Šta je novo?
Od:
Filteri

Svetska politika

Честитам свима још једну теорију завере која се показала као тачном.

Наиме, у процурелим мејловима Хилари Клинтон је откривено да је Либија нападнута због Гадафијевог плана да уједини Африку и врати златни стандард.
 
Није баш златни динар толика тајна, писао сам раније и о томе. Па видимо и сада врло јасне и отворене претње у тој економској сфери у односу према трећим земљама које се тичу одбране долара. Дакле није више оно мораш да продаш у усд, него не смеш ни са трећима да сарађујеш који немају никакве везе са мном. Плаћање у јуанима нарушава стабилност, то је отворена порука. :) Дефинитивно се скидају рукавице, на нама је да нађемо себи место, кад већ у континуитету машимо последњих 80 година, последњи пут пре 35.

Сви гомилају тозла, свакако нешто се убрзано дешава, много брже него што сам и мислио (да за наших живота нећемо видети крај доминације зелембаћа)...
 
To Putine, rokaj Putine!

Minimalna zarada u Rusiji nakon oporezivanja u 2026. godini biće 23.570 rubalja, što odgovara iznosu od 31.170 dinara, objavila je danas svoju procenu RIA Novosti. Kako se navodi, predsednik Rusije Vladimir Putin prethodno je potpisao zakon kojim se utvrđuje minimalna zarada od 27.093 rublje, što odgovara iznosu od 35.829 dinara, čija primena počinje 1. januara 2026. godine.

www.nin.rs

Minimalac u Rusiji: Koliko iznosi minimalna zarada u Rusiji

Najnovije vesti i video priče iz Srbije i sveta o najvažnijim događajima iz politike, sporta, biznisa, kulture, zdravlja. Budite uz Nin .
www.nin.rs www.nin.rs
 
Црнцима у Шведској ће бити боље кад марка бомбоне промени име из стране речи коју су западњаци злоупотребили као погрдну за црнце.
 
Mislio sam da će neko do sada već da spomene verovatno i najvažniji dokument ove, i ne samo ove godine. Pošto to ipak i dalje ne vidim, da bar ja pošaljem link iako nisam nameravo da pišem.

Pre neki dan Bela kuća je objavila dokument pod naslovom "Staregija nacionale bezbednosti USA". Ili u originalu:

U pitanju je zaista izuzetan, dugoročni strateški dokument, koji sasvim jasno opisuje šta SAD žele postignu i kako to misle da izvedu. Dokument nije dugačak. Ima 29 ne previše gusto kucanih strana, pa ga nije teško ni pročitati u celini. Problem je međutim što u ogromnoj meri koristi dvosmislenosti, opšta mesta i retroričke trikove da bi sve zvučalo lepše nego što stvarno jeste. Prepun je direktnih protvrečnosti, gde već sledeći pasos protivreči prethodnom, kao i potpunih neistina. Zbog toga je daleko bolje i brže da se prvo pogleda ova apsolutno sjajna i veoma detaljna analiza Briana Berletica ( The New Atlas ).

Ovaj dokument nam sasvim bukvalno i eksplicitno objašnjava šta se sve do sada u svetu dešavalo, zašto, i šta će se tek desiti. U sustini, Amerika najzad sasvim jasno i otvoreno kaže da MORA da ostane najjača u svetu i da ni po koju cenu neće dozvoliti bilo kakve globalne konkurente, bilo gde. Bila je hegemon i to mora da ostane. Definiše svoju sferu uticaja (obe Amerike) gde ni jedna zemlja ne sme čak ni da trguje sa Američkim suparnicima, a kamoli da ima veze čvršće od toga. Nasuprot tome, sama Amerika tobože ima "bitne nacionalne interese" i izvan svoje sfere uticaja, bukvalno po celom svetu, i to svi moraju da prihvate.

Ako želite da razumete svet u kome živite i šta nas sve čeka sutra, bar ovaj video Briana Berletica je apsolutno nephodna školska lektira. Traje sat i 15 minuta, pa unapred odvojte dovoljno vremena da ga pažljivo i u celini pogledate.

Wolfowitz doktrina iz naslova videa je čuveni dokument iz 1992. u kome se kaže:

"In a broad new policy statement that is in its final drafting stage, the Defense Department asserts that America's political and military mission in the post-cold-war era will be to insure that no rival superpower is allowed to emerge in Western Europe, Asia or the territory of the former Soviet Union."

Pošto je u pitanju ozbiljna politička analiza, Berletić na kraju navodi i reference za svoje tvrdnje, da ga niko ne optuži da izmišlja i da ono što je rekao nije tačno. Nema Ruskih ni Kineskih referenci, sve što je navedeno je iz velikih Američkih i zapadnih časopisa. Da bi sve imali u istoj poruci posle videa sam izdvojio te reference i dodao još neke koje spominje, a kojih nema u njegovom spisku. Nadam se da posle ovoga više neće biti naivnih i neozbiljnih tvrdnji "o zakonitosti, pravdi i demokratriji". Naravno da treba da težimo tome, ali loše nam se piše ako svet PRVO ne vidimo kakav on zaista jeste. Pa da tek ONDA razmišljamo kako bi se do te "zakonitosti, pravde i demokratrije" moglo doći, a da takav put ima ikakve šanse da postigne bilo šta.

The New Atlas
DEEP DIVE: New US "National Security Strategy" is Repackaged Wolfowitz Doctrine


Reference:

White House - National Security Strategy 2025:

(Wolfowitz doktrina):
NYT - U.S. STRATEGY PLAN CALLS FOR INSURING NO RIVALS DEVELOP (1992)
web.archive.org

U.S. STRATEGY PLAN CALLS FOR INSURING NO RIVALS DEVELOP (Published 1992)

web.archive.org web.archive.org

(Tink-tank Rand koropracija, strategija za uništenje Rusje kao velike sile, iz 2019.)
RAND, Apr 24, 2019
Extending Russia
Competing from Advantageous Ground

(Nujork Tajms istraživanje, objašnjava da Ukrajinskim ratom i bukvalno rukovode Amerikanci, ne samo doniranjem informacija, novca i oružija, nego Američki generali direktno komanduju iz vojne baze u Nemačkoj, mada ne u sferi svakodnevnih vojnih operacije, nego u oblasti strategije, taktike, opštih ciljeva, glavnih vojnih akcija, vojne analitike sa real-time satelitskih snimaka i davanja ažurnih koordinata za ciljeve):

NYT - The Partnership: The Secret History of the War in Ukraine (Mar. 2025)
This is the untold story of America’s hidden role in Ukrainian military operations against Russia’s invading armies.

(takođe, isto)
Reuters - US intelligence helps Ukraine target Russian energy infrastructure, FT reports (Oct. 2025):

(takođe)
NYT - The Spy War: How the C.I.A. Secretly Helps Ukraine Fight Putin (Feb. 2024):

( Pete Hegseth bukvalno naređuje Evropljanima kako moraju da se ponašaju prema Rusiji)
Opening Remarks by Secretary of Defense Pete Hegseth at Ukraine Defense Contact Group (As Delivered)
Feb. 12, 2025 Secretary of Defense Pete Hegseth Brussels, Belgium

(Prvi Trampov mandat, priprema za sukob sa Rusijom je odsecanje Evrope od zavisnosti od jeftinog Ruskog gasa i preusmeravanje na još veću zavisnost Evrope od USA i kupovinu bitno skupljeg Američkog)
Nord Stream 2: Trump approves sanctions on Russia gas pipeline, 21 December 2019
www.bbc.com

Nord Stream 2: Trump approves sanctions on Russia gas pipeline

The Trump administration fears the Nord Stream 2 project will increase Russia's influence in Europe.
www.bbc.com www.bbc.com

(Priprema planova za rat protov Kine)
CSIS - How Much Trade Transits the South China Sea?:
chinapower.csis.org

How Much Trade Transits the South China Sea? | ChinaPower Project

As a vital artery of trade for many of the world’s largest economies, the South China Sea has garnered significant attention. Reports on the South China Sea frequently misrepresent the value of trade that annually transits the waterway. Learn more about trade flows in the region with this...
chinapower.csis.org chinapower.csis.org

(Priprema planova za rat protov Kine)
US Naval War College Review - A Maritime Oil Blockade Against China—Tactically Tempting but Strategically Flawed (2018):

Kako se boriti protiv Kine? Najveći deo Kineskog izvoza ide pomorskim putem. USA razmišlja da, ako bude potrebno, uvede pomorsku blokadu podalje od Kine, tako što će zatvoriti sve prolaze između ostrva po obodu Kineskog mora. To je dovoljno daleko od Kine da njena vojska prvo mora da pređe veliki put da bi došla do tih ostrva. Zato se sada pravi mreža saveznika na tim ostrvima, takvih koji će dozvoliti Američke pomorske baze i pomorsku blokadu (iz: "US Naval War College Review - A Maritime Oil Blockade Against China...")

Plan pomorske blokade Kine.png
 
Generalno, dokumenti nemaju više težinu koju su nekoć nosili. Posebno kada se radi o još jednoj rundi šibicarenja sa poznatim premisama i doktrinama, na kojima egzistiraju post-hladnoratovske SAD. Ostaje da se vidi, kako će da se odvijaju sve te projekcije na terenu, u svetlu tekućih geopolitičkih tumbanja i prestrojavanja.

Za mlađe i one nedovoljno obaveštene, ovo može da bude ram za veću sliku, i putokaz za dalja istraživanja u istoriji. Ali isto tako i poziv za različita hajpovanja, što je kod ovakvih 'glomaznih priča' postalo uobičajeno. Zbog toga su ti dokumenti tako i dizajnirani - opšta mesta i retrorički trikovi, dvosmislenosti i laži. Teralo me na zevanje, dok sam čitao.
 
Delimično se slažem sa ovom dijagnozom, ali ne potpuno. Pa, ako odbacimo retoričke egzibicije i posmatramo stvarno značenje teksta, tj ideje koje zaista stoje iza opštih mesta i slatkorečivih zamajavanja, onda bi se mogli reći sledeće:

Sa jedne strane ova dijagnoza je tačna jer nesigurnost u ocenjivanju praktičnih posledica ovakvih strategija potiče i od toga što je ovo dokument sadašnje administracije, dakle Trampa i manjeg dela Republikanske stranke koji ga sledi stvarno (a ne prividno), međutim u Americi postoji i druga, neokon struja, koja ima drugačije ideje. Takođe, po defaultu, ovo su Američke želje, a šta će stvarno biti zavisi od još mnogo toga što ne zavisi od Amerike.

Ali važi i suprotno. Dokument o strategiji ipak ima veliku težinu jer, prvo, pokazuje šta vladajući sloj u Americi ŽELI. Jer neokon struja ima sasvim iste temeljne ideje o Američkoj dominantnoj ulozi u svetu. Dakle Amerika je posebna i iznad svih, bez ikakvih ograničenja u delovanju, i to tamo misle svi bitni politički faktori bez izuzetka. Razlikuju se od Trampa samo neznatno, u tome kako tačno to postići. Pa ako pričamo o željama i planovima Američkog establišmenta, može biti samo isto ili gore od ovoga. Drugim rečima, dokument jeste relevantan jer, ako se čita između redova i prate stvarne ideje (kao što radi Berletić u videu), on daje opšte okvire, tj granice u kojima će se sigurno kretati ona Američka politika koju će tamo svi želeti da slede, bez obzira ko bude na vlasti ili šta će od toga stvarno uspeti da ostvare, a upravo je to ono što je nama i svima ostalima interesantno kao informacija. Šta veliki igrači stvarno žele, i kako vide budući svet i svoju ulogu u njemu.
 
Poslednja izmena:
Tja, očigledno je da ne spadam u "nas i sve ostale" kojima su ove informacije interesantne. Onaj koga zaista interesuje suština američke strategije dominacije, koja se ne menja, brzo može da izuči sve o tome. Prepakovana u trampovskom stilu, ali sve što si opisao su poznata opšta mesta. Tačno, predvidivo i - dosadno. Ne sumnjam da je stigao novi naraštaj kome kome je to sve interesantno - pa izvolite, uživajte.

Postoji i ta jeziva slast 'bavljenja Amerikom', uzrokovana kulturnom dominacijom hegemona (Holivud, američki san, pop-kultura, haj-tek), pa se analiziranjem događaja u toj zemlji i njenih akcija po belom svetu, lako može upasti u overdouz fazu. To sigurno nije slučaj u mnogim delovima planete, ali na našem geografskom terenu je česta pojava, što je sasvim razumljivo.

Ovo nije bila kritika tvog pristupa, niti poziv na polemiku, već samo mišljenje slučajnog prolaznika koji je krenuo po svežu kesu kokica. :)
 
Sve je to u redu, samo što imamo različite polazne tačke kako gledamo na ovu temu. Ti pričaš o subjektivnom odnosu, šta je kome "interesantno", a ja pričam o tome šta je važno sa stanovišta predivđanja budućih događaja. Tu je onda nebitan lični odnos prema temi o kojoj se razmišlja. Moja polazna pretpostavka u svim ovim pisanjima jeste pitanje kako bi Srbija trebala da se postavi prema svetu i kakvu politiku da vodi. Da bi to radili na način najkorisniji za nas prvo moramo dobro znati šta se u svetu zaista događa i kakve su verovatnoće za razne scenarije budućih događaja. A oni zavise od stavova, motivacija i krajnjih ciljeva nekoliko najjačih zemalja, jer samo one imaju dovoljno veliku slobodu izbora da u izvesnoj meri mogu da biraju šta će se dešavati na globalnom planu. To znači da mi moramo znati šta žele i šta o svetu misle Amerika, Kina, Rusija, Indija i par drugih, dovoljno velikih zemalja. To je posao analitičara, isto kao i svakog drugog ko se privremeno stavlja u tu ulogu imajući iste ciljeve, dakle da komentariše ili opiše stvarne događaje i pokuša da dodeli verovatnoće za razne buduće. A tu onda nema mesta za emotivni odnos i lične preference, šta je prijatna ili neprijatna tema, subjektivno zanimljiva ili ne. To naravno uvek postoji i sasvim je normalno da uvek postoji i vrlo lični odnos prema svemu ovome, ali to je onda sasvim druga tema.
 
Internet je pun komentara "Američke nacionalne strategije" Donalda Trampa. I to sa ogromnim razlikama u tumačenjima šta je tamo ustvari rečeno. Što lepo pokazuje da je pun opštih mesta, neodređenosti i jasnih internih protvrečnosti, dakle da je osnovna namera njegovih pisaca bila da tamo sve političke struje mogu pronaći one delove koje oni žele da vide, ali da ipak ne bude razočarana Trampova izborna baza i obećanja da će on prekinuti "Bajdenove ratove". Zato je sam dokument veoma haotičan, ali i, kad se pažljivo čita i uklone retorički ukrasi, ipak dobar izvor koji govori šta Tramp ustvari misli. Zato sam preporučio da je bitno bolje pre čitanja prvo pogledati linkovanu video analizu Brajana Berletića.

Koliko za sada mogu da vidim, većina ostalih komentatora (za razliku od Berletića) ipak uglavnom misli kako je ova strategija najava drastične promene Amerike spoljne politike. Kaže se kako je do sada Američka spoljna politika bila određena ideologijom i vrednostima (širenje demokratije, zakonitosti, individualnih prava), dok je Tampova politika povratak na realizam, na "real politiku". A to znači na pragmatizam, da se radi samo ono što je moguće i korisno, šta god to bilo, a ne ono što neko misli da je "ideološki vredno". Spominje se povratak na "Kisindžerov pristup diplomatiji", itd.

Ja mislim da je to pogrešan fokus, tj da to nije najvažnije. Sam koren sadašnjih problema u svetu je jednostavna činjenica da Amerika ne želi da dozvoli postojanje takmaca iako je to prirodan istorijski razvoj koji je neminovan. I druge zemlje se vremenom razvijaju i postaju jake. Tako je Kina već postala globalna velesila, a slede je Rusija, Indija, Turska i par drugih zemalja koje su na istom putu. Amerika je 70 ili 80 godina bila nedostižna svetska sila bukvalno po svemu. Oni toga ne žele da se odreknu, i tu je koren problema. Sve ostalo je manje važno. A Trampova doktrina to ne menja. On samo prepoznaje da dosadašnji metodi da se održi Američka dominacija više nisu uspešni, pa da treba probati nešto drugo. Amerika prvo mora da ojača (i usput razbije savez Kine i Rusije), pa da onda, kasnije i sa boljih pozicija, pokuša da uništi takmace. To se i sasvim eksplicitno kaže u "nacionalnoj strategiji". Ne u toj formulaciji, da ih treba uništiti, ali u tom značenju: Da se ne sme dozvoliti da iko bude, ne samo jači, nego ni dovoljno jak da uopšte može ugroziti naše interese koje imamo u celom svetu, iz čega nužno sledi da drugi ne smeju imati svoje interese čak ni oko svojih sopstvenih granica na drugoj strani Zemljine kugle ako su oni suprotni našim intersima !!? Ili da smeju da trguju sa kim žele. Ili, u originalu:

"The United States cannot allow any nation to become so dominant that it could threaten our interests".

A to nije nikakva bitna strateška promena uprkos gomili komentatora Strategije koji tvrde suprotno. Koren sukoba ovim nije uklonjen. Promenjena je samo taktika, a ne cilj, vrednosni sistem, ili pogled na svet. Pa čak i to, samo ako silni Trampovi protivnici u samoj Americi uopšte dopuste da se ovakvo taktičko prilagođavanje politke zaista i sprovede, što je krajnje sumnjiva mogućnost. Jedina pohvala koja jeste na mestu što bi se ovim ZA SADA smanjili izgledi za opšti ili nuklearni rat, što jeste velika stvar. Ali nažalost ne i trajna, i sa svim izgledima da kasnije, kad Amerika ponovo ojača (isto kao i njeni protivnici), bude još mnogo opasnije.

Izbor je zato samo "zero sum game" ili ne? Da li će najjači dopustiti da dele prvo mesto sa drugima, ili žele da "na kraju ostane samo jedan". Multipolarni svet ili ne?
 
Poslednja izmena:
www.theguardian.com

Davey claims ‘historic victory’ for Lib Dems after tokenistic vote in favour of customs union with EU – as it happened

The vote will have no practical impact, despite Davey’s ‘historic’ claim
www.theguardian.com www.theguardian.com

Ed Davey claims 'historic victory' for Lib Dems after tokenistic vote in favour of customs union with EU​

Ed Davey, the Lib Dem leader, has issued this statement about his party’s narrow victory in the 10-minute rule bill vote on joining a customs union with the EU.
Today was a historic victory for the Liberal Democrats – winning a vote in parliament to finally end the economic nightmare of the Conservatives’ broken Brexit deal.

Across the country, people are crying out for real change and a solution to the cost-of-living crisis. A customs union with the EU is the single biggest step the government could take to grow our economy, put money back into people’s pockets and generate billions for our public services.

The prime minister must now listen to parliament and the public, drop his self-imposed red lines and finally go for proper growth through an ambitious trade deal with the EU.
Kliknite za proširenje...
The vote will have no practical impact, and so for Davey to call it “historic” is a bit of a stretch.

But that does not mean it is not interesting. I will post on what it does mean in a moment.
 
Preporuka za čitanje, naročito za mlade, pobunjene naraštaje u akciji.

Reclaiming the State: A Progressive Vision of Sovereignty for a Post-Neoliberal World
by William Mitchell and Thomas Fazi

"Mitchell and Fazi implore us to believe in our ability to weave a powerful new narrative of collective identity in which national sovereignty should aim to reconstruct and redefine the nation state as a place where citizens can take refuge in democratic protection, popular rule, local autonomy, collective goods and egalitarian traditions.
This is also the necessary framework for building a new internationalist world order, based on interdependent but independent sovereign states." goodreads
 
Apropo nove strategije američke - pitanje je da li su neke stvari i procesi ireverzibilni ili ne.
Jutros mi je drugarica iz Majamija poslala razdragani mejl da su demokrate pobedile za gradonačalnika (ona nema pravo glasa,) Ne zna se kada se to poslednji put dogodilo, ljudi su besni na MAGA.
Možda treba svet i evropa izdržati tri godine pa se stvari vrate na staro? Ko zna, teško je biti pametan danas.
Za nas (tačnije za neke snage u našem društvu) je važno da li će američka baza na Kosovu ostati i da li će se i dalje insistirati na celovitosti BiH.
 
Te dugoročne, strateške stvari su znatno manje podložne promeni i republikanci/demokrate promenama nego što to čini.
Mnogo toga Tramp započne i svi se kao zgražavaju, a onda kad dobiju priliku ne promene.

Pogledajmo samo carine Kini. Kad ih je prvi put uvodio, bilo je "nije normalan", "ovo je veoma štetno", "hitno ukidamo".
Kada je Bajden podeio, odjednom su ljudska prava Ujgura problem, Kina postala otelotvorenje zla, niko ukidanje carina ni da pomene.
 
roger34 je napisao(la):
Te dugoročne, strateške stvari su znatno manje podložne promeni i republikanci/demokrate promenama nego što to čini.
Mnogo toga Tramp započne i svi se kao zgražavaju, a onda kad dobiju priliku ne promene.
Kliknite za proširenje...
Možda, ali ne zna se koliko je ova strategija dobro promišljena i dugoročna. Da li je to samo hir uskog kruga ljudi ili stvarna odluka šireg establišmenta., nije prošla kroz Senat i Kongres
Još uvek niko ne može da pronadje logiku zašto USA napušta EU i prepušta je Kinezima i Rusima.
Možda može da se to povlačenje uspori, tempo je isto tako bitno.
Ima još jedna uzročno posledična veza (opasnost) - ukoliko amerika skloni svoj atomski štit, postoji velika verovatnoća da će pojedine zemlje da naprave svoje N bombe. Najpre to važi za J Koreju i Japan, ona žena je baš oštra, a ne isključuju ni Tajvan,, mada ja mislim da oni ne smeju da naprave taj korak.
U Evropi tehničke i naučne mogućnosti ima Nemačka ako im konačno porastu brkovi i dlake iz ušiju, ali i Švadska a šapuće se da i Poljska razmišlja u tom smeru. Rusi su hladni kao špricer ali ne znam da li bi im takva situacija odgovarala.
Za to vreme stari pokvarenjak počinje turneju po americi kako bi ubedio narodne mase da im je bolje nego što misle (što mi to poznato).
 
Republikanski kongresmen Tomas Mesi podneo je Kongresu je predlog zakona o izlasku SAD iz Nato-a. Sličan predlog je uputio i u Senat, senator republikanac Majkom Li.
Lično ne smatram da će se ovo dogoditi, ali je dobar instrument za pregovore sa Evropom o temama koje su povoljne za Vašington, a ne za Evropu.
 
,,... je predlog zakona o izlasku SAD iz Nato-a. Sličan predlog je uputio i u Senat, senator republikanac Majkom Li.... ,,
Čista bezvredna ,,pretnja,,radi manipulacije
Kuca se NE brani na pragu, teže, skuplje i teško održivo, bez EUa ostaje im samo go prag
 
Jedan od najradikalnijih delova Trampove Američke nacionalne strategije je žestoka kritika Evrope koja je u njoj izazvala pravi šok. Naprimer da se u Evropi "gazi osnovni principi demokratije", guše političke slobode i suverenitet država, da su uveli cenzuru medija, da "potiskuju opoziciju". Ili naprimer tvrdnja da će za "20 godina ili manje" zbog smanjenja ekonomske moći sa kombinacijom prijema migranata i postojećih demografskih tendencija, evropske zemlje vremenom "promeniti identitet", tj da će doseljenici preuzeti kulturnu i političku kontrolu zbog čega te zemlje više neće hteti da budu saveznici sa Amerikom (u prevodu, neće hteti da budu proksi za Američke ratove i interese). Pa onda to isto još jednom:

"U dugoročnom periodu, više je nego verovatno da će u roku od nekoliko decenija najkasnije, određeni članovi NATO-a postati većinski neevropski. Kao takvo, otvoreno je pitanje da li će oni videti svoje mesto u svetu, ili svoj savez sa Sjedinjenim Američkim Državama, na isti način kao oni koji su potpisali NATO pakt."

Ne verujem previše da će ovako žestoki odnos prema Evropi potrajati. Prvo što će Američka neokon struja brzo razblažiti ili poništiti dobar deo ovih ideja, a sledeće izbore će republikanci vrlo verovatno izgubiti. Pa je pitanje šta će od svega ostati. Svejedno, Tramp nije slučajna pojava. On je proizvod mišljenja jednoj dela Američke elite koja vidi da dosadašnji "neokon" metodi ostvarivanja globalne hegemonije više ne funkcionišu, pa pokušavaju da isprave sve ono što ne daje rezultate, tj da hegemoniju ostvare drugim putem i efikasnijim metodama. Zato će ove ideje i dalje imati izvesnog uticaja, pa je važno dobro poznavati šte je sve u ovoj strategiji napisano.

Evo AI prevoda čitavog dela koji se odnosi na Evropu:

C. Promovanje Evropske Veličine

Američki zvaničnici su se navikli da misle o evropskim problemima u smislu nedovoljnog vojnog trošenja i ekonomske stagnacije. U tome ima istine, ali stvarni problemi Evrope su još dublji.

Kontinentalna Evropa gubi udeo u globalnom BDP-u – od 25 posto 1990. godine na 14 posto danas – delimično zbog nacionalnih i transnacionalnih regulativa koje podrivaju kreativnost i preduzetnost.

Ali ovaj ekonomski pad je zasenjen stvarnom i mnogo oštrijom perspektivom civilizacijskog izumiranja. Veći problemi sa kojima se Evropa suočava uključuju aktivnosti Evropske unije i drugih transnacionalnih tela koja podrivaju političku slobodu i suverenitet, migracione politike koje transformišu kontinent i stvaraju sukobe, cenzuru slobodnog govora i suzbijanje političke opozicije, urušavanje nataliteta, kao i gubitak nacionalnih identiteta i samopouzdanja.

Ako se sadašnji trendovi nastave, kontinent će biti neprepoznatljiv za 20 godina ili manje. Kao takav, daleko je od očiglednog da će određene evropske zemlje imati dovoljno jake ekonomije i vojske da ostanu pouzdani saveznici. Mnoge od ovih nacija trenutno dvostruko ulažu u svoj sadašnji put. Želimo da Evropa ostane evropska, da povrati svoje civilizacijsko samopouzdanje i da napusti svoj propali fokus na regulativno gušenje.

Ovaj nedostatak samopouzdanja je najvidljiviji u odnosima Evrope prema Rusiji. Evropski saveznici uživaju značajnom prednošću u tvrdoj moći nad Rusijom po gotovo svakoj meri, osim nuklearnog oružja. Kao rezultat rata Rusije u Ukrajini, evropski odnosi sa Rusijom su sada duboko prekinuti, a mnogi Evropljani vide Rusiju kao egzistencijalnu pretnju. Upravljanje evropskim odnosima sa Rusijom zahtevaće značajno američko diplomatsko angažovanje, kako bi se ponovo uspostavili uslovi strateške stabilnosti preko evroazijske kopnene mase, i kako bi se ublažio rizik od sukoba između Rusije i evropskih država.

U srž američkog interesa je pregovarati o brzom prestanku neprijateljstava u Ukrajini, kako bi se stabilizovale evropske ekonomije, sprečila neželjena eskalacija ili širenje rata, i ponovo uspostavila strateška stabilnost sa Rusijom, kao i da omogući posleratni rekonstrukciju Ukrajine kako bi omogućila njen opstanak kao održive države.

Rat u Ukrajini je imao perverzan efekat povećanja spoljnih zavisnosti Evrope, posebno Nemačke. Danas, nemačke hemijske kompanije grade neke od najvećih preduzeća za preradu na svetu u Kini, koristeći ruski gas koji ne mogu da dobiju kod kuće. Trumpova administracija se nalazi u sukobu sa evropskim zvaničnicima koji imaju nerealna očekivanja od rata, smeštena u nestabilnim manjinskim vladama, od kojih mnoge gaze osnovne principe demokratije da bi suzbile opoziciju. Velika evropska većina želi mir, ali ta želja nije prevedena u politiku, u velikoj meri zbog subverzije demokratskih procesa od strane tih vlada. Ovo je strateški važno za Sjedinjene Američke Države upravo zato što evropske države ne mogu da se reformišu ako su zarobljene u političkoj krizi.

Ipak, Evropa ostaje strateški i kulturno vitalna za Sjedinjene Američke Države. Transatlantska trgovina ostaje jedan od stubova globalne ekonomije i američkog prosperiteta. Evropski sektori od proizvodnje do tehnologije do energije ostaju među najrobusnijim na svetu. Evropa je dom vodećim naučnim istraživanjima i svetski vodećim kulturnim institucijama. Ne samo da si ne možemo priuštiti da odbacimo Evropu – to bi bilo samodestruktivno za ono što ova strategija želi da postigne.

Američka diplomatija treba da nastavi da se bori za pravu demokratiju, slobodu izražavanja i neokrivljene proslave individualnog karaktera i istorije evropskih nacija. Amerika podstiče svoje političke saveznike u Evropi da promovišu ovo oživljavanje duha, a rastući uticaj patriotskih evropskih stranaka zaista daje razloge za veliki optimizam. Naš cilj treba da bude pomoć Evropi da ispravi svoj sadašnji put. Biće nam potrebna jaka Evropa da bismo uspešno takmičili, i da bismo radili u skladu sa nama kako bismo sprečili bilo kog protivnika da dominira Evropom. Amerika je, razumljivo, sentimentalno vezana za evropski kontinent – i, naravno, za Veliku Britaniju i Irsku. Karakter ovih zemalja je takođe strateški važan jer računamo na kreativne, sposobne, samouverene, demokratske saveznike da uspostave uslove stabilnosti i bezbednosti. Želimo da radimo sa usklađenim zemljama koje žele da povrate svoju nekadašnju veličinu.

U dugoročnom periodu, više je nego verovatno da će u roku od nekoliko decenija najkasnije, određeni članovi NATO-a postati većinski neevropski. Kao takvo, otvoreno je pitanje da li će oni videti svoje mesto u svetu, ili svoj savez sa Sjedinjenim Američkim Državama, na isti način kao oni koji su potpisali NATO pakt.

Naša široka politika prema Evropi treba da prioritetizuje:
  • Ponovno uspostavljanje uslova stabilnosti unutar Evrope i strateške stabilnosti sa Rusijom;
  • Omogućavanje Evropi da stane na sopstvene noge i funkcioniše kao grupa usklađenih suverenih nacija, uključujući preuzimanje primarne odgovornosti za sopstvenu odbranu, bez da bude dominirana od strane bilo koje protivničke sile;
  • Negovanje otpora prema sadašnjem putu Evrope unutar evropskih nacija;
  • Otvaranje evropskih tržišta za američku robu i usluge i osiguravanje poštenog tretmana američkih radnika i biznisa;
  • Jačanje zdravih nacija Centralne, Istočne i Južne Evrope kroz komercijalne veze, prodaju oružja, političku saradnju i kulturne i obrazovne razmene;
  • Ispraviti percepciju da je NATO večno šireći savez, i sprečiti da to eventualno postane realnost; i
  • Podsticanje Evrope da preduzme akcije protiv merkantilističkog prekapaciteta, krađe tehnologije, kibernetičkog špijunaža i drugih neprijateljskih ekonomskih praksi.
Kliknite za proširenje...
 
Poslednja izmena:
Šta je neocon? Zar nije neolib?
I da li se još uvek koristi termin kolektivni zapad?
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh