problema: da li kao društvo alociramo resurse tako da zaista podstičemo dugoročno produktivne sektore, ili samo kratkoročno gasimo požare...

Upravo si dobro sažeo suštinu, sistem u kojem pljeskavica postaje luksuz za profesora jasno pokazuje da nam je struktura vrednosti ozbiljno poremećena. I to ne zato što roštilj-majstor ne zaslužuje pristojnu zaradu, nego zato što tržište ne funkcioniše na osnovu realne produktivnosti i...

Ovo što si rekao zapravo pogađa ključnu stvar, rast cena nekretnina u Srbiji poslednjih godina nije baziran na zdravoj demografskoj ili ekonomskoj osnovi, već dobrim delom na: Inflaciji i bekstvu kapitala u ciglu – ljudi ne veruju bankama, ni dinaru, pa ulažu gde mogu da vide pare. Strukturalnoj...

Slažem se, Marikse, nije lako i ne može se brzo promeniti. Srbija jeste zemlja u tranziciji sa brojnim izazovima: niske plate, ogromna siva ekonomija, neujednačeni standard između regiona… Ali upravo zbog toga je važno da ne gledamo samo na trenutno stanje, već da mislimo dugoročno. Potrebno je...

Defke, slažem se u potpunosti, to je suština cele priče. Demografska piramida nam se već decenijama urušava, i sada samo gledamo posledice toga. Možeš da digneš plate, poboljšaš uslove, smanjiš poreze, sve to pomaže, ali ne rešava osnovni problem: nema dovoljno ljudi. I najbogatije zemlje sveta...

Marikse, nije poenta da svi prodaju pljeskavicu za 1000 dinara, niti da radnici svi odjednom imaju 1500€, ali ako ne razumemo zašto je kriza radne snage tu i zašto će biti sve gora, onda nećemo znati ni kako da je rešavamo. Ljudi ne odlaze iz Srbije zato što im je dosadno, već jer ne žele da...

Upravo to, ako se sve svede na to da tržište samo reguliše, a država ne postavlja ni minimalne standarde rada, inspekcijsku kontrolu, poresku pravičnost, onda nismo država nego tržišna kolonija. Zato i imamo situaciju gde domaći poslodavci kukaju na radnike, a strani investitori dobijaju...

Nije poenta da pljeskavica odmah košta 1000 dinara, ali da bi iko radio taj posao, plata mora da bude bar pristojna. Ako ti kao poslodavac ne možeš da organizuješ posao tako da platiš radnika makar 80–90k i da ti posao i dalje bude isplativ, onda taj biznis model možda nije održiv. Ne možeš...

Ne traži niko da giros majstori imaju 200.000 RSD, niti da se plate vade iz bezgraničnih profita, to je karikatura. Poenta je da se tržište rada ponaša isto kao i svako drugo tržište, ako ponuda radnika opada, poslodavci moraju da odgovore boljim uslovima. Ako neće, onda uvoze, što kratkoročno...

1. Nema nikakav problem da pljeskavica košta 1000 RSD ako iza nje stoji radnik koji zna svoj posao, ima normalno radno vreme i mogućnost da od svoje plate živi, a ne da preživljava. Ali ako narod sa domaćim platama ne može da priušti pljeskavicu po realnoj tržišnoj ceni, onda imamo sistemski...

Niko ne tvrdi da su ljudi Lego kockice, upravo zato se sistemski problemi ne rešavaju tako što se domaće tržište proglasi istrošenim, pa se ide na prečice. Što se tiče 289.000 nezaposlenih, slažem se, to je zvanična cifra, ali svi znamo da su tu i armije ljudi u sivoj zoni, prekarnim poslovima i...

Znači, došli smo do toga da u zemlji sa preko 400.000 formalno nezaposlenih, sa desetinama hiljada mladih koji se sele svake godine, ti tvrdiš da nema ljudi. Ne da ih nema za taj konkretan posao, nego da fizički ne postoje? Pa hajde da budemo precizni: ne možeš da popuniš poziciju ne zato što...

Ok, razumem, ti kažeš da su to različiti svetovi: s jedne strane fizički i ugostiteljski poslovi koji su, po tvojoj tvrdnji, sad pristojno plaćeni, i s druge strane mladi sa fakultetom koji ne žele takve poslove. Ali čak i ako to prihvatim, ostaje ključno pitanje: ako su ti poslovi zaista tako...

U pravu si da je stopa nezaposlenosti mladih trenutno niža nego pre 10–15 godina, ali i dalje među najvišima u Evropi. I nije tu samo brojka problem, već i to što je ogroman broj mladih formalno zaposlen, ali pod nesigurnim uslovima, kratkoročnim ugovorima i bez perspektive. To je tzv...

U redu je da se razlikujemo u mišljenju, ali hajde da ne izvrdavamo poentu. Ako se kaže da nema ko da radi i paralelno se traži dozvola za uvoz desetina hiljada stranih radnika, šta je to ako ne pokušaj da se sistemski problem reši spolja, umesto da se reše uslovi rada kod kuće? Naravno da youth...