Sve je to lepo i ja to sve razumem, mene samo interesuje koji su dalji koraci ka poboljšanju izbornih uslova? Da li stvarno verujete da je to u ovoj postavci snaga moguće? Da li je to moguće u sistemu gde je jednoj strani sve dozvoljeno i ima podređen celokupan državni aparat i medijski prostor?
Da li imamo neki plan, neku strategiju? Kako doći do tog cilja, uzimajući u obzir sva navedena ograničenja? Kako se to postiže?
а) Шта је страгетија бојкоташа:
1. Одбити да се учествују избори
2. Евентуално покушати да се преузме власт насилним путем или принудама (блокадама итд.)
б) Шта мора да буде стратегија:
1. Опозиција се уједини (тј. уједини колико може) око техничке, орочене владе која има циљ да реши све те проблеме са изборним условима, испуни захтеве итд., Узимамо здраво за готово да свако ко одбије представља лажну опозицију, па макар то био и свети Ђики
2. Уједињена опозиција заправо води кампању за то удруживши средства и енергију, са или без експлицитне подршке студената (идеално са)
3. Организују се за изборе са контролорима и посматрачима на што више места и у што већем броју
4. Или добију изборе (лол) или скупе доказе да имају већину у случају да власт покраде изборе
У том случају, уједињена опозиција има народни мандат а кривично дело је починио актуелни режим. Тада је оправдано и неопходно да се спроведе а)2. и преузме власт, али у том случају је нова (већ спремна) техничка влада дужна да јавно објави и стави доступним све доказе о крађи избора како би било несумњиво да имају мандат. У том случају такође може да глатко процесуира и све документоване, за крађу избора.
У случају а) немаш икакав легитимитет да дођеш на власт нити идеју да шта да урадиш чак и да успеш да обориш власт јер нема спремне алтернативе. У случају б) (који је опет, јако несрећан) ти имаш ситуацију као 2000. где постоји јасна идеја шта даље и како разрешити кризу како би се политички систем стабилизовао а криминалци казнили.
У случају а), напредњаци и сами могу након пораза да бојкотују следеће изборе, блокирају аутопутеве, саботирају државу и покушају насилну смену власти. У случају б) то не могу без да победе на изборима, при јасним доказима крађе и општенародне подршке коју просто не би имали.