Rezultati pretrage

Inventivnost konstrukcije lezi u podelivanjem gradevine u samostalne objekte poput lego kockice. Npr. kupola se sastoji od prstena, tambura sa unutrasnjom i spoljasnom galerijom i kupolom od dve ljuske. Kupolu povezuje pendentif kao samostalni objekt sa cetiri stuba i cetiri luka. Vrlo smisljeno...

Povezivanje lukova, paraklise, kupolskog prstene, glavne i sporedne kupole i galerije pokazuju konstruktorsku inventivnost Pesica. Ovakve prolaze imaju jos samo velike goticke katedrale sto su graditelji prolazili po galerijama i prolazima do svojih radnih mesta. Pesic je specificni autor i...

Bar za 600 m skracen put do Prokopa iz centra.

Hladan vazduh zbog tezine krece se prema najnizoj tacki kao svi fluidi. Prokop lezi na padini a stujanje hladnijeg vazduha ide prema konkavnim formama koje imamo u predelu Mokroluske doline prema Savi. Tako da sama stanica nije izlozena posebnom inverzijom. Drugo, advektivno strujanje kroz...

Stanicni hol je interfase izmedu tranzitnog sistema i tranzitnog putnika. Trebali su da to razumu, a ne da gledaju svoje interese komercijalnih objekta. Koji specijalisti za tranzitne sisteme i arhitekturu su bili angazovani?

Hodnik svakako nije bio nuzan. Frapantno je da veza postoji sa spolja. Cirkulacija je naravno moguca samo kroz veliki hol koji nema neki sadrzaj da bi imao smisla. U holu nisu ni eskalatori ni liftovi a komercijalni sadrzaj neki minimum. Propustena sanca da se dobije objekt sa smislom

Stanica svakako nema menadzera. Obicni otpravnik rukovodi ovom objektu.

Najveca propust novog resenja stanicnog hola je veza sa peronskom predelu. Odvojili su hol sa prilazima perona, sto bi mu bila primarna funkcija. Prolazi su takode uradeni najjeftinije. Ostavlju utisak jefitinoce. Prirodno osvetlenje sa plafona ne postoji. Na oba kraju su staklena vrata prema...

Ovo je Pesic pisao o fasadi: "KOMISIJA za sva estetska pitanja hrama, na čelu sa počivšim vladikom šumadijskim Savom, donela je odluku, na osnovu predloga projektanta, da ceo Hram bude obložen belim mermerom, a završni venci oko svih kupola i polukupola da budu od crvenog granita. Ideja...

Ko zna, cenim jako sto je uradio Pesic, i njegova volja je bila fasada u belom mermeru, koja je ipak nesto specificno u crkvenoj arhitekturi Evrope. Ovakve fasade vidamo u Indiji i na nekim novijim gradevinama u Dubaiu u ostalim monarhiama persijskog zaliva. Obrazlozio je sam Pesic njegov...

Informacija da je Deroko planirao da oblozi fasadu pescarom je pogresna. Planirana je od solidnog mermera u dve boje poput Decana. Prema Ireni Kuletin Culefic - Architectural work of Aleksandar Deroko: Beauty of emotional creativity January 2019 SAJ - Serbian Architectural Journal 11(3):1-42

Vizantijaska umetnost se deli na tri epohe - rana do arabskih osvajanja - srednja do prvog pada Carigrada 1204 i kasna vizantijska renesansa do konacnog pada. Post-vizantijska umetnost mozemo nazvati umetnost koja se razvijala u osvojenim teritorijama i neo onu koja je deo opste romanticke...

Da ima razlike, ali osnova je preuzeta. Nije se 1930ih znalo princip po kojem je Sv. Sofija konsturisana, to je razradeno tek 2012 od Svenshona (Univerzitet Dramstadt). Ja sam radio preklapanje osnova i odma pada u vid da je Nestorovic preuzeo centralni deo velikog kvadrata od Sv. Sofije. Ostale...

Ovo sam vec bio postavio - evolucija dizajna katedrale se od pocetka 1930ih pomerila na velicinu Sv. Sofije. Prvobitni konkursi su predvideli manju crkvu od nekih 3000 m kvadrata - koja je bila u skladu sa nacionalnom gradevinskom tradicijom. Kasnije SPC je odustao o nacionalnom stilu sto je...

Poesije sa pruge Beograd - Bar: https://www.politika.rs/scc/clanak/587859/Gvozdeni-put-ka-Jadranskom-moru „Гвоздени пут” ка Јадранском мору Воз на прузи код Прибоја (Фото „Википедија”/Benbe) У Дому омладине поводом Дана ослобођења Београда у Другом светском рату отворена је изложба „Пруга...

Primer Minhen S-Bahn stanica Stachus - a nije ni drugacije na mnogim S-Bahn stanicama u Berlinu. Glavno su prehrambene kategorije. Nije mi jasno sto to na Vukovom spomeniku ne postoji. Takode nisu tom vidu pridali dovoljno prostora na Prokopu. Takvih prolazi imaju svakaku dobar promet a ponuda...

A stanica zvanicno otvorena 20 Oktobra. Neznamo ko upravlja ni ko odgovara za mnoge propuste. Na zalost ZS i ne koriste stanicu za afirmaciju koriscenje zelenice, nema biloborda nema propagandni materijal nema ni ponuda sem da se afirmise Bg-Ns - malo je. Ovakav menedzment je nihilistican...

Ovaku studenti Stutgarta protestuju na adresu DB - godinama escalatori ne rade - pa su odlucili na ovaj vid protesta. DB je sklanjala povremeno letke, ali sada ne vise.

Pruga Beograd Bar je porjekt Kraljevine Srbije i radan je uz podrsku carske Rusije 1912. Realno, nije slika SFRJ i njenog drustva, nego srpski san izlaska na sredozemlje. Ona je najveci poduhvat sto je Srbija ikada uspela zavrsiti, izvestilac Reutersa je 1976 otvaranje pruge opisivao po znacaju...

Za BB transverzalu postoji dobro dokumentovana grada - Postoj i baza podatake na Christian Albredchts Univerzitetu u Kilu...

Nezamislivo da bi iko danas probusio BB tranzverzaulu kroz centralni deo Dinarida. Prokop je spram tome sitnica.

Ako pazljivo citamo Pesica, on se odlucio da na hramu i obelezi nesto svoje generacije - postmodernisma - i to je njegova fasada. Imao je pravo da ne bude samo izvrsilac, cak je Deroko njemu licno predao sve preostale dokumente. Tako da je bio saglasan da Pesic ostvaruje i nesto sto nije bilo...

Iz knjige Aleksandra Kadijevica.

Ovo je preuzeto kao da je od Androsova- nista posebno.

Pise ti u pruzi - vec 1970ih su uvideli u zelznici da nema novca za projekt. Prvobitno su samo smanili dimenzije krova, kasnije je preuraden projekt (1995) od jednog od planera (Rogam) da bi pravili komercijalni zadrzaj (trzni centar), 2021 su i od toga odustali i danasnji objekt je podeljen na...

https://www.zeleznicesrbije.com/obavestenje-novi-broj-pruge-1123-na-nasem-sajtu/

Cestitke pruzi sto je ovo tako kratko i sustinsko napisala. Na kraju pise da naselje Prokop da dana danas postoji sto nisu sve kuce rusene. Istorije Prokopa (naselja) se tako nastavlja.

Pruga posebnom izdanje o Prokopu. Stanicu definitivno preimonovati.

I Zagreb je u perspektivi varosica, kuluturolsoska, ekonomska, transportna. Metropole na Balkanu imamo mozda jednu - tursku - sve ostalo su varosice. Savski koridor je inace perspektivan za povezivanjem sa Alpskom regijom, tako da usaglasanjem sa Hrvatskom nije centralno pitanje, nego koneckcija...

Vreme je da Topciderska ponovo bude glavna.