Rezultati pretrage

Evo kako ih poboljsati a jos su bioloske i ekoloske

Jel je gornja analogija Prokopa sa Menhetenom pogresna? Ili je samo igra slucaja da su platforme za komercijalizaciju zeleznickih postrojenja gradeni? Mozda je Menhetn ipak direktni idejni uzor sto clanak casopisa Pruga od 7. jula 1995 sa naslovom Menhetn u Prokopu sugerise. Na zalost nije u...

Zivorad Lisicic (2016): "Prokopasmo ga najzad".

Slobodan Milosevic (1996): "Ovaj projekat moze sam sebe da finansira"

Mozemo da zabelezimo jos nekih bonmota koja su obelizili neki ovaj period: Dusko Radovic (1975): "Beograd i ovog jutra izgleda sasvim dobro. Bez oblaka, bez dima, cist i umiven. Cak je i Zeleznicka stanica tiha i mirna, mozda cak pomalo tuzna sto ce je iz strogog centra preseliti cak u Prokop"...

Skoro cela emisija oko Prokopa i tunela Karaburma u emisija Profit. Intervjusiani su u studiju zamenik direktora CIPa Vlado Ostojic glavni i odgovorni projektant Srboljub Rogan. Ako je suditi pred modelom cela ploca je radena kompjuterskom modeliranjem. Kazu da su na ploci bili angazovani...

Kompjutersko modeliranje ploce - iz emisije Profit - projekt CIPa

Srboljub Rogan 1997 u emisiji Profit RTS3 od 4.03.

Projektanski rad na stanici 1974-1999. Iz ovog proilazi da projektovanje i gradnja na Prokopu ima 3 faze do 1999. Prva od 1974 do 79 (glavni konkursni projekt), Druga od 1989 do 1996 (stajaliste na otvorenom), 1996 do 1999 ploca koja je radikalna promena glavnog konkursnog projekta 1974.

Rogan sam je shvatio da nema tipolosko mnogo slicnih gradevina.

Ploca iznad Hudson Yards i gradnja West Manhattana.

Ja sam analizirao gradevinu ne lokaciju koja je predmet Beogradskog zeleznickog cvora a nema mnogo veze sa stanickom arhitekturom. Cvor je deo ZTP Beograda - gradevina rad arhitekte Rogana i svojih suradnika u CIPu. Analizirao sam odakle ideja ploce i sustina tog pristupa koja se pojavluje...

Kako je doslo od ovog plana iz 1975 do ovog iz 1996 Na oba plana je radio Srboljub Rogan. U prvom bio koautor (1974-1975), u drugom (1996-199) glavni projektant uz konsultacije za konstukciju Nikole Hajdina. Rezultiralu je u izgradnji betonske ploce iznad perona na kojoj je predviden...

@Elnamor slika nije realna sto ce za 200 godine Evropa biti produzetak Sahare.

Ovaj Nestorovicev predlog je iz 1931 (levo na slici)- predvidao je mnogo manju crkvu od 2500 m2 - tek po intervencije Aleksandra Karadorde posle velikog javnog interesovanja o strucne rasprave se preslo na crkvu sa osnovom od 4500 m2 i precnikom kupole Sv. Sofije. Nestorovic je sam odustao od...

Neizbezna pojava. I da su desni nacionalisti pobedili 1943, Stalin bi ih opet oterao/zahranjivao kao u Bugarskoj, Rumuniji i svim istocnoevropskim zemljama. Jugoslavija je bila povlascena sopstvenim revolucionrnim nacionalistima. Stalin koji je okrenuo i Koreju i Kinu nebi imao nikakve teskoce...

Neracionalno se i odvijao transfer transverzalnih kompozicija sa pravca Zenuma i NBG prema Baru ili Nisu. Bifurkacija kod Starog zeleznicog mosta je ili iskljucila stanicu "Beograd" ili kompozicije su se u njoj okretali. Neki Barcai nisu ulazili u "Beograd" nego se opsluzivanje vrsilo u NBG. Sve...

Po tom problemu okretanje acimuta imamo primer Stutgart 21 gde sa acimuta 0° okrecu stanicu na acimut 90°. Isto sa East side accessa na Grand Central Terminala. Najuspesniji model dva acimuta postoji u Berlin Hbf gde Fernbahnhof u tunelskom delu sa acimutom 0° i gornji S-Bahn i Fernbahnhof ima...

Provera gde su gradeni obe velike putnicke stanice Nju Jorka - koji lezi na dve velike reke - Hudson i East river - a ne postojie problem nivelacije sto je Beograd na grebenu od 115 m naspram kote 74 m u Savskom amfiteatru, a Nju Jork je izgraden od glacijalnih sedimenta poput Berlina ili...

No opet bi na nesto ukazao. Od svih predloga najkasnije je dosao "GUP po varijanti Prokop" na ocenjivanje. "Prokop" je izraden negde u drugoj polovini 1969 posle razradivanja cetiri preloga usvojene na sastanku Radne grupe Urbanistickog zavoda i Skupstine grada 24.4.1968 pod rukovodstvom...

No opet bi na nesto ukazao. Od svih predloga najkasnije je dosao "GUP po varijanti Prokop" na ocenjivanje. "Prokop" je izraden u Zavodu za Projektovanje Zajednice Jugoslavenskih Zeleznica negde u drugoj polovini 1969 posle razradivanja cetiri preloga usvojene u sastanku Radne grupe Urbanistickog...

O tome se diskutovalo u predlogu varijante "Sava D - kurzna". Krtice su dosle sredinom 70ih za Vracarski tunel. Dedinjski je raden klasicno.

Radovi na projektu buduceg zeleznickog cvora su se 1967 mnogo ubrzale, tri institucije SANU, Urbanisticki zavod i ZTP Beograd imali su svoje predloge i resenja. Treba istaci da nisu dosli do istog zakljucka ili ujednaceno misljenje - sto se i danas provuce kroz diskusije. No sto je fascinantno -...

Ovo je zasetak iz navednog clanka. Nije isto sto je ranije bilo moje misljeno nego nesto do cega je neko drugo dosao.

U zakljucku mozemo reci da je proces premestanje glavne stanice srspske prestonice normalni proces jednog zavisnog/kolonijalno-imperijalnog subjekta. Slabost nastale drzave u geopoliticko nestabilnim periodima 20 veka je odugovlacila dogradnje naslede imperijalnog 19 veka do prvog kvartala 21...

Nije to zakljucak sto se moze izvuci iz ove analize. Megalomanija nije u pitanju nego da Beograd postane zeleznicki cvor sto nije bio slucaj sa postavom u Savskom amfiteatru. Sto bi ispravio sve ove graditelje koji su pisali o problemu Beogradskog cvora (Dobrovic, Janjic i oni preratni eksperti)...

@Delija Za tvoj zakljucak preporucujem citanje clanka Ranke Gasice gde se detaljno osvrca na problem inherited infrastructure/nasledenje infrasturkture i dugotrajnog oslobadanjem od kako pise "path dependecies", sto podrazumeva naslede infrastukture imperijalnih subjekta koje nisu bile vise...

Da ne nabrajam i starije clanke, poneke i pisani od afirmisanih engleskih i nemackih istoricara. Zanimljiv je uvek unapredene Beogradskog cvora i interkonekcije jadranske pruge kao geostrateski poduhvat koje je uvek dao impuls za unapredenje cvora. Taj impuls je trajao sve dok otvaranje Barske...

O problemu sirenja Beogradske zeleznicke mreze na bivsu teritoriju druge drzave u Zemunu i Sremu i daljim razvojnim projektima Beogradskog cvora do konacnog ukidanja Savskog amfiteatra pise Ranka Gasic (2023) u analizi izdato u Institutu Savremene Istorije i Leibnitz Instituta za Istocnu i...