Rezultati pretrage

Да... Јован Дероко, капетан Југословенске краљевске војске, брат Александров од стрица, Син Наталије - Талице, кћерке др Владана Ђорђевића, и пук. Владислава Дерока... Достојни унук свога деде др Владана...

До историјских чињеница се долази дуготрајним темељним радом и истраживањем, тако да није примерено да вам на ту тему одговарам у две инстант реченице постом на интернет форуму. Уместо тога, боље је да вам укажем на следеће: Пописала сам, описала и светлописала до сад 1949 споменик и осталих...

Наравно да је небитан. И наравно да га је требало срушити. То су историјске чињенице. Жао ми је, али то је истина за коју нема начина да се каже другачије него овако, директно. И понављаћу је упорно, управо зато, јер некима из овога народа још увек фали основно познавање чињеница... Ствар...

Докле више с тим глупостима? За оне који не познају историјске чињенице ваља понављати док најзад не утуве: Жрнов је био потпуно небитно утврђење, и историјски и стратешки. У доба рушења, одавно напуштено и оронуло. И требало га је срушити. На његовом месту подигнут је величанствени Маузолеј...

"Шанса"... Више њих то тврде... Но, неки помињу и нека трећа могућна места. На пример, Глигорије Возаровић је мислио да је то тамо где је он побо првобитно дрвени крст, потом офарбан у црвено, а касније изграђен у (розе) камену... Али, заправо, ми још увек немамо поузданих доказа где се...

То је исто као да сте, рецимо, за комшију који станује у суседном стану до Вашег, а зове се, на пример, Јован Јовановић рекли: "ја га зовем Ђорђе Ђорђевић, и тешко да ћу то икад да мењам". Но, добро, свако има право на своју тврдоглавост и пркос чињеницама. Уживајте.

Да није избио Први светски рат, Победник би био , онако како је и требало по плану, бити на Теразијама, у сред фонтане, такође на стубу, краћем, наравно... Али, онда би и много тога другог било другачије... Или, да су некако стигли да поставе ту фонтану на Теразијама... А онда избио рат...

И опет понављам, и понављаћу, док свима најзад не постане јасно: Победник није на Калемегдану, него на Београдској тврђави. Крајње је време да почнете неки од вас разликовати та два појма.... Башка, што и није прогнан на Београдску тврђаву због голотиње.... То је већ исувише компликовано...

Занимљиво је, и симптоматично, како неки људи, кријући се иза (ако не лажног, а оно сумњивог) ауторитета и квазиавангарде истовремено испољавају недостатак било каквога смисла за истински модернизам, све мислећи да ће помињањем, на пример, "јајета" бити макар "духовити". Величина споменика је...

Управо и ја хтедох поставити онај несретни пример споменика пилотима браниоцима Београда... Хвала. Но, и није можда ту највећи проблем да ли је то глорификација митова, премда јесте, него што је заправо већина Живковићевих скулптура лишена неопходне асоцијативности. И самим тим, у ствари...

Није реч о томе шта ја "желим", већ шта су чињенице. Београдска тврђава је једно, Калемегдан друго, те уопште није свеједно кад се то брка. И јесмо ту где смо, зато што неке мрзи да науче и тако једноставну ствар.

Да... Уз понеку напомену: Споменик деспоту Стефану није на Калемегдану, него на Београдској тврђави. Попрсја краљице Наталије има неколико. Био би ред неко од њих изнети из депоа музеја на неко достојно јавно место.

Та зграда је из 1922, и то нису свастике, поготово сигурно нису у "оном" смислу. Има једна зграда у Доситејевој, где украси много више асоцирају на кукасте крстове, и по годишту јесте већ из касних тридесетих, али, опет пре ће бити да су и то само - украси, с далеким сећањем на изворни стари...

Симптоматично је, али и већ толико пута виђено, да се толико енергије троши на расправу о споменику пре него што је постављен, док још заправо мало ко овде зна и има представу како ће он изгледати, и сам и у своме окружењу... Мада, како су и колико неки склони свакојаком закерању и замерању...

Има. И њену реплику у кругу ВМА, и попрсја у просторијама СЛД и Музеја. Но, то су, као што рекох, тек попрсја, и не налазе се на потпуно отвореним јавним местима. А др Владан, с обзиром колико је учинио за Србију и Београд, не само за српску медицину, заслужује један монументални споменик на...

...а, за неке примере, не би ни морали да гледају у било које књиге - ноторна је ствар да неки широко познати и заслужни Срби још увек немају (достојне и праве, или уопште не) споменике, на пример Михајло Пупин, др Владан Ђорђевић, краљ Милутин, краљ Милан Обреновић, краљ Александар Карађорђевић...

Они су, као што већ раније поменух, набавили моје књиге, и све одатле могу да сазнају шта је потребно у вези са споменицима у Београду. Друго је питање да ли то и раде... Из неких примера, нисам сигурна да су пажљиво у њих завирили.

...као такође: ...незванично, у реализацију посла крећу кад се оформи општинска власт...

Црњански има попрсје у парку Калемегдан, Змај испред ОШ која носи његово име, а Меша до сад није имао никакав споменик... Једино, ако намеравају да подигну фигуре у пуној величини... Дај Боже да се све ово уистину и оствари...

Никакве везе с било чим нема величина споменика... Такође, не би требало да има везе ни с тренутном политичком гарнитуром, нити да неко везује своје личне асоцијације на споменик с тренутним режимом на власти. То је плитко и површно. Свака власт овоземна је пролазна, режими се мењају. Србија је...