Rezultati pretrage

Upravo to, ljudi često zaborave da održavanje nije samo farbanje fasade na 10 godina. Sve te sitnice koje si nabrojao se gomilaju i traže vreme, novac i živce. Najveći problem vidim u tome što ljudi grade kuće kao da će u njima živeti tri generacije, a na kraju im pola kvadrata zjapi prazno i...

Ma da, sad će kvadrat u Beogradu konačno pasti za 500 € , nestalo tržište za keš od pranja. Šalu na stranu, kod nas sve ide preko nekretnina, od babinog nasledstva do kokaina. Samo mi obični smrtnici čekamo platu da platimo kiriju.

Tačno je, to je ogroman problem. Ali baš zbog toga ljudi gledaju gde mogu da uštede na duge staze. Nije poenta da danas pukneš više para, nego da ti sutra račun ne jede pola primanja.

Ma nema frke, dočekaćemo svi 2026, samo je fora da neko tad ima niži račun za struju, a neko da se čudi što mu gori brojilo. :D

Nije filozofiranje nego računica. Niko ne kaže da treba menjati sijalice svake godine, ali isto tako nije svejedno da li ti jedna traje 2 ili 10 godina i troši 5 ili 10 puta manje struje za to vreme. To što si naveo kvarcnu peć i ventilator je upravo primer kako bacati pare na račun za struju, a...

Razumem potpuno. I ja sam se često pitao da li uopšte ima razlike u serijama za naše i za EU tržište. Na kraju mislim da je ključ u tome koliko smo spremni da rizikujemo, neko ide na premium jer računa na dug vek trajanja, neko na srednju klasu jer mu se čini sigurnije i racionalnije. U suštini...

E to je pravi primer, tad su delovale kao sumanuta investicija, a na kraju se pokazalo da su najpametniji potez. Danas sve ide na masovnu proizvodnju i obaranje cene, pa često kvalitet strada. Nažalost, ušteda i kvalitet retko idu zajedno, ali kad se pogodi balans kao kod tvojih LED sijalica...

Ma da, samo što u realnosti niko ne sedi pored kalkulatora dok pali svetlo ili klimu. Naravno da je efikasniji uređaj dugoročno bolji, ali ako razlika u ceni pojede 10–15 godina potencijalne uštede, pitanje je šta se zaista isplatilo. Cena struje raste, ali raste i cena uređaja, pa opet dođe na...

Upravo to, odluka zavisi od trenutka i cene. Pre 15 godina inverter je bio luksuz, danas je praktično standard jer se odnos cena–efikasnost promenio. U suštini, efikasnost ima smisla samo kad razlika u ceni opravdava očekivanu uštedu, a kad to nije slučaj, bolje je rasporediti novac na druge...

Upravo to, odluka zavisi od trenutka i cene. Pre 15 godina inverter je bio luksuz, danas je praktično standard jer se odnos cena–efikasnost promenio. U suštini, efikasnost ima smisla samo kad razlika u ceni opravdava očekivanu uštedu, a kad to nije slučaj, bolje je rasporediti novac na druge...

Tačno, ali ako trenutna cena uređaja već ugradi očekivane uštede za narednih 10–15 godina, kupac danas zapravo plaća unapred. A to je već pitanje odnosa cene i vrednosti, ne samo efikasnosti.

Dijaspora i Rusi jesu značajan faktor, ali to ne može da objasni ceo trend. Udeo tih kupaca je ograničen i ne objašnjava zašto je rast bio skoro identičan u svim segmentima tržišta, od luksuznih novogradnji do starogradnje u unutrašnjosti. Takođe, ako bi taj argument bio presudan, onda bi već...

Naravno da tržište uvek teži ravnoteži, to je osnova svake ponude i potražnje. Ali ako ostanemo samo na tom nivou, onda gubimo smisao analize ciklusa i trendova. Konkretno, u realnim cenama faza rasta jeste završena 2022. godine, i sad eventualno možemo govoriti o početku nove faze rasta ako...

Defke, pa zar sam ja tvrdio da je pad strm? Rekao sam da nema više faze rasta u realnom smislu, što i sam potvrđuješ kad kažeš da su nekretnine od 2022. rasle sporije od inflacije. To znači da kupovna moć u odnosu na kvadrat realno stoji bolje, ali to ne znači da smo u rastu, nego u stagnaciji...

Defke, razumem šta hoćeš da kažeš i slažem se da je Numbeo indeks na istorijskom minimumu, što znači da su plate u odnosu na cenu kvadrata u boljem balansu nego ikad. Ali treba uzeti u obzir da taj indeks ne meri realnu kupovnu moć već samo odnos prosečne plate i cene kvadrata. A realna kupovna...

Slažem se da formalno nismo u fazi rasta u realnom smislu poslednje tri godine, ali upravo to je i poenta, nominalno tržište jeste izgledalo kao da ide gore, dok je realno padalo. Ljudi to i dalje doživljavaju kao rast jer kvadrati nominalno nisu pojeftinili. Zato neko može da kaže da se sad...

Razumem tvoju logiku, ali ako gledamo širu sliku, taj realni pad od 2022. mnogi i vide kao kraj prethodnog ciklusa rasta. Posle toga tržište je praktično ušlo u fazu stagnacije gde su cene nominalno išle gore, ali sporije od inflacije. Sad je pitanje da li se zaista otvara novi ciklus (kao što...

Razumem tvoju poentu, ali mislim da se mora praviti razlika između realnog i nominalnog rasta. Ako cene rastu sporije od inflacije, to u suštini znači pad u realnim vrednostima. Promet je pao još 2022. i još uvek se nije vratio na nivoe iz 2021, a to je uvek signal hlađenja ciklusa, čak i ako...

To što se sada javlja FOMO u jugoistočnoj Srbiji znači da je ciklus rasta ušao u poslednju fazu. U Beogradu i Novom Sadu već se vidi usporavanje i stagnacija, dok manja mesta dolaze sa zakašnjenjem. Kada i poslednji krenu masovno da kupuju, to obično znači da nema novih kupaca koji će dalje vući...

Tačno, sve ide talasno. BG i NS povuku, a onda ostali gradovi za njima sa zakašnjenjem. Bitno je pratiti promet jer on najpre signalizira promenu, a cene tek kasnije reaguju.

Upravo to, neko voli novo, neko voli da sam kroji. Bitno je da znaš šta kupuješ i da li plaćaš kvalitet ili samo sjaj.

Tačno, plus u takvom stanu sam biraš sve materijale i raspored, a ne plaćaš tuđu luks plastiku po ceni mermera.

Može da se reši lako na papiru, ali u praksi izgleda da nikome nije prioritet.

Razumem poentu, ali problem nije samo u migrantima nego i u načinu na koji države upravljaju migracijom i resursima. Ako bi se vodila selektivna i kontrolisana politika, migracija bi mogla da donese više koristi nego štete.

Zanimljivo je kako se često govori o promeni karaktera zemalja zbog migracija, ali retko ko pomene da su upravo te razvijene zemlje decenijama crpele resurse i jeftinu radnu snagu iz tih istih zemalja Trećeg sveta. Migracije nisu jednostrani proces. One su posledica globalne ekonomske...

Aha, klasika, domaći investitor plati 0.5% projekta da mu SOM pošalje logotip i render u PDF-u, pa to zove autorski enterijer. Ne bi me čudilo da su im samo prodali šablon iz portfolija i rekli samo vi unesite palete i lampe po želji. Inače, znaš da si elitna destinacija kad ti je jedina...

Saglasan sam s većinom, naročito oko poreza na nasleđe i načina na koji velike firme koriste sistem protiv malih. Ali kad kažeš da SAD i EU gube identitet zbog migracija, tu bih ipak uzeo pauzu. Promena je konstantna u tim društvima, pitanje je da li su sistemi dovoljno jaki da integrišu ljude...

Zanimljivo je kako povezuješ Šangajsku listu sa sistemskim ekonomskim trendovima u neku ruku si u pravu, jer tehnološka dominacija često ide uz univerzitetsku dominaciju. Ali treba biti oprezan sa generalizacijom: Americi ne ide bolje u inovacijama samo zato što ima top univerzitete, već i zato...

Tačno, Šangajska lista ima jasan fokus na naučne (STEM) oblasti i ne meri reputaciju ili plasman diplomaca u finansijskom sektoru, konsultingu i sličnim branšama. Zato recimo London School of Economics, koja je visoko cenjena u svetu biznisa, stoji prilično nisko na toj listi. Slično važi i za...

Razumem te potpuno za lične izbore, većina nas balansira između onoga što voli i onoga što može da živi od toga. I to je svakodnevna realnost, bez obzira na sistem. Što se tiče univerziteta i šangajske liste, tačno je da dominiraju američki univerziteti, ali to je i rezultat ogromnih investicija...