Rezultati pretrage

ne slažem se bas jer kod nas se to ne održava tako. nije to SAD gde ti HOA lupi special assessment preko noći ili digne condo fees na $3000 mesečno. troškovi će možda biti veliki po starim kondominijuma a u bloku 45 - čisto sumnjam. to će uvek biti male sume prilagodjenne stanarima. osim toga...

ljudi ovde preteruju sa renoviranjima - ja sam pomenula stan od manje od 200,000 EUR koji je u odličnom stanju i na njega je u komentarima nakalemljeno 50,000 EUR u renoviranju da bi se spoznala “prava” cena. te pare se svakako mogu potrošiti ali to su isključivo estetski razlozi. ja ne razumem...

ponavljanje je jedan od osnovnih elemenata u svim umetnostima. hoćemo sad da kritikujemo i prvi stav betovenove pete jer krece sa tri iste note? prokofjev prvi koncert jer ima dve strane oktava na početku? ponavljanje ima svoje mesto u arhitekturi i većina nbg blokova jeste i po formi i po...

u svakom stilu postoje uspele i manje uspešne realizacije. svrstavati BnV arhitekturu na nivo najboljih primeraka posleratne arhitekture sa (mahom) novog Beograd je suludo. Blok 23 je upravo u uvršten u stalnu postavku MOME - sa razlogom! i ako ćemo bas da idemo u detalje, fasada tog bloka je...

evo još jednog tvrdog podatka sa terena: odlicno očuvan salonski stan, kneza miloša kod kanadske ambasade, 100+ kvm, 1600 po kvadratu.

jednako zamara i ova neprekidna kuknjava. odavno je jasno da to neće biti nikakav “zeleni smart samoodrzivi kvart” (please) ili mesto sa puno objekata kulture. doduše biće tu tržni centar koji će privlaciti pet puta više ljudi neki svi ti objekti zajedno i samim tim biti od vece koristi...

dajte ljudi ne ocajavajte toliko, izgledaće bolje kad se sve završi. makete i renderi bolje izgledaju jer se vidi ta celina.

ne razumem toliku opsesiju centralnom klimom na ovom forumu. živela sam u dva stana sa tim resenjem i imam prilično loša iskustva.

ma ok, bilo bi mali čudno da gazela od svih mesta ima najcistiji vazduh u gradu. ali i iz ovoga sto vi govorite sledi da je taj vazduh uporediv sa starim gradom i raskrsnicom jurija gagarina/omladinskih brigada za koju još nisam čula da se neko pitao sto se tu zidaju stambene zgrade.

koliko ja ovde vidim lokacija ‘mostar’ je po kvalitetu vazduha (‘dobar’) u rangu vračara i gornjeg dorćola a bolje rangirana od raskrsnice kod bloka 70/blok A.

ja sam zaključila da taj deo kneza miloša nije preterano zagadjen jer tu fasade nisu mnogo cadjave čak ni na veoma starim i potpuno zapustenim zgradama. mislim da je možda to zbog vetra, širine ulice, drveća... na gornjem delu su fasade mnogo cadjavije.

nisam hejter, mislim da imam više simpatija prema BnV od mnogih ovde. ali malo me brine ovaj park. podseća me na zelenilo izmedju blokova 61-63 sever i jug koje svakako dobro dođe deci u tim naseljima ali ga niko ne smatra znacajnim beogradskim parkom. mislim da je problem sto je nedovoljno...

jel’ zna neko gde će biti ta garaža u “ulici na placu u vlasništvu grada” koja se pominje u tekstu.

državnu/gradsku kasu takodje finansiraju gradjani. ne postoji način da neko mimo nas samih plati za naše fasade. očito ovaj dobrovoljni način na funkcioniše. možda bi trebalo uraditi bas suprotno - da grad preuzme sve fasade i udesetostruci tempo rada - uz srazmerno vece namete, naravno.

da li je još na snazi onaj program (ili neki njemu sličan) gde grad finansijski pomaže stanarima da srede fasadu?

videla sam par insajdera ali bilo me blam da pitam pa ništa od toga. prodavac živi u tom stanu već mnogo decenija pa je valjda ok.

ja kupujem stan (dala sam već kaparu) i gledala sam stan bas na toj lokaciji. bio je to veliki stan u nadogradnji u posleratnoj zgradi koji se prodavao za 180. ja mislim da je ta lokacija odlična za sve generacije, ulica je lepa i blizu svega, naravno parking je problem kao i svuda u centru...

nove zgrade skoro uvek donose nove sadržaje a dugorocno možda i novu infrastrukturu. npr. zgrade tj. stanovi u savskoj će uskoro dobiti park, mol i mnogobrojne radnje i restorane. to će im svakako podići cenu. karadjordjeva je nekad bila jedna od najjeftinijih ulica u centru a sad o tome nema...

šta je to ‘demit’ fasada i kako da je prepoznam?

zgrada beobanke se vidi sa maltene svake tacke u gradu pa se sa njom ništa ne desava. ali čak i da je vaša teorija tacna, to nema nikakve veze sa arhitektonskom, urbanističkom ili bilo kojom drugom vrednošću objekata - a to je ono o čemu smo diskutovali. po vašoj sopstvenoj logici supa koja se...

deset skela u jednoj ulici nismo videli ni u kneza miloša, ni braće jugović ili svetog save. to sto neka ulica nije još stigla na red ne znaci da njena vrednost nije prepoznata, još manje da ne postoji.

pa ko je rekao da oni neće otvoriti novčanik? ja uopšte ne isključujem da će renoviranje novobeogradskih zgrada da krene iz ličnih džepova jer se i menja profil stanovnika koji možda nemaju novca za novogradnju na tom mestu ali mogu da obnove fasadu starogradnje. ja imam stan u blokovima i u...

meh... plan ne postoji dok se ne pojavi; bukvalno sutra već neko može da najavi rekonstrukciju genex kule. tako da to ne znaci ništa - bitni su neki opšti trendovi u gradu i delovima grada. novi beograd dobija na značaju, na njemu i živi dosta imucnog i uticajnog sveta pa će i fasade doći na...

polako... pa neće ni novi beograd stajati u mestu, sredice se i te fasade. skoriji razvoj beograda ukazuje (mada nikako ne garantuje) da će se novi i stari beograd priblizavati a ne udaljavati po razvoju, značaju i utisku koji ostavljaju.

postoje razne grupe stranaca u beogradu - oni koji su tu jer ne mogu da priušte skuplje gradove i oni (manja grupa ali potencijalno uticajnija) koja je odavno obisle sve svetske metropole i za koje je beograd egzoticna, “opasna” destinacija koju njihove komšije još nisu posetile. ali i toj grupi...

naprotiv, radi se o posebno uspešnim primerima koji su kao takvi prepoznati i u svetu. split 3 je bio jedan od naglasenih elemenata te izložbe u momi koju sam pominjala. vrlo je prominentan i u promotivnom videu https://www.moma.org/calendar/exhibitions/3931

ne verujem da je nestalo para jer su sive zgrade u bloku 61 npr. pravljene dosta pre belih zgrada u bloku 63. meni to deluje kao deo dizajna. napomenucu i da sive zgrade nisu kopija belih - te zgrade se veoma razlikuju, počev od toga da bele “stepenice” imaju izdvojen najviši soliter pa do toga...

blokovi 61-64 prema jurija gagarina nisu “go beton”. tu postoje dve vrste zgrada - pretežno betonske sa crvenim (i u jednom slučaju žutim) dobro osmisljenim akcentima i pretežno bele zgrade sa plavim akcentima. ta dva osnovna tipa zgrada (mada tu postoje podtipovi) se na se na smislen način...

arhitektura SFRJ u tom periodu je imala dosta avangardnog u sebi. bila je nedavno u njujorškoj MOMI izložba na tu temu i tu je to bas bilo vidljivo. imali su posebnu sekciju o hotelima i enterijerima tih hotela i tu sam i ja shvatila koliko je to bilo u toku sa vremenom (na zapadu - ne iza...

zašto u prizemlju? stanovi u prizemlju su skoro uvek problematicni ma gde se nalazilili. meni je super taj pogled na autoput, uvek sve osvetljeno i puno života. živela sam na lokaciji bas iznad autoputa (i to sa ne znam ni ja koliko traka) u SAD i pogled i ugodjaj je bio fenomenalan. uzgred to...