Koniljo
Potpis
"Davno je umrla ženka moja,
Sav olinjao i beo mi je rep,
A ja jurim kroz noć, senci nalik,
Jurim i sanjam, ovako poluslep,
Kako srne i zečeve jurim,
Slušam vetar što kroz grane buji,
Snegom gasim u suvom grlu žeđ,
I nosim dušu svoju da je đavolu predam."
Sav olinjao i beo mi je rep,
A ja jurim kroz noć, senci nalik,
Jurim i sanjam, ovako poluslep,
Kako srne i zečeve jurim,
Slušam vetar što kroz grane buji,
Snegom gasim u suvom grlu žeđ,
I nosim dušu svoju da je đavolu predam."