Šta je novo?

Cene nekretnina

Nije to samo u Srbiji već svuda po EU. Evo vam primer iz NL. Od decembra 2016 do danas vrednost moje kuće je porasla 100%!!! Da li je produktivnost porasla 100%?! Nije! Svuda je tako. Svuda. Veštački se diže i veštački se spušta!
Što se tiče stanova - naravno da i državi i postojećim vlasnicima odgovara da cena ide u nebesa jer svi plaćaju sve više. E sad do kad je pitanje.
Kao što sam već rekao mi kasnimo sada 6-12 meseci za EU. Pre je bilo 2-3 godine (pre 10 godina) sada je kraće jer smo više integrisani u sistem. Brže se sve preliva. Tako da ja i dalje mislim da će cene novogradnje pasti oko 10-15% max. Pod tim mislim na dobre lokacije. Da li će to biti u vidu "besplatnih garaža" ili popust za prvih 10 kupaca ili slične fore... to ostaje da se vidi. Za starogradnje malo više jer ne može starogradnja na istoj lokaciji koštati kao novogradnja s B energetskim razredom i neka raspala zgrada s Š energetskim razredom....
Ono što vidim ovde u EU je da ima puno poslova niskoplacenih (kao i u Srbiji) gde god idete traže se ljudi. Ali kad krenete da aplicirate na visoko plaćene poslove tu tek vidite da je kriza uveliko došla i da ima stotine prijavljenih na 1 poziciju, da se teško odlučuju da prime i da mnogo ima "evergreen" pozicija ili u prevodu lažno otvorenih i samo služe da bi ljudi slali CVje a nikoga ne primaju....
Nije baš sve tako crno u Srbiji kao što se možda ljudima koji žive tamo čini. Niti da je u EU sve savršeno.
Period će biti težak za običnu raju ali tako je bilo uvek.
Samo što ti pričaš sa percepcijom nekog ko ima drastično veća inostrana primanja u odnosu na osobu u Srbiji koja radi isti posao. Drugu bi percepciju o cenama i ovako uopšte imao 🙂
 
Vec kod prve stavke jasno da ne vredi ni citati dalje.

"izveštaju o inflaciji Narodne banke Srbije naglašeno je da sektor građevinarstva brže raste od ostatka ekonomije od 2014, što ilustruju podaci o bruto dodatoj vrednosti koja je udvostručena od 2014. do 2019, uz prosečan godišnji rast za više od 10 odsto čime je udeo ovog sektora u BDP-u povećan sa tri procenta u 2013. na 5,7 odsto u 2019. i na sličnom nivou zadržan i u 2020.
Rastu građevinarstva direktno je doprinelo povećanje kapitalnih rashoda države. Izdvajanja u 2020. bila su 3,5 puta veća nego 2013., pri čemu je ovaj rast bio prvenstveno baziran na intenzivnoj izgradnji infrastrukturnih objekata."

Osim porasta duga poslednjih 10 godina od 20 milijardi evra koji su otišli u potrosnju i infrastrukturu tj gradjevinu sta je tu zapravo realni a ne nominalni rast? Gradjevina je drzavna politika poslednjih 10 godina.

Kada realni rast od 1-2% anuliras porastom gradjevine koja se finansira iz duga, sta nam ostaje? Tapkamo u mestu. Zgrada ti ne donosi novu vrednost.

Edit: nama je skupstina poslednjih 10 godina sluzila da se odobre krediti i unapred spremljeni zakoni i nista vise
 
Poslednja izmena:
Navikli smo da se guramo. Džabe 200+k za stan, kada smo u duši nenaviknuti na komfor i istinski lagodan život. Ako je 80kvm savršena cifra u glavi za život četvoročlane porodice, to puno govori. Moja logika kaže da je prava mera 120-140kvm, sa obaveznim ostavama i podrumom. Spavaćim sobama od makar 16kvm, Sve ostalo je guranje ljudi u prčvarnike, stalna gužva, mimoilaženje, sudaranje. Ko ne voli da je konstantno na gomili u ozbiljnom je problemu.

Kairo, Marbelja.....stanovi uglavnom po minimum 90 kvadrata, . Različite su nam životne navike. Ovde se ili ne usuđujemo ni da maštamo o stanovima potrebne površine, srećni smo kada se bilo čega domognemo, ja često čujem da su stanovi od 55+ kvadrata preveliki za jednu osobu, da je optimum 40 i nešto kvadrata i tako. Ostala navika još od vremena kada je nekoliko generacija živelo u jednom prostoru. To nije daleka istorija, već vrlo skorašnja.

Mariks uporno govori o plaćanju sređivanja stana. Ako sad zanemarimo deo o krpama i peglama, merdevinama i alatu, mogu da pomenem to da većina ljudi boljeg finansijskog statusa vremenom postanu kolekcionari nečega. U novogradnjama ni za šta nema mesta.

Čemu to uporno negiranje činjenice da kada se savršeno dizajniran prostor ispuni ljudima i stvarima i životom, slika postane ubrzo vrlo drugačija i haotična. Mogu da zamislim da je Mariks neko ko ima prijatelje građevinske preduzimače, da je sam deo te priče, pa da uporno zastupa stav da su predsoblja i ostave bespotrebni kod finansijski boljestojećih.
Zanimljiv zakljucak. Kao kad bih rekao da imate neke prolijatelje iz raspale starogranje koji pokusavaju da nam uvale kacu za kupus umesto parking mesta. Zapravo se slazem sa Vama, za cetvoroclanu porodicu stan od 70m2 nije lux, ali isto tako nije lux ako ima podrum ili spajz koji je visokoj klasi nepotreban. Mozemo da ne volimo visoku klasu koliko hocemo i da pricamo da nemaju pojma ali to nece promeniti cinjenicu da oni mogu bez cega mi ne mozemo. Postoji jedna izreka kod snobova “ako drugi ljudi imaju ono sto mi nemamo onda su siromasni”.

Ja nisam pricao o hodniku i predsobljima niti nam je neko nametnuo to misljenje (moj stan je sa predsobljem, a ostavu sam napravio) vec sami ljudi ne zele te prostorije jer im je gubljenje kvadrata, dok, koliko god ne zeleli da priznamo, ostave, spajzevi… su nepotrebni dobrostojecim jer em zimnicu ne spremaju, em ne popravljaju auto u slobodno vreme, em imaju ispomoc za razne stvari dok imaju novca za dovoljno prostora. Eto, meni je terasa nepotreban trosak. Da se Ja pitam ukinuo bi ih, ali to sam samo Ja i ne znaci da moje potrebe i misljenja treba da projektujem na covecanstvo. Investitori, kao i svaki drugi proizvodjaci/trgovci samo prate trendove koji ljudi sami formiraju i onda manjini deluje da je nesto nametnuto. Ako prodjete ostale teme na forumu videcete pravo misljenje ljudi sto se tice hodnika, ostava, kupatila,3% manjeg stana…

Sa druge strane pricam kakvo je stanje kod dobrostojecih. Niti su im potrebne ostave i podrumi, niti alat, a najvise sam se zacudio sto eto nekome ni kuhinja nije potrebna (da zasmrdi ceo stan). To su vise stvari za srednju i ispod klasu iako ne zelimo da priznamo da smo deo nje. Da imam dovoljno novca ne bih razmisljao o kuvanju, zimnici, kaci za kupus… ma koliko nekome to delovalo kao pod obavezno.
 
"izveštaju o inflaciji Narodne banke Srbije naglašeno je da sektor građevinarstva brže raste od ostatka ekonomije od 2014, što ilustruju podaci o bruto dodatoj vrednosti koja je udvostručena od 2014. do 2019, uz prosečan godišnji rast za više od 10 odsto čime je udeo ovog sektora u BDP-u povećan sa tri procenta u 2013. na 5,7 odsto u 2019. i na sličnom nivou zadržan i u 2020.
Rastu građevinarstva direktno je doprinelo povećanje kapitalnih rashoda države. Izdvajanja u 2020. bila su 3,5 puta veća nego 2013., pri čemu je ovaj rast bio prvenstveno baziran na intenzivnoj izgradnji infrastrukturnih objekata."

Osim porasta duga poslednjih 10 godina od 20 milijardi evra koji su otišli u potrosnju i infrastrukturu tj gradjevinu sta je tu zapravo realni a ne nominalni rast? Gradjevina je drzavna politika poslednjih 10 godina.

Kada realni rast od 1-2% anuliras porastom gradjevine koja se finansira iz duga, sta nam ostaje? Tapkamo u mestu. Zgrada ti ne donosi novu vrednost.

Edit: nama je skupstina poslednjih 10 godina sluzila da se odobre krediti i unapred spremljeni zakoni i nista vise
Nije ti ta matematika dobra druze. Na toliko nivoa da ne znam odakle da pocnem da objasnjavam.

Ali evo samo na primeru prosle godine. BDP je porastao realnih 2.3%. Da bi to sve bila gradjevina, udeo iste u ukupnom BDP bi morao da ode sa 5.7% na 8% samo u jednoj godini, znaci da samo gradjevina u toj godini raste nekih 40%.

Da ne govorimo o godinama kada je rast bio veci a udeo gradjevine jos manji, matematicki je nemoguce da taj rast bude samo gradjevina.
 
Nije ti ta matematika dobra druze. Na toliko nivoa da ne znam odakle da pocnem da objasnjavam.

Ali evo samo na primeru prosle godine. BDP je porastao realnih 2.3%. Da bi to sve bila gradjevina, udeo iste u ukupnom BDP bi morao da ode sa 5.7% na 8% samo u jednoj godini, znaci da samo gradjevina u toj godini raste nekih 40%.

Da ne govorimo o godinama kada je rast bio veci a udeo gradjevine jos manji, matematicki je nemoguce da taj rast bude samo gradjevina.


Ok neka bude da nije 🙂. A da, link daje jos jedan vazan podatak. Smanjenje stanovnistva od 0.5% godisnje doprinosi % porastu gdp-a per capita. Sa druge strane, ukupan porast gdpja je oko 2% poslednjih10 godina uz povecanje duga od 20 milijardi evra.
 
Poslednja izmena:

Ok neka bude da nije 🙂. A da, link daje jos jedan vazan podatak. Smanjenje stanovnistva od 0.5% godisnje doprinosi % porastu gdp-a
Doprinosi gdp per capita, ne gdp ukupnom, sta pricas to covece.
 

Ok neka bude da nije 🙂. A da, link daje jos jedan vazan podatak. Smanjenje stanovnistva od 0.5% godisnje doprinosi % porastu gdp-a. Oko 2% nam je prosek zadnjih 10 godina uz povecanje duga od 20 milijardi evra i 500k ljudi manje u zemlji 🙂.
Sto ce reci, kad nas bude 3 miliona imacemo standard kao Poljska.
 
Brzo kucas 🙂. Nego ajde izvedi matematiku gde nisam u pravu. Pusti ove gluposti
Vrlo jednostavno, ako imamo prosecan realni rast od 2% godisnje, a udeo gradjevine u BDP je otisao sa 3% na 5.7% za 7 godina (sad je verovatno nesto veci ali sigurno nije otisao na 30%), matematicki je nemoguce da taj rast bude samo gradjevina, ni blizu.
 
Jesi otisao na link ? Ajde da ti nacrtam, Kad das 100eur dobices 10660 dinara a kad das 14300 dinara dobices 100 eura. Kako se bogatis na dinaru, pojma ti nemas jos mene ovde ucis.
Znaci realna vrednost dinara je 106.6 za euro?

Bas me zanima koliko ce pomocnih pitanja biti potrebno pre nego sto skapiras.

Jos jedan hint:

Kakve gluoosti, pa sve manje valute imaju veci spread za kupovinu/prodaju u odnosu na srednji kurs. Uostalom, ako je ‘prava vrednost’ dinara 145 za eur mozes ici i napolju kupovati dinare pa se obogatiti na razlici. Ali si zgodno iz ove anegdote izbacio kupovni kurs.
 
Vrlo jednostavno, ako imamo prosecan realni rast od 2% godisnje, a udeo gradjevine u BDP je otisao sa 3% na 5.7% za 7 godina (sad je verovatno nesto veci ali sigurno nije otisao na 30%), matematicki je nemoguce da taj rast bude samo gradjevina, ni blizu.
1.02 ^ 7 < (1.057 / 1.03) ^ 7 = 1.026 ^ 7
Ne znam kako je matmaticki nemoguce? Ako je ucesce neceg poraslo sa 3% na 5.7%, to znaci da je to nesto poraslo skoro duplo.
Manje-vise, koliko je rastao gradjevinski sektor toliko nam je rastao GDP.
 
1.02 ^ 7 < (1.057 / 1.03) ^ 7 = 1.026 ^ 7
Ne znam kako je matmaticki nemoguce? Ako je ucesce neceg poraslo sa 3% na 5.7%, to znaci da je to nesto poraslo skoro duplo.
Manje-vise, koliko je rastao gradjevinski sektor toliko nam je rastao GDP.
Ljudi molim vas recite mi da ste se dogovorili da me trolujete ne zelim da verujem da ste toliko matematicki nepismeni.
 
1.02 ^ 7 < (1.057 / 1.03) ^ 7 = 1.026 ^ 7
Ne znam kako je matmaticki nemoguce? Ako je ucesce neceg poraslo sa 3% na 5.7%, to znaci da je to nesto poraslo skoro duplo.
Manje-vise, koliko je rastao gradjevinski sektor toliko nam je rastao GDP.
Hvala. Ne znam sta mu je tesko da razume 🙂. Dodaj na to porast zaduzenosti od 20+ milijardi za 10 godina gde je mahom otislo u gradjevinu potrosnju. Maltene nepostojeci rast.
Dodatno, mi smo toliko zavisni od EU da je npr dovoljno samo da nam ne refinansiraju jedan kredit koji je dospeo. Bili bismo kao Jugoslavija 80-tih.
PS: kad nema validan argument vredja i cudi se 🙂. To je stari trik manipulacije kako bi diskreditovao sagovornika 🙂. Pateticno
 
Ne gledam ja to za sebe, al pola srpskih investitora bi bilo rejected, lagano :)

Pa sad verovatno bi odbili one koji su osudjivani za teska dela. Ne verujem da bi normalnim ljudima odgovaralo da im se u zgradu useli neka dokazana bu**** koja ce sve da maltretira. Ne bas redak slucaj kod nas. Pitacu bas druga koji je u toj tematici.

Kazes da je konkurencija medju kupcima ogromna i na to sam hteo da skrenem paznju da nije bas najtacnije jer asocira na - ok sto su cene tako niske, ali je nemoguce da kupis stan. Kao sto vidis cesto ne dobiju ni trazenu sumu, a negde i do 20% vise. Sve preko 20% je izuzetno retko i kada pogledas koliko se prosecno dobija vise od trazene cene (a hvala bogu imas zvanicni katastar koji ti to pokazuje) shvatis da konkurencije medju kupcima ima, ali da je u granicama normale.
 
Dok se gradi dobro je, kada stane stanogradnja kreću veeeliki problemi. Za sada je pala za nekih 15%, ono što brine je dalji pad, i izgradnja samo na "boljim" lokacijama. Ono o čemu sam ranije govorio se poklapa potpuno sa zakašnje jem od godinu dana. Rast cena goriva, energenata i hrane, će se tek nastaviti...zamislimo scenario gde je stala prodaja stanova, stala stanogradnja, cene svega visoke a krenuli masovni otkazi, sankcije, kriza Kosovo...problem je samo nasilno pumpanje cena stanova, gde će zbog toga sve stati. Cene su trebali spustiti pre 10-tak meseci za 40%, ovako su sami sebi napravili svi problem, jer su propustili priliku da masovno isprodaju stanove. Sada će jesti plodove toga zajedno sa agentima.
 
Vrh